Народно благостање

Страна. 190 "НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ 5 | Bp, 50 svote otpada 171,8 mil. na neposredne а. 402,6 па posredne _ Шумско-пиланска 43.178 49.995 += 15:71 poreze. Дрводељска 14.943 16.352 = 95.

Interesantno je da SU neposredni porezi podbacili za XpagHe и пића 34.122 35.322 > 35 Dreko 18 miliona dok su posredni premašili predviđanja za – Дувана 5.705 5.850 25 16,2 mil. dinara. To svedoči o opštem poboljšanju privrednih | TocrHome M kaBaHe 22.654 24.029 m. „60.05, prilika kod nas. Одеће и чишћења. 24.849 25.524 <= 21,

„Prihodi po: Би. državnih Dre preduzeća dali – Грађења испод земље 24.891 26.060 35 16. su ti mesecu septembru 275,9 mil. dinara prema predviđenih _ Грађења над земљом 26.253 28.499 <= 85 271,4. mil. Графичка 8.231 8.071 — 200

Kod prihoda od posrednih poreza mora se uzeti u ob- XuruMjeHa 15.714 16.350 + 40, zir da u ostvarenim prihodima od državne privrede nisu рока- _ Општински послови 26.054 26.317 105 zani prihodi državnih dobara Belje i Topolovca kao ni Drž. Грговина 52.062 54.121 пр 3.97, hipotekarne banke, jer oni utvrđuju svoje viškove tek na kraju Новч. заводи и осиг. друшт. 15.084 14.433 je 440, budžetske godine. Usvojena procena za mesec septembar iz- Купна послуга 56.547 57.568 ла 185

nosi za njih 3,7 mil. dinara.

Isto se tako kod budžeta državnih privrednih preduzeća mora dodati 6,1 mil. dinara za koliko se predviđa prihod od Belia. Za prvih 6 meseci (april—septembar) ove budžetske godine rashodi po budžetu opšte državne administracije izneli su 2.025,3 mil. dinara, od čega ofpada 138,6 mil. na neisplaćene obaveze. Kako je za to razdoblje bila predviđena svofa od 3.525,6 mil. dinara, to je uirošeno svega 82,97% od predviđenih izdataka.

Prihodi od poreza dali su u periodu april—C—8Seplembar 3.317,7 mil. dinara što pretstavlja 95,90% od usvojene procene. Od tosa otpada na neposredne poreze 981,5 a na posredne 233,5 mil. dinara. Prema usvojenoj proceni neposredni porezi su podbacili za 158,5 mil. dok su posredni dali višak od 17,8 mil. dinara. Kao što smo videli, višak za sam mesec septembar iznosio je 16,2 mil., to znači da su za prvih 5 meseci ove budžeiske godine posredni porezi uglavnom dali one rezultate koji su predviđeni, dok su tek u mesecu septembru znatnije premašili usvojenu procenu.

I ovde se mora učiniti već spomenuta korektura koja se odnosi na viškove prihoda od Веја, Торојоуса 1 Пг;. hipotekarne banke. Usvojena procena za prvih 6 meseci iznosi za ova tri preduzeća 23,1 mil. dinara.

: Rashodi po budžetu privrednih preduzeća izneli su za prvu. polovinu budžetske 1935/36 godine 1.296,9 mil. dinara što čini svega 78,75% od 1.646,9 mil., kolika je u budžetu usvojena procena.

Prihodi po tom delu budžeta izneli su, prema »Pregledu državnih rashoda i prihoda« Ministarstva finansija, tačno koliko '*izvršeni rashodi 1:296,9 mil. dinata prema 1.628,4 koliko je predviđeno. ] tu |e međutim potrebno učiniti korekturu doda|ući sumi ostvarenih prihoda još 36,6 mil. dinara od državnih imanja Веђа i Topolovca.

У последњем броју „Радничке заштите" објављени су подаци о броју осигураних радника по привредним гранама у месецу августу 0. г. Када ове податке упоредимо са онима у истом месецу прошле године онда добијамо следећу слику о променама насталим у броју упослених односно о коњунктури појединих привредних грана:

Број запослених расте просечна надница и даље опада, као и до сада

1934 1935 + или—% јавни саобраћај 12.680 13.651 +. 7.6% Приватни саобраћај 8.013 8.242 + 28, Инд. камена и земље 27.339 30006 - 15935 Машинска и метална. 32.210 35.911 = 114: Хемијска 9.808 10.159 а 95 Текстилна 42.142 45.858 ZC) (940), Хартије. ; 4401 4.320: | m ИСТА, Коже и гуме _ 3.846 _ 4303 + 11.9, Инд. прераде кожа "18547 WOJ0415) 2 .4,6%,

Изузев три привредне гране и то: индустрију хартије, -Ррафичку индустрију и новчарство, код свих осталих имамо пораст броја упослених у августу о. г. према истом месецу 1934. Највећи пораст забележен је код шумско-пиланске индустрије што је била последица повећања извоза у Италију и њене колоније. На друпом месту долази индустрија камена и земље код које се пораст упослености 06јашњава извођењем јавних радова. У вези с тим је и пораст броја упослених на грађевинским радовима испод и изнад земље. Општине са својим радовима у овом погледу чине изузетак, Код њих је број упослених остао скоро непромењен показује незнатно повећање за 1%. Разлог овоме лежи у финансијском стању општина, које су све мање у могућности да изводе радове ширег обима. Треће место у порасту заузимају индустрије кожа, прераде кожа, машинска и метална. Прва има непрестано повољну коњункту= ру откако је обућа постала мода. Повећање броја упослених код машинске и металне индустрије последица је извесног повепања инвестиционе делатности и аутаркизирања. На четвртом месту долазе: текстилна и индустрија намештаја, У 1934 према 1933 пораст броја упослених у текстилној индустрији био је 19.25%. Од ове године, међутим, пораст је бивао све успоренији., - У извесним гранама текстилне индустрије производња се већ приближила домаћем капацитету потрошње. А код неких производа постоји чак и хиперпродукција. Индустрија намештаја у последње време има такође повољну коњунктуру услед јаче куповне снаге градског становништва, Сем тога, продајом на отплату знатно је проширила број купаца. Код осталих привредних грана повећање броја упослених у овој години је врло мало; оно је добрим делом последица јаче контроле органа осигурања.

Међу гранама, које показују опадање броја упослених, прво место заузимају новчани заводи и осигуравајућа друштва. Ова појава сасвим је разумљава с обзиром на стално сужавање пословања приватног новчарства. Смањење броја упослених у графичкој индустрији последица је опадања издавачке делатности, која наступа као природна последица сувише обимног акапарисања куповне снаге за књиге, које је извршено у току претпрошле године. Индустрија хартије смањила је број упослених вероватно услед јаког продирања аустријске хартије.

У августу месецу ове године осигурано 586.688 радника према 558.984 у августу 1934. Према упослених повепао се за 4%. већао се са 411.054 на 430.982 хово учешће у укупном броју упослених било 73.446 према 73.54%. Број упослених жена повећао се са 147.930 на 155.706 или за 5.2%, док је њихово учешће у укупном ODOју упосленог радништва. остало скоро непромењено: 26.54 према 26. 46%.

· У подели упосленог "радништва по надничним разре-

код Сувора је. било 579.573 у јулу 0. г. И августу прошле године број Број упослених мушких поодносно за 4.8%, док је њи-