Народно благостање

7. јануар 1937.

Код метално-машинске инд. око половина овогодишњег прираста отпада на два уреда (београдски са 2.000 и сарајевски са 900).

Пошто се не воде одвојено индустрија и занатство,

није могуће тачно одредити колико је новозапослених код једне, а колико код друге групе. Ако узмемо у обзир рударство, онда бројоних чији посао није сезонске природе прелази по процени 30.000. На чисто индустријске гране: рударство, топионичарство, текстилну и шумско-пиланску инд. отпада 12.000 до 15.000 нових радника. Још неколико хиљада радника су индустријски (код инд. коже и гуме, прераде коже, инд. намештаја, метално-машинске, електр. централа, инд. хране). . Гро друге половине радника, чије запослење није сезонско, чине занатски (код метално-машинске инд. кухиња и инд. хране, одела, берберница итд.). Трговина H угоститељство запослују преко 3.000 нових радника.

Рекордна пољопривредна производња имала је врло

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 21

повољно дејство на целу привреду, а нарочито су оживели послови код индустрије хране. То се констатује н. у најновијем тромесечном извештају Народне банке, = види се и по знатном сезонском порасту запослених радника у овој грани (за 6.650 на 40.697). Млинска инду“ стрија је радила нарочито добро, а и друге пољопривредне индустрије. Е

Две гране, које су и индустријске и занатске, имају у овој години осетно повећање броја радника и следствено обима послова. То су индустрија прераде коже (више за 2.613) и дрводељско-резбарска индустрија (више за 3.827). Последње две године у Београду и многим другим местима отварају се продавнице дрвеног намештаја и трговине обуће. Поред постојећих јављају се и нове фирме. У извештају Народне банке се каже да је домаћа тражња прерађеног дрвета веома јака. Индустрија гуме и обуће радила је са пуним капацитетом да би припремила залихе за зимску сезону.

ГЕОГРАФСКА И СТРУКТУРЕЛНА ПОМЕРАЊА У НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИВРЕДИ

Привредна депресија је учинила да се од краја 1930 године до краја 1938 г. (која је била најгора у погледу запослености) смањио број радника за преко 100.000 или oko 18%, am je опадање било врло неједнако у разним крајевима, о чему смо писали у „Н.Б" бр. 43 од 1983 r.

је наступило последњих гокао што

Ни оживљење које дина није подједнако захватило све крајеве, нам показују подаци из доње таблице,

Број осигураних радника код Сузора био је у сеп-

тембру: више (+) него Уреди 1936 г. 1938 г. У % Бања Лука 18.519 + 409 22 Београд 94.208 3 19:260 14,1 Дубровник 22351 = 4.055 18,1 Карловац 13.655 55 11985 14,2 Љубљана 91.318 + 12.328 13,5 Ниш 38.598 + 10.657 317 Нови Сад 33.308 = 7.987 23,8 Осјек 51.222 5 2.500 14,6 Петровград 24.924 15 9:689 14,6 Сарајево 34.863 + 10.496 30,1 Скопље 28.954 = 1548 5:83 Сомбор 20.976 = 8.970 19,0 Сплит 21.746 = 5.842 24,7 Суботица 21.936 =. 4.576 20,8 Сушак 13.078 15 2.501 19,2 Тузла 17.039 "8.459 20,2 Загреб 77.210 = (8.725 11,3 Сузор 651.649 +109.575 16,8

Пораст броја запослених исказују сви окружни уреди и у поређењу са 1938 и са прошлом годином. Према 1938 г. побољшање је најмање код бањалучког уреда (за 2,2%) и скопљанског (за 5,3%). Код већег броја уреда, међу које спадају и београдски, љубљански и загребачки, креће се између 10 и 20%, а највеће је код нишког (за 31,7%), сарајевског (за 30,1%) и новосадског (за 23,8%). - Ако упоредимо то са подацима о запослености из 1980. г., онда је најнеповољнији положај бањалучког уреда где је број запослених мањи скоро за половину. За „Уедну петину мање је радника код скопског и осјечког „уреда, а за око једну шестину код карловачког и петровГрадског. Половина уреда, који запослују више од полоВине свију радника, има повећање, које премаша 20% Код новосадског и дубровачког, а 10% код нишког.

Рударско-топионичарска производња се у овој према прошлој години, повећала. за 25%. Према томе пове-

ћао се знатно и број запослених радника. Према најнижој тачци производње у 1985 г. пораст је још већи.

Као што нам показује доња таблица, од 26 већих привредних грана, које води Сузор, само две и даље назадују и то: новчани заводи и приватни саобраћај. Криза банкарства је имала за последицу велико смањење броја запослених, које је заустављено тек у октобру, ове год, у“ колико то није пролазна појава. Од септембра 1933 г. до истог месеца 1936 г. смањио се број упослених за 1.682 или 10,5% на 13.940. А према извештају Народне банке кра: јем септембра 1936 г. било је 272 новчана завода који су тражили одлагање плаћања по Уредби о заштити новчаних завода, 12 који су тражили санацију и 37 који су тражили ванстечајну ликвидацију.

Број запослених у септембру био је код Сузора:

Привредна грана 1936 г. + или —

него 1933 г. Јавни саобраћај 13.938 = 1.441 = 10,4 Приватни саобраћај 8.474 = · 28 — 0,4 Инд. камена и земље 30.599 72 7.601 + 24,7 Машинска и мет. инд. 42.460 +12.620 + 29,5 Хемијска инд. 10.122 = 852 "+ 92 Текстилна инд. 54.708 + 17.426 7 319 Хартије 4.501 15. (204 – 45 Коже и гуме 4.888 + 1.069 == 21,9 Прерада коже 21.455 % 8.892 5 15,8 Шумско-пиланска 45 326 + 4.369 = 96 Дрводељска 19.259 + 8.774 += 196 Хране и пића 40.697 -- 4151 30 „10,9. Дувана 8.761 + 1.990 = 227 Угоститељске 23.968 + 4.582 <=. 19,1 Одеће и чишћења 29.837 + 8.053 1 97,0) Грађења путева и жељ. 33.577 == 7.056 E 91,0 Грађења над земљом 36.774 + 9.955 274 Графичка 8.923 + 1.493 ~ 16,7 Хигијена 17.031 15 8.328 = 19,5 Општински послови 30.302 + 2.088 == 9,8 Трговина 58.571 = 7.047 == 12:00 Новчани и осиг. заводи 13.941 =. 1.682 = 10,5 Слоб. професија и разно 13.379 45 591 = 41 Кућна послуга 59.440 + 4.578 75 И Електрична централа 7.943 515. 15470 + 18,5 Грађење прев. средстава 7.109 50 11515 5 218

Једна од највећих промена у кретању запослености за последње три године јесте велико смањење у шумскопиланској индустрији код бањалучког уреда (за 3.074 на