Народно благостање
Страна 838
њу с правом сматра савршенијим и кориснијим од облика који“ данас постоје у капиталистичкој привреди, а то су инокосност предузећа или радње и колективност у облику грађанско-трговачког друштва. Има, међутим, још једна велика | предност задругарства. Привреда иде, без обзира на то је ли то коме право или не, у плански колосек; у то се више не може сумњати. Ту трговцима неће бити много места, док ће задругарство имати огромну улогу. По наше мишљењу, будућност припада њему, а оно је, под
=
Задруга је према новом законском предлогу „друштво. неодређеног броја чланова (задругара) и са променљивим бројем пословних удела, коме је сврха да УКа DNU њихову привреду.“
Како се већ по самој дефиницији "види, законски предлог је врло либералан. Тај је принцип и даље спроведен, тако да се задругама даје пуна слобода развитка, не; ограничавајући право удруживања на одређене привредне- редове. Свако има сам да одлучи да ли му је то потребно или не, Једино ограничење, које се поставља, (ако сето: и може тако назвати), је обавеза да задругу могу основати најмање седам задругара. Исто се тако не поставља никаква граница којим се послом задруге могу бавити. Законски предлог изрично каже да то може бити сваки незабрањени рад који може да увећа приходе или смањи "расходе.
То је навело трговачко-индустријске коморе да у свбјој резолуцији идентификују задругу са трговачким предузећем, да траже укидање свих повластица и потчињавање задруге одредбама с трговачког закона и закона о радњама.
То је становиште потпуно неисправно, јер код задру= га не постоји добит, то јест зарада на рачун трећих лица. Добити не може бити, јер задруга ради само са задругарима; изузеци (осим једнога о коме ћемо још посебно говорити) које закон предвиђа, прихваћени су свугде у свету и такве су природе да би њихово укидање значило у исто време и онемогућење задругарства. Нови законски предлог дозвољава наиме, као што је то сасвим природно, да задруге могу куповати од незадругара (набављачке задруге), да могу продавати незадругарима (произвођачке), да могу узимати улоге од незадругара (кредитне); али никако једна те иста задруга не сме у исто време да купује од незадругара и продаје незадругарима, нити кредитна задруга сме да даје позајмице незадругарима. Закон дозвољава: дакле задругама да буду посреднице између незадругара и задругара или обратно, али никако да посредују само између незадругара. Само када би им то дозволио, били би приговори
Једна од најважнијих новина новог законског предлога је. одвајање кредитних задруга и њихових пословних савеза од задруга осталих врста. Само кредитне задруге могу. давати позајмице својим члановима и само оне могу примати улоге. То се образлаже тиме што је код кредитних задруга јемство обично неограничено, док је код остаих најчешће ограничено. Не би, према томе, било право да“ они који сносе мањи ризик, утичу наппословање вадруге исто тако као и они чија је материјална одповорност неограничена. Главни задружни савез не прихвата то становиште из два разлога. Прво стога што на тај начин кредитне задруге неће моћи да дају зајмове непосредно осталим 83– другарима, него ће оне морати да их траже од новчаних
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 53 -
условом да је постављено на здраву основу и добро орга-_ низовано, увек важан фактор стабилности.
Што се тиче бојазни трговачко-индустријских KOMO-.
pa да ie држава изгубити „масе драгоцених пореских 06-
везника“, мислећи при томе на мале трговце, морамо рећи – да је та неоснована. Не ради се о броју пореских обвез-.
ника, као ни о броју извора, него о њиховој јачини. Уколико задруга уклања трговца као пореског обвезника, она у исто време преноси његову пореску снагу па задругаре.
ЈУ ПОСЛОВНЕ ГРАНИЦЕ ЗАДРУГЕ
трговинско-индустријских комора на месту. Једини изузеTak у законском предлогу учињен је за произвођачке 34-. друге, ако у случају елементарних или периодичних сметњи
не би могле својим производима задовољити потребе својих сталних потрошача. Тада им се дозвољава да по бановом одобрењу могу истовремено куповати од незадругара и продавати им. Ми сматрамо да овај изузетак није на
месту, тим пре што је унет један елеменат несигурности ·
— баново одобрење, па се не може знати колико ће се далеко ићи. Занатлије су исто тако учиниле једну примедбу која је потпуно неисправна и долази одатле што они нису приметили да је законски предлог, остављајући на снази 5 9 Закона о радњама, заузео баш њихово становиште. Они су наиме сматрали да ће се по новом закону у занатске произвођачке задруге моћи удруживати и бесправни мајстори. Законски предлог, међутим у 5 54 став 1, изрично оставља на снази 5 9 који у ставу 2 каже да такве задруге могу оснивати само занатлије т:ј. правни мајстори. Занимљиво је да главни задружни савез приговара баш томе што се у занатске произвођачке задруге неће моћи да удружују и они који по закону о радњама немају права на вршење занатског посла. Ми сматрамо да је становиште законског предлога потпуно исправно, јер не може се дозволити рад онима који на то немају права, само зато што су се њих седморица удружили. Главни задружни савез тражио је и неке изузетке од начела непосредовања задруге између незадругара које је већ раније наглашено. Тако, например, он захтева да задруга може да продаје монополске артикле незадругарима и да здравствене задруге могу у местима у којима нема апотеке, продавати лекове. И у једном и у другом случају исправно је становиште законског предлога, јер би то значило увођење профита у 3aдругарство, што би са собом носило обавезу. плаћања пореза. Како је, међутим, продаја лекова по селима где нема. апотеке, један врло важан проблем, то и ми сматрамо да би требало учинити нешто у том правцу. Али, мислимо да би социјализација апотекарског посла на селу била много“ бољи пут него 'отступање од једног од најважнијих задружних принципа,
У РАЗВРСТАВАЊЕ ЗАДРУГА
завода или од Задружне банке. То поскупљује кредит. Тај приговор може вредети све дотле док нема Задружне бан-. ке. Чим она буде остварена, а то је обећано, приговор губи своју вредност. Тада ће се кредитовање задругарства вршити преко ње, а то искључује свако поскупљење у знат=. нијој мери. У исто време ће тај начин кредитовања имати: и још једну велику предност. Постојаће централа која ће: знати где треба и колико треба дати, што би било потпуно искључено кад би кредитовање вршиле поједине кредитне: задруге.
Други приговор Главног задружног савеза је у. таме: што тражи да се и другим задругама, а не само кредитним, дозволи давање кредита својим члановима. Као пример на-: воде се набављачке задруге које својим задругарима морају“