Народно благостање

1. новембар 1935.

__НАРОДНО_БЛАгОСТАЊЕ

Страна. 789

КУЋНА ЗАДРУГА И ВЕЛИКО И МАЛО ГАЗДИНСТВО

Са тврдњом г. проф. Ившића, да превелика расцепканост има лоших економских последица, могли бисмо се сложити. Сматрамо, међутим, да се не сме претерати њен значај и да се код противмера мора бити нарочито опрезан. Не сме се заборавити да ограничења у промету и наслеђивању могу да даду извесне резултате само онде где преовлађује натурална привреда и где су потребе за кредитом минималне. Како су те противмере данас неодрживе показује најбоље пример окућја. Опште је позната ствар да се оно данас изиграва на све могуће начине. Један од најобичнијих је сле· дећи: Сељак коме треба новаца, да трговцу земљу у закуп на пример за 99 год, а закупник, у ствари купац, плаћа цео „закуп“ унапред. Не верујемо да би која било друга слична мера боље прошла а најмање она која би ишла тако далеко као кућна задруга.

Осим тога не сме се по нашем мишљењу претерати значај расцепканости у нашој пољопривреди. Постоји цео један. низ пољопривредних грана које не дају оптималан принос при што већем га-

здинству. Питање која је величина газдинства оптимална, врло је тешко, јер одговор зависи од тога ко га обрађује, каквим се културама бави и у каквом положају се налази према тржишту, а не само од његовог обима. Једно је сигурно: да на пример сточарство, воћарство, живинарство, повртарство, пчеларство и сл. боље успевају у малом господарству. Интерес за велико господарство имају оне гране пољопривреде које траже употребу справа. То је углавном случај код зрнатог биља. Површина њиме засејана износила је 19832 године код нас свега 5,87 мил. ха од 13,95 мил. ха укупно искоришћене површине. Па и за ту грану пољопривреде довољна би била колективизација 0о6раде и велика је штета што се у томе циљу није ништа учинило. Ако се сматра да то није довољно, могла би се спровести и колективизација самога земљишта. Али никако не можемо прихватити захтев Г. проф. Ившића да се путем кућних задруга колективизира поред земље и човек, и то не само економски него и лично и душевно.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБ.

Pacifistički krugovi dugo угеmena su mislili da je usled velike motorizacije danas rat skoro nemoguć, ako država koja па = hoće да ratuje, nema benzina. Postoji o tome čitava DO pogotovu što se među fakvim zemljama nalaze najveće evropske države. To je gledište, primenjeno na Italiju, rezimirao poslednii broj engleskog »Ekonomista« ovim rečima:

»Da bi vodili rat u istočnoj Africi, Talijanima treba nafte; to je van svake sumnje. O ovome vrlo značajno govori ser Artur Salter u jednom pismu u »Tajmsu«. Nafta goni talilanske avione, tenkove, poliske železnice; Jtalija, međutim, nema zaliha ovoga goriva. Čim prestanu dovozi iz inostranstva i domaće zalihe se utroše, ostaju maršalu Badolju samo strelci t laka artiljerija koja se može prenositi kamilama i mazgama. On neće moći da drži na frontu više ljudi nego što ih može snabdevati municijom i hranom koja se prenosi ovim Životinjama. Nestane li im njihovih izvidničkih aviona, moraće Talijani da se bore protiv abisinskih masa pod jednakim uslovima. Ovo bi moglo potaknuti Musolinija da dobro promisli da li treba da nastavi rat. U borbi prsa u prsa bio bi abisinski ratnik vrlo opasan protivnik talijanskom vojniku; on se bori u svojoj zemlji koju poznaje, dok Talijan ratuje u tuđem kraju. U ratu gde su glavno taktika i moral trupa, i gde Talijani moraju da vojuju bez nafte, sigurno je da talijanski projekt u Istočnoj Africi mora da dožive slom«.

. Još pre nego što se zaošfrio sukob sa Abisinijom, Italija je išla za tim da sebi obezbedi potrebnu naftu i za slučaj blokade. Za ovim Italija teži već godinama, svima srefstvima. Razume se da se u prvom redu pomaže domaća proizvodhja naite. 1926 osnovana je Azienda Generale Italiana Petroli (AGIP) čija ie glavnica u državnim rukama; društvo шта zadatak da vrši bušenja po Italiji. Ali i pored vrlo znatne državne subvencije do sada nije bilo većega uspeha. Dosadašnja godišnja proizvodnja nije dostigla ni 30 hili. metr. centi. Carinska i poreska politika naročito favorizuje uvoz zaostataka nafte posle rafinovanja, iz kojih se naročitim postupkom dobija

čemu se možemo naučiti iz talijansko-ab:sinskog rata и pogida | Ta

benzin. Na taj način je zaista vrlo povećana domaća proizvodnja benzina, ali naravno isključivo stranom sirovinom.

S druge strane gleda se da se nafta u zemlji što manje troši. Povišenje poreza na benzin koje je nastupilo pre nekoliko meseci, zaista je smanjio potrošnju. Sve više se, zatim, benzin zamenjuje surogatima. Već je zakonbm uveden drveni gas kao pogonski materijal za autobuse. Pomišlia se na jaču upotrebu ricinusa mesto mineralnog maziva. Teškoće zadaie, međutim, pored visokih proizvodnih troškova, pre svega gadni miris ovoga ulja; zato je ono do sada upotrebljavano samo u talijanskoi avijaciji.

Sada se u Italiji nadaju da će eventualno dobiti tečno gorivo iz mrkog uglja i škrilica, koga ima u zemlji. Na taj način, računa se, dobilo bi se oko 100 hilj. tona benzina, dakle jednu petinu ftalijanskih potreba. Ali, u praksi stvari ispadnu često sasvim drukčije nego u teoriji; osim toga, ovakav domaći benzin bio bi prema sadašnioij kalkulaciji četiri puta skuplji nego uvezeni.

Ukupno uzevši, sigurno je da Italija još nije imala nikakva uspeha u svojim naporima da obezbedi sebi potrebnu naftu u slučaju rata. To se vidi naročito sada, kada valia tačunafi sa obustavom uvoza iz inostranstva. Zaliha nema mnogo, i to je nepopravima greška talijanske vlade. Francuski režim nafte zasnovan |e na ideji da u zemlji mora biti u svako doba zalihe za najmanie 6 meseci ratom uvećane potrebe.

U septembru budžetske 1935/36 godine izvršeno je efektivno rashoda po budžetu opšte državne administracije za 579 mil. dinara. Pored toga obaveze koje su nastale a nisu isplaćene iznose 34,6 mil., što u svemu čini 613,7 mil. dinara. Kako su za taj mesec bili predviđeni rashodi od 588,5 mil., to prekoračenje iznosi 4,29%. Rashodi po budžetu državnih privrednih preduzeća i ustanova izneli su 2175,9 mil. što znači svega 2,39% više od predviđene svote. Prihodi od poreza izneli su u mesecu septembru 574,4 mil. dinara. što. pretstavlja 99,68% od predviđene svote. Od te

U mesecu septembru ove g0dine neposredni porezi podbacujua a posredni prebacuju