Народно благостање
| лон 1055. ____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
нарочито оне које захтевају квалификовано и стручно радништво. — У Бевајнарској се јављају тежње да се оснују и потпомогну ове гране индустрије. Пиме се иде и за извесном аутаркизацијом. Федералне владе и кантони решили су да оваква предузећа потпомогну, иако се сматра да је за сала незчана помоћ у било којем виду искључена.
- — Прво далматинско трговачко друштво у Дубровнику приступило је подизању дестилације уља, која ће бити прва у нашој земљи.
__ У Беогбаду је осковано грађевинско и индустриј· „Предузимач“ са главницом од милион динара.
__ „јута и конопља“ д. д. у Београду повећала је главнину са 1.8 ва 10.8 мил. дин.
— Новембра месеца у Борском руднику произведено је 3.270 тока бакра према 3.589 у октобру. За 11 месеци произведено је 35.125 тона према 39.890 у истом периоду прошле године.
— U našoj državi ima Aktivno rade svega njih 15
preko 400 rudarskih preduzeća. i to 138 privatnih i 14 državnih. proizvodnie iznosila |e 1935
3 бо Б
УАПТИЛОТА ПУЛИ ОЗИНОКА. СИОЛИИНА
— Кизца је odlučila ida ubuduće me prima više plaćamija и гајћзтатката.
— Grčka idirinška potraživanja prema Ialiji iznos su 18-XI o. g. 9,8 mil. lira.
— ада francuska delegacija proučava u Turskoj mačine za izvoz robe iz Turske za francuska zamrznuta polraživanja. Izgledi su veoma slabi. Zasad ima Šanse 17702 kozine ! ушпе.
— На конференцији Удружења трговаца дрветом у Марибору донета је резолуција у којој се, између осталога, тражи: решење стручних и финансијских питања иззоза дрвета; планско организовање спољне трговине и увођење контроле увоза; уступање извозничких девиза по курсу, који плаћају увозници; уређење плаћања извоза у Мађарску; пуштање у оптицај целокупног контингента новчаница од стране Народне банке ради ублажења последица дефлације; снижење железничке тарифе; оснивање Привредног савета: освивање при Министарству шума и рудника отсека за пропаганду веће потрошње дрвета; обустава свих егзекуција до дефинитивног решења питања раздужења и нормализације прилика на новчаном тржишту; отпис дугова и камата у размери пада цена и снижење камате за преостали дуг; издавање државних новчаница 4—6 милијарли за раздужење и јазне радове; жигосање новчаница и увођење принудне циркулације новца.
— Откако је (9 априла о. PT.) склопљен немачкоруски привредни споразум, Русија је у Немачкој поручила до сада робе за 35 мил. марака, већином за готово. До Нове године Руси рачунају са укупним износом поруџбина од 100 мил. марака.
— Немачка творница гвожђа Гутехофнунгсхите лифероваће разне своје производе на шестогодишњи кредит румунском државном руднику и творници гвожђа Рима. Кредит износи до 20 мил. марака. Румунија ће плаћати што производима овога рудника, што другим сировинама које буду потребне Немачкој. Кредит је обезбеђен производњом злата Рима која ће се још повећати.
— Francuski odbor za zaštitu privrednika od šteta od sankcija postavio je sledeće zahteve Ministru trgovine: mobilisanje sviju robnih potraživanja prema Italiji. Izradu роstupka za zaštitu poduzeća, koja su naročito pogođena. Otva· ranje pregovora za ublaženie francuskih sankcija i italijanskih orotivmera. Zaštita francuskih zaliha robe u Italiji. Naknada
Страна 825
štete privrednicima usled retorzije falijanske. Izuzeće režima za francuska poduzeća koja se snabdevaju samo talijanskom robom i unovčenje francushih efekata i deviznih potraživanja u jtaliji.
— Javljaju (da se Jtalija sprema da uvede nov trgOVIHsko-politički režim u korist zemalia koje nisu praktikovale sankcije. Postavlja se princip privatnih kompenzacija za razmenu dobara između I{alije i tih zemalja.
___Prema vesti »Information«, Italila će dobiti zajam u Nemačkoj od 30—35 mil. maraka, koji bi bio upotreblien za kupovinu nemačke robe.
_— Uvoz drva u Holandiju za prvih 10 meseci o. g. bio ie 3.4 mil. kub. met. u vrednosti 37 mil. hol. for. prema 6.3 mil. izub, met. u vrednosti 152 ml. hol. for. u celoj 1930.
—- Генерални референт у немачком министарству привреде, Бришкман, изразио је у једном чланку у „Der Deutsche Volikaewiint? Mumiubepbe да је могућа синтеза између унутрашње привреде и спољно-трговинске политике. Унутрашња привреда треба да је основа на којој се могу изградити мебународни односи са привредом других народа, организовацом на исти начин. Оваква спољна трговина биће од трајне користи.
—- ЕИипанска влада поднела је парламенту нацрт закона којим тражи најшира овлашћења за регулисање спољ-
не трговине. Она пре свега тражи овлашћење да реформи-
ше царинску тарифу, која треба да се попуни и учини еластичнијом, јер (је садашња тарифа из год 1922 потпуно застарела и не одговара данашњем стању међународне трговине, Убудуће би се царински ставови одређивали према производним трошковима у земљи. Највеће повлашћење примењивало би се само у специјалним случајевима. Увоз би се контишгентирао према потребама шпанске трговине; ку-
· повало би се највише код најбољих купаца шпанске робе.
Влада би створила неколико јаких извозвих друштава, евентуално и принудним путем, а ова би уживала субвенције.
— 1 vezi sa zaključenjem američko-kanadskog Trgovinskog ugovora Ruzvelt je izjavio, da se svetska trgovina mora osloboditi diskriminirajućih mera. Po njemu, |edini način pomaganja američke spoline trgovine jeste sporazumevanje за pojedinim zemljama o ublaženju politike visokih carina i zakliučenju recipročnih ugovora.
_ _Čehosiovačko Žitno društvo završilo je prvu 1934/35 godinu sa čistom dobiti od 2.89 mil. kr. od čega će dati dividendu 551/%. Troškovi lagerovanja izneli su 12% vrednosti. Prihod države od društva bio je 90 mil. kr.
— U oktobru Italija je uvezla iz Kanade 640 tona nikla prema 348 u celoj prošloj godini.
-_ Između Mađas:ske i Italije postignut je sporazum po kome će ova jedan deo uvoza iz prve platiti obligacijama državnih i privatnih preduzeća.
— Аустрија и даље извози доста соли; Југославија је, тако, поручила опет 100 хиљ. метр. центи соли код солане у Ебензеу. За првих 10 месеци 0. г. извезено је око 186 хиљ. метр. центи (према 245 хиљ, у целој 1934 год.); од тога је 37 хиљ. отишло у Мађарску, а 149 хиљ. у Југославију. Аустрија извози „само камену стону со; сточну и индустријску сама увози из Немачке (51 хиљ, метр. центи у првих 10 месеци 1935, према 43,7 хиљ. у истом раздобљу 1934). |
—- Чехословачка је укинула фитопатолошку таксу на јужно воће, које се из Шпаније преко Сушака увози у Чехословачку, о чему смо писали у претпрошлом броју. | — У току трговинских преговора између Француске и Шпаније, Француска је затражила да штанска Народна банка плати заостала шпанска плаћања својим златом. У Шпанији то не желе, иако Француска исплату поставља као услов за закључење тргов. уговора. За давање злата