Народно благостање

Страна 20

ćanog socijalnog: produkta izdržavati manji broji nezaposlenih, no što je tO bio slučai iz manjeg sociialnog produkta sa većim brojem nezaposlenih.

_ U Nemačkoj ie tako reći potpuno isčezla пеzaposlenost. Svakako da ima nezaposlenih čija nezaposlenost ne dolazi usled koniunkture već usled velikih strukturelnih poremećaja koji su pali istovremeno sa konjunkturnom krizom i koji se mogu da uklone tek dugim naporom i privrednom preorijentacijom. Za koliko ie konjunktura silno dejstvovala na smanjenje nezaposlenosti, naibolje ilustruje neverovatna činjenica da se u Nemačkoj, pa čak i Severnoj Americi i drugim zemljama, pojavljuje uveliko oskudica stručnih radnika tako da ie delatnost izvesnih industrija dovedena delimično u pitanje nagomilavaju se nalozi koji ne mogu biti izvršeni.

U ovom pobolišanju blagostanja povišenije nadnica nije igralo veću ulogu iz više razloga. Pre svega zbog toga što države kao poslodavci sistematski drže nadnice na nepromenjenom nivou. A u рпуа ој industriji nije ni bilo moguće izvesti povećanje nad-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ | Бр. 2

nica istovremeno sa smanjenjem radnog vremena pri istim nadnicama. Radnici su bili toiiko mudri da su se za sada zadovoljili рођојбапјет 5705 položaja oličenoz u obezbeđenju istog dohotka pri smanjenom radnom vremenu. Oni su mogli najzad to da prime zbog toga Što se realna nadnica nije smanjila, što uostalom i poslodavcima služi kao snažan argument pri konfliktima oko povećanja nadnica. U Francuskoj na primer radnici su morali da akceptiraju situaćiju da ie celokupno pobolišanie od najnovijih socijalnih zakona kompenzirano povećanjem cena.

Blagostanje se ogleda i u znatno povećanim dobicima, o čemu služi kao dokaz stalno rastenje dividenda. Zbog toga skaču kursevi hartija od vrednosti.

Povećanju proizvodnje sledovalo je i povećanje obrta. Broi natovarenih vagona u svima zemliama je jako skočio. U Nemačkoj se udvostručio broj tonskih kilometara za četiri godine. Naisporije ie napredovala spoljna trgovina. Рогаз је bio uglavnom u količini ali od polovine 1935 godine i u vrednosti u zlatu. 1 turizam pokazuje veliki napredak.

Из уредништва

ПРИВРЕДНО ПОБОЉШАЊЕ КОД НАС 1936 У СВЕТЛОСТИ СТАТИСТИКЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ

| СНАЖНО СЕЗОНСКО ОЖИВЉЕЊЕ ПРИВРЕДЕ И ЗАПОСЛЕНОСТИ У 1936 ГОДИНИ.

Септембра 1930 г. прешао је број запослених максимум пре кризе. У септембру 1933 г. заустављен је пад запослености, а у септембру 1936 г. премашен је први пут максимални број запослених из 1930 г. Стога ћемо за оцену коњунктуре у нашој привреди према кретању броја запослених радника узети за базу стање у трима поменутим годинама. Да би се боље оцениле привредне прилике потребно је разликовати сезонски пораст запослености, који наступа У топлијој сезони, од годишњег.

Као што смо у више махова поменули, овогодишњи пораст запослености (од почетка године до септембра) је већи него икад раније. Он је обухватио све крајеве з2мље и све привредне гране с изузетком хемијске инд. (мање за 166 радника), инд. дувана (мање 1.685), хартије (мање 60) и новчаних завода (мање 336). У октобру 0. ги код хемијске инд. и новчаних завода дошло је до малог пораста.

Према томе може се рећи да нема ниједне привредне гране, где се криза заоштрава, ни краја где још треје опадање запослености.

Овогодишње знатно повећање броја запослених је бар за четири петине сезонског карактера или је у вези с државним радовима чије је трајање ограничено. Близу половина (око 47.000) новозапослених осигураних код Су: зора отпада на грађевинску делатност и јавне радове (градњу путова, железница и зграда), а кад се томе броју додаду неосигурани грађевински радници онда је процентуални удео још већи. На трећем месту по прирасту броја запослених долази инд. камена и земље (са 16.800. нових радника); и ту је највећи број запослен у вези са грађевинском делатношћу и јавним радовима.

Пораст запослености од јануара до септембра 1936 год. није једнак у свим крајевима; креће се од 5,2% кол суботичког до 28,6% код сарајевског, а изнад 20% код "четири уреда (тузланског 27,5%, сушачког, нишког и ду:

бровачког по 90—91%); испод 10% је само код осјечког (9,5%), загребачког (9,2%) и карловачког (10%). Једна трећина новозапослених отпада на љубљански (више 16.226) и београдски уред (више 17.590). Ако узмемо У обзир Ррударско-топионичарску индустрију онда је за девет месеци о. г. на подручју сарајевског, љубљанског и београдског уреда запослено преко 50.000 нових радника.

Оживљење грађевинске делатности је највеће код београдског, љубљанског и сарајевског уреда, који су 3апослили око 17.000 радника више. Средње код скопског, нишког, новосадског и осјечког, а код осталих је мање. А најслабије је било на Приморју ну Банату, па ниу Загребу није било као код осталих већих градова.

На јавним радовима „такође, У септембру је највише запослених било код сарајевског, љубљанског и ду бровачког уреда. Скоро пола запослених и исто тако скоро пола овогодишњег прираста отпада на ова три уреда. Још је велико повећање запослених код бањалучког, сплитског и сушачког. Сасвим незнатно повећање је код тузланског, карловачког, загребачког и војвођанских уреда.

Последица живље грађевинске делатности и јав-

_ них радова јесте углавном и велико повећање запослено“

сти код индустрије камена и земље (за 16.802) и метално машинске инд. (за 5.685). Тако се број запослених у ин дустрији камена и земље повећао код београдског, љу: бљанског, дубровачког и нишког уреда за око 8.250. Ве: лики пораст у овој грани бележе још уреди: новосадски, петровградски и осјечки (за 5.500), мако су имали нешто мању грађевинску делатност и јавне радове. Вероватно да је главни разлог повећања производња цигле и црепа за потребе пољопривредника, цер се У најновијем извештају новосадске Трговинско-индустријске и занатске коморе каже да је грађевинска делатност на селу (у житородним крајевима) знатно порасла. --