Народно благостање

Страна 826 НАРОДНО

SRO)

једино су шпански одгајивачи поморанџи којима је стало до брзог склапања уговора; они сматрају да се један мали део злата може дати Французима, јер је шпански оптицај новца са 115,6% покривен златом, тако да не постоји никаква опасност за валуту.

— Министарство социјалне политике тражило је од.

Министарства финансија и Министарства трговине и индустрије, да се забрани увоз старих машина.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Лекарски синдикат у Београду основао је пензиони фонд, који ће вршити осигурање у случају инвалидности и старости.

— Okružni ured za osiguranje radnika u Petrovgradu iskazuje u svom izveštaju za mesec oktobar 23.800 osiguranih radnika, to je povećanje od 839 osiguranih osoba prema mesecu septembru o. g. Od toga broja otpada 17303 na muške a 6497 na ženske. Najveći broji osiguranih zaposlen je u industriji hrane i pića (4092). Kod te je industrije i zabeležen najveći porast od 1148 prema mesecu septembru. Nakon toga dolazi kućna posluga (2950 osiguranih), trgovina (2506) opštinski poslovi (1949), industrija odeće i čišćenja (1789), građenje željeznica, puteva i novogradnja (1120). Kod te je grane posle industrije hrane i pića najveći porast u broju zaposlenih (182). Znatniji je porast zabeležen još kod trgovine (171), u tekstilnoj industriji (120), industriji odeće i čišćenja (76) itd. Najveće smanjenje je bilo u industriji kamena i zemlje (623), kod gradnja nad zemljom (135) itd.

Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 16,07 dinara prema 15,36 dinara u mesecu septembru, to je povećanje od 0,71 dinara. 5828 radnika imalo je nadnicu ispod 8 dinara, 3433 od 11,60—14 dinara itd, a svega 551 radnik od 40—48 dinara. Preko 48 dinara nadnice imali su 1086 radnika.

— Broj osiguranika kod Suzor-a iznosio je u prvih 9 meseci O. S. 555.410 prema 538.432, što znači povećanje za nešto manje od 17 hiljada. Prosečna nadnica pala je međutim u isto vreme od 22,33 dinara na 21,68 tj. za 0,65 dinara.

BROBUAPCTBO

— Атепсека Uvozna i izvozna banka pristala je da američkim izvoznicima odobri kredit od 17 mil. dol. na osnovu zamrznutih potraživanja u Braziliji.

— Amerčki savet za spoljnu trgovinu izradio je program za oživljavanje svetske privrede. Između ostaloga, savet predlaže vraćanje zlatnom važenju i napuštanje svih eksperimenata sa politikom srebra.

— Engteska banka u svom poslednjem izveštaju pokazuje porast zlatnog stoka za 0.92 na 200.06 mil. funti sterlinga što je imalo za posledicu povećanje opticaja za 5.36 mil. Пе па 410.93.

— Credit Colonial, koji |e osnovan u Parizu u svrhu snabdevanja francuskih kolonija kreditom, biće pomagan od strane državnog Credit National, koji će upisati 50% kapitala, dati kredit novom društvu i staviti mu na raspoloženje ceo poslovni aparat.

— Турска Пољопривредна банка, најстарија турска банка (осн. 1888) закључила је пословну 1934 год. са добитком од 797 хиљ. турских лира. Капитал износи. данас 24.245 хиљ. лира; улога има 55 мил. У години 1934 достигли су зајмови које је банка дала, изкос од 32 мил. лира. Банка не плаћа дивиденду.

— Финска је изменила акцијско право, Главне су измене следеће: акционарско друштво имаће убудуће најмање два ревизора. У друштвима са главницом M 300 хиљ.

БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 52

финских марака (преко 250 хиљ. дин.) акционари који укупно претстављају најмање :/, свега акцијског капитала имају право да траже постављање и трећег компетентног ревизора. Ако се главна скупштина овоме успротиви, сваки од ових акционара може затражити од власти да ревизора постави. Код друштава чијим се акцијама тргује на берзи, обавезан је ревизор, признат од Централне трговинске коморе; изузетак чине акционарска друштва под јавним надзором. Мањина акционара има право да затражи нарочити преглед рада управе и закључних рачуна, и да ускрати разрешницу управи или дирекцији. (Ово право припада акционарима који укупно чине пј , свега акцијског капитала. Мањиша, истина, не може непосредно да спречи разрешавање управе, али она и поред дате разрешнице може да почне процес против ње. Мањина, осим тога, може да затражи ванредан сазив главне скупштине ради непристрасног испитивање управиних мера. Ако се скупштина сагласи да треба повести истрагу, одредиће надлежна државна власт ревизора; ако скупштина одбије захтев, мањина може од власти ипак захтевати постављање ревизора, а ова решава онако како то најбоље одговара интересима друштва. Има и неколико одредаба о ситним акционарима. Сваки акционар, ма имао само једну акцију, има право да прегледа акцијски регистар, у коме су имена акционара и износ акција којим располажу. Под извесним условима и појединац има право да сазове скупштину. Акционари који су пропустили да најкасније. до 3 месеца пред главну скуп= штину заведу своје акције у овај регистар, не уживају заштиту мањине.

— Оснива се Албанска апрарна банка која ће финансирати спровођење аграрне 0 и кредитирати пољопривреду. — Cena stebra na IOBuOhakoj pijaci i dalje pada. Nov pad iznosi 1,50 penia, a cena unce srebra iznosi 24,7. penia. Obrt je vrlo mali,

— Rumunska narodna banka podelila je sve devize na »jake« i »slabe« (pre su se zvale zdrave i bolesne). Na jake odobrava prim od 38%, a za slabe devize odredila je sledeće kurseve: marka 37.5, dinar 3, austr. šilinc. i penge dobijaju siobodan kurs prilikom privatne kompenzacije. Narodna banka prodaje penge Do 29,34 a austr. šilinge po 24,50 ti. 20% prim. Kod dinara iznosi prim 10% kao i kod lire, a kod drahme se prim uopšte ne priznaje. |

— Čehoslovačka је пед:о Мбегаштје штедна пеке тодаlitete prilikom uvoza njenih novčanica nego Nemačka. Uvezene čehoslovačke novčanice moraju se odobriti vezanom računu i mogu se upotrebiti za turističke ciljeve, a novčanice koje putnik lično uveze može slobodno da troši. Svaki dokazano uvezeni iznos novčanica. kao i protivrednost uvezenih siranih va-

„ luta — u poslednjem slučaju u ograničenom iznosu до 300—

kč u deseticama i dvadeseticama i za 1000 kč u zvečećem novcu može se izvesti. -— Stanovnik čehoslovački ako dobije iz inostranstva novčanice mora da javi Narodnoj banci, koja rešava. | |

— U Francuskoj ije oborena kamatna stopa za bonove Narodne odbnane od 4,5 na 4%.

· — Kretanje uloga kod »Caisse des dećpots et consigna-

_ fion«, koji su nakon 1932 godine stalno padali do konca go-

dine 1934, pokazivalo |e na početku ove godine znatno povećanje. U prva 3 meseca porasli su za 1.824 mil. franaka. Nakon

· toga su zbog neizVesnosti .o sudbini franka, i nestabilnosti političke situacije. opadali, tako da koncem septembra pokazuju

105 svega 875 mil. franaka više no krajem 1934 godine, u ko-

" јој зи зе smanjili za 911 mil. fr.

пене са је сарадник