Народно благостање

Страна 12

— Број путника превезених трамвајима у Новом Саду у периоду 1928—34 опао је са 3:094337 на 1.793.801. Прошле године такође се смањио. Како су један од разлога овоме биле и високе цене, то је општина ове снизила,

— Железничке пруге у Срему потпале су под суботичку дирекцију, док је београдска дирекција добила две пруге у Јужној РО и то: Велес— Битољ и Приштина — "Пећ. |

— Тарифа за превоз робе одређене за Чехословачку између чехословачких жељезница и југословенских пристаништа Сушак, Бакар, Солун и. Шибеник ступила је на свагу | јануара 1936. Нарочите олакшице важе за превоз јужног воћа, вина, сировог памука, сирових кожа и сировог дувана упућеног преко Чехословачке у Немачку или коју другу државу још удаљенију од- Немачке. Исто тако су предвиђене олакшице за шећер извезен из Чехословачке и делимично за разне врсте робе потребне за израду обуће извезене или увезене у Чехословачку.

ТУРИЗАМ

— Поводом ограничења у швајцарско-немачком Tyристичком промету, о којима смо већ јавили, Швајцарска је објавила преко радиа да ће се безусловно признати сва кредитна писма и друге исправе за путовање у Швајцарску које су немачки уреди до сада издали.

— Румунија је одлучила да уведе таксу од 500 леја на путне исправе. Новац који се од те таксе добије упогребиће се за пропаганду туризма.

— Министарство трговине и индустрије израдило је уредбу за унапређење туризма и поднело је свим туристичким организацијама на мишљење и евентуалне "примедбе.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Економска ситуација у Аргентини стално се пцобољшава. То има наравно велик утицај и на финансиску 'CHтуацију. Приходи су ове године за 73 мил. пезоса већи од предвиђених, а буџетски суфицит износи 20 мил. пезоса, Летећи дуг смањен је за 40 мил. пезоса. "То је омогућило аргентинској влади да укине неке порезе установљене за време кризе. М

— Као последица санкција број · незапослених 'у

шумској индустрији нагло опада. Рачуна се да је само:у Босни ради тога, а независно од сезонских промена, | било запослење OKO: 3000 panmHMKa.

— Према процени немачког Института за проучавање коњунктуре у Немачкој је 1935 год. инвестирано 11 милијарди марака (према 8,4 милијарди у 1934 и 13,76 милијарди у 1928). Завод наглашава да не постоји опасност од хилерпродукције. За 1936 предвиђене су, на првом месту, војне инвестиције које су и 1935 биле од важности, а затим допунске инвестиције. Нових инвестиција биће вероватно у грађевинској (струци.

— Ha подручју Грговачко-индустријске коморе у Са: рајеву регистровано је 206 индустријских предузећа. Сем тога, постоји још 123 предузећа, која нису регистрована: као индустријска, и 15 индустријских продавница. Од укупно 344 индустријска предузећа на поједине гране отпада: NJ варска 112, хране и пића 80, рударска и металургијска 24, хемијска 10, коже и израда од коже 12, текстилна 24, хартије и графичка 6, електрична и електротехничка 27, грађевна, 38, разна 11. 1

— Према службеним подацима руска индустрија произвела је у 1935 години робе за 35,89 милијарди рубаља, што значи за 28% више него у 1934' години.

— У Француској је 21 децембра прошле године број незапослених порастао за 8913 на #33.238 лица, што претставља повећање од: 7% према децембру. 1934.

МАВОДЕОЈ БЛИАТОСЛАЊЕ (|| Ба

— У 6; А. Д; био је индекс индустријске производње у новембру 1935 год. 97 према 95 у октобру и 74 у новембру 1934. То значи да је за годину дана порастао за 31%.

— U Austriji se konjunktura stalno popravlja, naročito u industriji gvožđa gde je proizvodnja rude u novembru 1935 bila za 200% veća nego godinu dana ranije, proizvodnja sirovog gvožđa za 182%, a proizvodnja sirovog čelika za 118%. Lu tekstilnoj industriji opaža se velik polet; indeks proizvodnje pamučnog: prediva bio je u novembru 1934 god. 154 prema prosečno 122 u celoj 1934. Izvoz prediva povećao se za godinu дапа za 26%. Potrošnja uglia u industriji prešla je u oktobru sa 282 hili. tona prosečnu mesečnu potrošnju god. 19209 (275 hiljada).

— Švedski izvoz gvožđa smanjio se za prvih 9 meseci 1935: za 6,5% prema istim mesecima 1934, a za 47,5% prema odgovarajućem: razdobliu 1913. Uvoz gvožđa, međutim, veći je za 13% nego 1034 i za oko 75% nego: 1913. Proizvodnja tvornica gvožđa samo se malo povećala prema 1934. Potrošnja gvožđa povećala. se za 9% prema 1934 god. (za 600 hili. tona).

— Према претходним подацима у Београду је прошле године подигнуто 275 приватних грађевина према 259 у 1934. Према пријавама сепственика вредност новоподигнутих зграда износи 78.8 мил. дин. према 817 у 1934 год.

— "У Загребу је прошле године издато 562 прађевинске дозволе према 435 у 1934, 432 у 1933, 918 у 1932, 1256 y 1931 ww 1792 у 1930. Прошле године нарочито се повећало грађење станбених кућа и то у форми већих објеката, који имају повољније услове за рентабилитет. Сапрађено је укупно 854 стана према 835 у 1934, 1197 у 1933, 2432 у 1932 години, По величини изграђени су станови: од 1 собе 440, 2 собе 313, 3 собе 73, четири собе 22, 5 соба 3, би више соба 1.

— Аустријска индустрија намештаја постигла је у 1935 за око 25% већу продају него у 1934; увоз мађарског јевтиног намештаја који је до сада јако конкурисао домабој производњи, потпуно је престао. Извоз је још увек слаб; једино Енглеска и Француска купују уметнички намештај. — Џрошле године било је у Војводини 32 поравнања: према 58 у 1934 са активом 14.25 мил. дин (25.98 у 1934) и пасивом од 15.83 (26.726). Осталих поравнања било је 4 (8) са активом 1.88 мил; дин. (0.27) и пасивом од 3.45. (0.57). Стечајева је било 4 (14) са активом од 0.34 (128) и пасивом од 0:51 дин. (2.28).

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Trgovački registar

Radoš S. Nedić A. D., upis osnivanja akcionarskog društva i upis članova upravnog odbora g. 9. Radoša S. Nedića, Zorke R. Nedić, Dragiše Lazarevića, Aranđela S Nedića i Jakova Varona. — Prvo jugoslovensko transportno a. d. Šenker i Ko., Beograd, upis promene glavnog sedišta društva iz Zagreba u Beograd i upis članova, upravnog odbora 9. g. d-ra Velimira. Bajkića, Vojislava Petkovića, Roberta Kronholca i Franca: Laknera. — Jugoslovensko Ganc a. d. iz Beograda, upis. člana upravnog odbora zg. Bele Valatina. — »Ibar« A. D. preduzeće za trgovinu i preradu drveta u Kosovskoj Mitrovici, upis osnivanja firme. — Pan-film a. d. u Zagrebu, upis proтепе Сапа 3. društvenih pravila. — »Interkontinentale & Karo i Jelinek. Jugoslovensko transportno d. d. u Zagrebu, filijal Sušak«, upis fili{ale.

Zborovi akcionarskih društava

| 14 januar — ОозНошбагтака руагпа 4. 4. Laško (redovan ),