Народно благостање

21. децембар 1935.

Za prvih sedam meseci (april—oktobar) efektivno izvišeni rashodi po budžetu opšte državne administracije iznose 3.375.3 mil. din. ili 8204% od sume budžetom predviđene. Neisplaćenih obaveza ostalo ie za 165.5 mil. din. Prema tome suma sfvarnih rashoda u ovome periodu penje se па 3.540.8 mil. din., dok je budžetom bilo predviđeno 4.114,1. Izuzev penzije, u svima ostalim pozicijama izvršeno |e manje rashoda no što je predviđeno. Procenat smanjenja odnosno neizvršenja rashoda kod pojedinih pozicija iznosi: rezervni krediti 92.8%, M:nistarstvo fizičkog vaspitanja naroda 75.2%, građevina 59.2%, saobraćaja 58.5%, vojske i. mornarice 31.2%, poljoprivrede 34.9%, invalidske potpore 22.8% itd. Naprotiv, na ime penzija isplaćeno |e 10.52% više: 642.909 mil. din. prema predviđenom 581.7.

Od efektivnih rashoda na lične izdaike dato je 2.240.0 mil. din. (predviđeno je bilo 2.237.0) ili 66.3%. Za materijalne rashode bilo je predviđeno 1.877.0, a ovi su izvršeni za 1.300.8 mil. din. što prema predviđenoj sumi pretstavlja smanjenje za 31%. Naprotiv, lični rashodi izvršeni su za 3 mil. din. više no što je bilo predviđeno. U budžetskom predviđanju та оуо угеme procentualni odnos ličnih i materijalnin rashoda bio je 54.3:45.7, dok u efektivno izvršenim rashodima ovaj odnos stoji 66.3:33.7 ne uzimajući u obzir neisplaćene obaveze, koje pretstavljaju rashode materijalne prirode.

Prihodi su dali 3.933.50 mil. din. ili 97.5% predviđene sume (4.033.37). Ovde nisu uzeti u obzir viškovi prihoda ustanova, koje ove predaju krajem godine po zaključku knjiga (Državna hipotekarna banka, državna dobra Topolovac i Belje). Isto tako vozarinska taksa Min. saobraćaja obračunata je samo za četiri meseca. Kada se uzmu u obzir i Ovi prihodi može se pretpostaviti da bi se u ovome periodu ostvarilo predviđanje u potpunosti. Ostvareni prihodi po grupara ш ооте per:odu ovako su se kretali (u mil. din.):

~ ili — %prema

Procena Ostvareno proceni Neposredni porezi 1.330.0 1.180.1 = 11.3 Posredni porezi 1.490.4 1.381.5 — 8.0 Мопороћ 904.1 970.2 <> 13 Drž. privr. (узак рић.) 225.1 3541 = 51.9 База рпћод! 83.6 46.8 — 44.1

Podbacivanje poreza nije tako veliko, što znači da se privredne prilike ove godine, prema prošloj, nisu pogoršale. Od posrednih poreza najviše su podbacile takse, zatim carine, dok trošarina pokazuje neznatno povećanje. Povećanje prihoda od

| monopola posledica je većeg izvoza duvana u listu. Povećanje

u pozicij: viška prihoda državne privrede posledica |e obračuna vozarinske takse za četiri meseca što je bilo omogućeno neizvršenjem izvesnih materijalnih rashoda. Prihod od pošta i telegrafa ostao je na prošlogodišnjem nivou.

Budžet državnih privrednih preduzeća i ustanova za 7 meseci pokazuje ovakav rezultat: rashodi su izvršeni za 1.598.6 mil. din. ili 16.0% manje nego li što je budžetom bilo predviđeno (1.9163), a prihoda je ostvareno 1.944.8 ili 8.4% manje od predviđene sumie (2.124.9). Prihod od železnica bio је 1.167.39 mil. din. ili za 3.8% viši nego što je budžetom bilo predviđeno; kod pošta, telegrafa i telefona pokazuje se opadanje prihoda: ostvareno je 250.59 mil. din. odnosno 11% manje od predviđene sume (281.57); prihod od šuma dao je

onoliko koliko je bilo predviđeno, 55.22 prema 54.92 mil. din., dok je od rudnika podbacio za 27.8% (ostvareno je 112.27 mil. din. prema proceni od 155.51).

