Народно благостање

"4. јануар 1936.

= Италија је увела монопол транспорта, трговине и

индустријске прераде банана. Закон је ступио на снагу 1 јануара 1936 год.

| — Ha дан 26 децембра наши активни клиринзи по-

казивали су овакав салдо: Италија 178, Немачка 382 мил.

дин., Бугарска 185 хиљ. Турска 1.150 хиљ. дин.

— У Бугарској је основан извозни институт у коме ће бити заступљене трговинске и занатске коморе и берзе. Институт ће имати своја заступништва у главним градовима оних земаља с којима Бугарска има јаче трговинске везе. | -—- Турско-талијанском трговинском уговору проду"жена је важност до 20 јануара o. Tr.

— Аустрија је за првих 11 месеци 1935 извезла у Русију робе за 2,72 мил. шил., а увезла руске робе за 3,89 мил, (угља, азбеста, конопље, лана и животињских сировина). Вредност извоза у Русију у самоме новембру 1935 износи 703 хиљ. шил. што је после дугог времена највиши број. Извезена је, поред машинских и велосипедских делова први пут и конфекција и вунена роба.

— Шведска је у пословној години 1934—35 (до краја септембра 1935) извезла 4,9 мил. тона руде према 3,9 мил. у претходној години, дакле за око 20% више.

— Из Брчког извезено је 1935 год. 260 вагона (2,578.240 кг.) суве шљиве, од тога у Чехословачку (92), Немачку (45), Пољску (39), Италију (23) и Мађарску (2).

— Француска је извезла у првих 11 месеци прошле године робе за 14 милијарди франака према 16 милијарди у истој периоди 1934 године. Исто је тако опао и увоз од 21 милијарди на 19 милијарди франака.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Немачки министар рада издао је уредбу о стварању фонда за изједначење надница у индустрији цигара из кога се од ! јануара 1936 радницима са породицом исплаћује породични додатак.

— Радници у Броду траже увођење социјалног доприноса у циљу стварања прихода за помагање незапослених, — Министарство социјалне политике и народног здравља израдило је нову уредбу о ноћном раду у пекарницама по којој је забрањен сваки рад помоћног особља између 15 и 3 сата. Радно време у занатским предузећима

износи 10 а у индустријским 8 сати. Недељни одмор износи 36 сати. Уредба (је удастављена заинтересованим установама.

НОВЧАРСТВО

— Државна хипотекарна банка од 1 јануара исплаћује први купон са прве транше од 100 мил. дин. 5% државног краткорочног зајма за финансирање јавних радова.

— Немачки министар привреде наредио је повлачење и уништење новчаница издатих од приватних новчаничних банака. Новчанице остају још до 2 априла 1936 платежно средство, а до 2 јула 1936 примаће их још благајне приватвих новчаничних банака или њихових правних наследника. После тога дана новчанице губе вредност.

— Бугарска влада одобрила: је законски нацрт о оснивању. Софијске општинске банке са главницом од 20 мил. лева која ће се уплатити у 4 годишња оброка по 5 мил. лева. Банка ће вршити благајничку службу општине, примаће улоге на штедњу, даваће грађанима престонице зајмове на 32логе, а општинским намештеницима и на плату, одн, пензију. Зајмови не смеју бити већи од 20 хиљ. лева.

— Југословенска банка д. д. од 2 јануара исплаћује камате на сва стара заводска дуговања за друго полугође 1935 и сва стара заводска дуговања, која на дан 7 фебруара 1935 нису била већа од 5.000 дин,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 11

— Cena srebra u Londonu prestala je da pada. 24 decembra povećala se za i|/g penija po unci na 21 peni, a 30 decembra opet za lije na 221/i6 pensa po unci. Izgleda da se londonsko tržište srebra emancipuje od držanja S.A.D. Londonski posrednici dobili su velike naloge za kupovinu iz Indije i Kine, dok je ponuda i dalje slaba.

— Као што смо већ јавили, Чехословачка је снизила дисконтну стопу са 3,5% на 3%. Стопа за тромесечне ломбардне кредите је 4:/4—43) Ј%, а за дугорочне 4,5—5%. Стопа за извозне менице смањује се на 3,95%. Ове ове измене ступиле су на снагу о Новој години.

— Аустријска државна ковница почела је да кује златнике по 25 и 100 шилинга за приватан рачун.

— Централа земљорадничких задруга у Новом Саду, у чијем се чланству налазе 143 земљорадничке задруге, имала је прошле године промет од 286.576.982 дин. Пословну „годину завршила је са губитком од 978.942 дин. Ради изравнања губитка отписаће се из резервног фонда 205.528, а остатак биће пренет на наредну годину.

— Француска банка исказала је 20 децембра после дужег времена првипут опет прилив злата у вредности 386 мил. франака,

— Увоз злата у Америку изнео је од 5 септембра до 15 децембра пр. г. 750 мил. златних долара. У службеном извештају Федерал Резерв Борд-а каже се да се то има приписати: 1) несигурности која влада у Европи; 2) масовном куповању америчких вредносних папира од стране Европљана и 3) томе што су капитали у земљама златног блока јако подложни утицају буџетске равнотеже и политичке ситуације. | |

— Од Рузвелтовог доласка на власт америчка државна благајна купила је сребра 775 мил. унца по 57 центи. Како је цена у последње време пала на 50 центи, то држава има на томе послу огроман губитак.

· — Француска народна банка повисила је бруто дивиденду за друго полугодиште 1935 г. на 122,73 фр. према 121,59 колико је износила у првом полугодишту.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Финска је, као што је познато, једина држава која још плаћа ратне дугове. Тако је и у децембру прошле године уплатила доспели део свога ануитета С. А.Д.

— Prema službenom. izveštaju talijanske vlade budžet za godinu 1936/37 biće suficitaran za preko 20 mil. lira. Ipak se priznaje da to dolazi otuda što, još nisu predviđeni svi izdaci za rat sa Albisiniljjiom.

— Белгија је 1 јануара 1936 повисила за 5% плате чиновницима чије годишње принадлежности не прелазе 10 хиљ. франака (12,5 хиљ. динара).

— Банска управа Дравске бановине одбила је жалбу општинских чиновника у Марибору због снижења плата. Према томе, ! јануара плате су снижене за 10%.

— Прорачун Новога Сада предвиђа приходе 22.65, а расходе 22.62 мил. дин. Расходи у новом буџету, према досадањем, смањени су за 1.146.000 услед чега ће и градски прирез бити снижен са 45 на 41%. Социјални прирез предвиђен је на 4%.

САОБРАЋАЈ .

— Čehoslovačka će 1936 sagraditi 4 nove emisione radio-stanice: Prag II, severno od Praga, (60—100 kv), zapadno u Užhoroda u Podkarpatskoj Rusiji (60—100 kv), severno od Njitre (1000 kv) i severoistočno od Brna (30—40 kv.). |

— Стуциле су на снагу директне железничке тари-,“ фе: југословенско-аустријска, Чехословачка — Сушак при. станиште, и југословенско-аустријска за превоз свежих јаја: