Народно благостање

" 21. децембар 1935.

— Да (би се повећала конкурентска способност аустријских издавачких предузећа, нарочито с обзиром на демпивг немачке књиге, образован је нарочити фонд у који ће ићи сав приход од новоуведене таксе 3% на књиге.

— У Шариграду је услед великог ограничења увоза угља и кокса и забране употребе дрвеног угља у местима где постоји железничка или паробродска веза, настала 00 кудица у гориву. Цене дрвима порасле су скоро за 100%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 829

Влада је зато одлучила да дозволи увоз већих количина кокса.

—_ због снега прекинути су радови на прузи Вараждин— Копривница.

—_ Залружна свеза из Загреба почела је да оснива задруге у Војводини.

—_ Београдска индустријска комора одобрила је за наредну годину 50.000 дин. за школовање стручних радника.

КОЊУНКТУ

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ДЕЦЕМБРА 1935

Прошле недеље није било већих промепа у стању Народне банке. Као што је то обично средином месеца, ситицај новчаница се је смањио за 57,7 мил. на 4.156,6 мил. динара. У исто се је време повепао сток кованог НоБna за 16,8 мил, тако ла укупно смањење износи 73,8 мил. динара. Томе насупрот повећале Су се обавезе по виђењу

Стање Народне банке (у милисвима динара)

АКТИВА 135 У 380 | лоза Та Подлога :

зл, у касама и на стр.|| 1760.8) 17949. :7846|] — =

злато у касама — — 1317,1) 1322,4

злато на страни — — 112,4! 107,8

новч, у страној мовети 0,8 0:0) 00.3 0.1 0,1

девизе — — — > — 206.5| #111.2| 120.9) · 260| 255

Укупно — ||1968,i) 1.906| 1905.5| 1455.5| 1455.8 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 1,9! 545| 1044. 302.7| 316,9 Кован новац: | __у никлу и сребру— — || 139.0| 239.0| 206.1| 303,7| 3205 Зајмови:

на менице — — — — | 2111.9) 1808,8) 1528.8 15335 | 1523,5

на хартије од вреди. — || 3448) 293.1 2351 263.2] 254.9

Укупно — | 2456 8) 2101.9| 1763.9| 1796.8| 1778.4 Хартије од вредности — | 15,4| 111) i6.9| 453| 453 Ранији аванси држави — | 1808.6) 1715.5 | 1686.6) 1680,5| 1680,6 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — | 580) 3549) 1064) 1247) 1241 Вредности ост, фондова 7.9) 1157.. 120 126/ 126 Непокретности, завод за |

израду новч. и намештај || 1541] 153.7) 153.5) 1604) 161.0 Разна актива — — —- —|| 21.6) #15. 276.4) 5076) 508.5

ПАСИВА Капитал _- = = == = 180.0| 180.0| 180.0) 180.0| 180,0 Резервни фонд — — —| 73.8) 84.3 112.4| 1367, 136.7 Остали фондови — — — 86). 137 205) 23.0) 23.0 Новчанице у оптицају — || 4772.7) 4327,1| 4383,9| 4813.1| 4756.6 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе— || 13.5 1:31. (69 70) | 3,1

жиро-рачуни — — — || 3841| 4744) 5319 736.3| 769.1

разни рачуни — — — || 299.6) 5492. 327.0 647,3! 667.4

Укупно –- || 697,8| 1031.0| 865.8| 1390.6| 1440,2

Обавезе са роком — — | 1459,4! 1106.3! 952,9) 204.2| 203.7 Разнапасива — — — — | 40.3| 222.9) 316.4] 241,8) 264 3 Оптицај и обав. по виђ.||5470.5|5358,2! 5249.8| 6204.3| 6196 8 Укуп, подл, + 28'5% прим || — = — |1870.4|1870.7 Злато 28'5% прим — || — = — | 1692.5| 1699:3 укупно покриће — —| — — — |3014% |3018% покриће у злату — —| — e — |2721%)2142".

за 49,6 мил. динара на 14402 мил. и то жирд-рачуни за 834 мил. разни рачуни 20,2 мил. док су се потраживања државе смањила за 4 мил. на свега 3,1 мил. динара. Укупан износ зајмова пао је за 18,3 на 1.778,4 мил. динара и то по есконту за 10 мил. на 15235 а на залоге за 8,3 мил. на 254,9 мил. динара.

У ВА.

Подлога се је нешто мало повећала и то захваљујући порасту злата у касама за 5,3 мил. на 1.322,4 мил. динара, док се је злато на страни смањило за 4,6 ка 107,8 мил, а девизе које улазе у подлогу за 0,5 на 25,5 мил. динара. Девизе које не улазе у подлогу повећале су се за 14,2 на 131,9 мил. динара. Разна актива и разна пасива и надаље расту, нарочито пасива, која се је повећала за 22,5 на 264,3 мил. денара, док је пораст код разне активе износио свега 0,86 мил. на 508,5 мил. динара.

Укупна подлога ca 28,5% прима повећала се за 9,3 мил. на 1870,7 мил. динара, односно 30,18%, док је повећање злата у касама сбрачунато са 28,5% прима износило 8,7 мил. на 1699,3 или 27,42%.

Београдска берза 1 ЕФЕКТНА БЕРЗА

Сви папири чувају стечене позиције

Сасвим би друкчије изгледала физиономија. београдске ефектне берзе, кад би имали право они берзијанци, који већ неколико месеци прете нашем ефектном тржишту опасношћу европског рата као последице талијанско-абисинског рата. Јер после банкротства принципа колективне безбедности услед париског споразума уклоњена је потпуно опасност од ратних компликација у Европи. Можда је баш тај страх од ратног заплета са Италијом био главни повод историјском обрту у политици Енглеске. То уклањање ратне опасности у Европи остало је без икаквог дејства на чаше ефектно тржиште. Оно се је и ове недеље кретало у сличној атмосфери као и прошле. То се обичко назива берзанским жаргоном стабилизација, а ми то називамо ОДмарање курсева после напорних пењања на више.

Као што смо рекли у ранијем извештају, сасвим је поиродно да после јачега скока наступи застој због тога што многи берзијанци продају робу да би ликвидирали добит. Тако на пример код 6% Далматинаца берзијанци су постигли врло лепу добит за ово кратко време откако су они припуштени на берзу. Као што се читаоци сећају, њихов први курс је био, за петохиљадарке односно „какао" како их сада зову на берзи, 60,75, па је за кратко време скочио на 63 кад су почеле реализације. Али оне су остале без великог дејства на курс, јер се он целе недеље креће између 62,50 и 62,75. Тако је и с осталим папирима., Папири дакле одржавају јуначки стечене позиције последњег месеца. То је још много упадљивије код доларских папира. После њиховог скока од пре месец и по дана, они су били попустили и вратили се испод 70, а последњег месеца одржавали се на 70. Међутим последње две недеље 1% Блерови су били скочили били до 73 а 8% на 82.50. Затим је настала мала реакција, али је данас велика тражња тих папира по курсу од 71,75 и 81,50 за 8%. Очекује се даљи скок.