Kada uporedimo rashode i prihode, dobija se suma od 538.2 mil. din., koja pretstavlja višak ostvarenih prihoda nad rashodima po budžetu. Od ove sume treba odbiti 165.5 mil. din. za neisplaćene obaveze, kao i 267.4 mil. din. koliko su državna

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 821

privredna preduzeća iz viška prihoda privremeno zadržala za podmirenje rashoda u narednom mesecu. Prema tome, ovai višak prihoda koncem oktobra iznosio je oko 126 mil. din.

У октобру месецу монополски приходи били су 176.8 мил. дин. према 165.2 у истом месецу прошле године, што значи да су се повећали за 11.6 мил, дин. или 7%. Сви приходи у овоме месецу показују пораст, а највећи они од петролеума: са 13.0 на 21.59, односно за 9.59 мил. дин, или 66.0%. Ово је последица повеhaHe потрошње петролеума која се јавља сваке јесени. "Приход од соли незнатно се повећао, са 23.1 на 24.7 мил. дин. Остали приходи, па и онај од дувана, показују врло мало повећање. Стагнација прихода од дувана у октобру последица је малот извоза, јер је извезено само 271 това у вредности 8.198 хиљада динара. у

Од 1 априла до 31 октобра тј. за 7 месеци монополски приходи дали су 1.160.29 мил. дин. према 1.100:31 У истом периоду прошле године, што претставља повећање за 60 мил. дин. или 5.4%. Поједине врсте прихода показуђу овакво кретање (у мил. дин.):

Кретање монополских прихода у октобру

COO ==="

1934 1935. = или—% Дуван 810.9 840.3 5 3:06 Co 144.0 158.9 11023 Петролеум 53.5 58.7 = 91 Жижице 54.6 49.1 —10.1 Папир 33.0 36.1 => 9,3 Разни приходи 4.0 16.7 == 375:

Приход од дувана према 1934 повећао се за 30.6 мил. дин, док према ранијим годинама показује опадање. У истом периоду 1933 приход од дувана био је 894.1, 1932 год. 884.5, 1931 год. 1052.7, 1929 г. 1100.9 мил. дин. Ови подаци показују да је последњих година услед кризе потрошња дувана опала. Тај је случај и ове године, али се то це може да види из прихода у који улази и знатна продаја дувана у иностранству. У периоду 1929—33 просечна продаја дувана и цигарета на једног становника пала је са 759 на 525 грама или за 30.9%, а приход од ове са 130 на 100 дин. Приход од соли, према прошлој години, показује најзеће повећање, за 14.9 мил. дин. које је последица све већег удела домаће производње у снабдевању унутрашњег тржишта. У периоду 1929—33 увоз камене соли опао је са 36.510 на 11.807 тона или за 67.7%. Приход од петролеума такође показује повећање, које је последица снижења цене. Приход од жижица систематски опада. У периоду 1930—33 број продатих кутија смањио се са 218.8 на 166,1 милиона, односно за 24.1%. Карактеристично је да се овога пута по-. већао и приход од хартија за цигарете. То је последица извесне преоријентације пушача са цигарета на дуван, „што је природна последица опадања куповне моћи широких потрошачких маса. Приход од хартија за цигарете опадао је све до 1932 г. када је пао на 56.6 мил. дин. према 153.5 у 1929. У 1933 приход се повећао на 61.9 мил. дин, и од тада показује сталао извесно повећање. И Народна банка извршила је попис свију дуговања наше привреде иностранству и том приликом утврдила износ од И А а етан 2 милијарде динара, који се не може сматрати превеликим. Том је приликом утврђено колико наши поданици и лица која стално живе на територији Југославије дугују из робног посла Италији, што је врло важно за ликвидирање нашег клиринга са Италијом. Други корак у том правцу лежи у одлуци Министра финансија да

Клиринг с Италијом после санкција