Народно благостање

8. фебруар 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

“

У. Вајс

| PESMA I STVARNOST

U poslednje vreme sve se više čuju glasovi onih.

koji smatraju da kod nas nema dovoljno platežnih sretstava, i to ne foliko zbog .nedovoljnosti istih koliko usled njihove usporene cirkulacije odnosno fezaurizacije. jedan od najvećih zagovornika te ideje |e о. 4-г Коžul, ministar građevina, koji je u svom govori ma zboru u Osijeku rekao između ostaloga: »Monetarna kriza, to je naša specijalna kriza i mi je možemo da riješimo na poseban način i kod toga mora da nam je svima jasno da se i ta kriza ne može riješiti nikakovim zakonima i uredbama, već jedino novcem«. Slično je govoпо, зато и blažoj tormi, i na zboru u Beogradu. Statističkih podataka o fezaurizaciji ne može niko imati, ali ona ima svojih simptoma. Međutim, oni koji tvrde da lezaurizacija kod nas postoji u velikoj meri, ne citiraju ništa kao dokaz. To je dakle сојо tvrđenje! istina je da je 1931 godine u jesen kod nas počelo

da se tezauriše, i to isključivo usled nepoverenja prema.

bankama. Tezaurisao se novac koji je podignut od banaka. Ali je apsurdno i pomisliti da čovek može da drži veće iznose u skrivnici 4—5 godina, naročito u zemlji u kojoj je tako visoka kamatna stopa kao kod nas. Nacli skok deviznih kurseva u toku 1932 god. bio je jedan od povoda za. bežanje iz novca uopšte, pa sled-

·'stveno i iz sKrivnice. Ogromna građevinska delatnost

za poslednje četiri godine u našim gradovima čija vrednost iznosi između pola i jedne milijarde dinara, izvršena je iz tezaurisanog novca, a zbog straha za kupovnu snagu dinara. S druze strane depozitne ustanove prema kojima je poverenje nepokolebano, pokazivale su od 1932 god. nagli porast depozita. Nije niko toliko naivan da poveruje da su fo kapitali novo formirani usred privredne depresije. To su tezaurisani kapitali koji su se umorili od ležanja i koje je savladala želja za reprodukcijom. I ova suma iznosi oko 1i|e mili{arde dinara. To znači dakle da su 2 21» milijarde dinara investirane i uložene kod depozitnih banaka od 1932 godine. To je likvidacija tezaurizacije. Mi ne možemo pretpostaviti da ima još mnogo novca ftezaurisanog kod privatnika; pa ipak, to ne znači da je kod nas ubrzana

cirkulacija novca i da je prestala svaka vrsta tezauriza-· cije. Naprotiv, postoji jedna druga vrsta koju vrše

uglavnom naše kreditne ustanove i nekolika velika DO-

duzeća. Mi računamo da kodđ Narodne bahke ima po

žiro-računima i po njenim blagajničkim zapisima znatno preko 1 milijarde dinara. ledan deo te gotovine је gvozdena kasena gotovina dotičnih preduzeća, ali veći deo prestavlja jednu vrstu tezaurizacije.

i! PLAĆANJE U NATURI NIJE ZNAK. NESTAŠICE ____PLATEŽNMHH SRETSTAVA Postoje izvesne.činjenice u našoj narodnoj privredi

koje bi pristalice. antitezaurističke politike, da malo bolje,

poznaju ekonomska pitanja, mogli da upotrebe kao argumente u korist svoje teze. To |e na pr. sve veća upotreba kuluka nego otplate kuluka, kao i činjenica da se,

naročito u proviiciji, sve češće pojavljuju slučajevi da”

privatnici plaćanja bilo dvostranih bilo jednostranih činidaba vrše u robi. Ta je ideja dobila čak i službenu

Страна 87

ТЕХАЏЕ IZACI ЈА

potvrdu time što je na prcipostavci da ljudi nemaju dosta novca, ali da imaju dobara, zasnovana i nova uredba g. Ministra: finansija o plaćanju starog poreza kukuruzom. (а |

Međutim, činjenice koje smo naveli, ne mogu ni u kom slučaju poslužiti kao dokaz oskudice novca u narodnoj privredi, odnosno deflacije u toj meri da proizvođači na celoj liniji ne moiu prodati svoju robu.

U naturalnoj privredi je razmena dobara prefstav-

!jala izuzetak. Sa intenzifikaćijom proizvodnje i sa pro-

izvodnjom za tržište proizvođač je sve više orijentisao svoju proizvodnju prema potrebama tržišta i zbog toga se trampa potpuno izgubila, odnosno plaćalo se samo onim artiklima koji su imali lokalnu prođu, kao što je bilo jaje pre 30 godina. Posle, sa naglim autarkiziranjem sveta ponovo |e hastupila pojava da izvesni artikli koji su naglo izgubili spoljno tržište, gube istovremeno i svaku mogućnost unovčenja. Tim se artiklima sada poslednjih godina plaća u nafuri.

- Što se tiče plaćanja poreza kukuruzom, mi ne znamo motive iz kojih je 2. Ministar finansija to predvideo, ali smatramo da ta uredba nije bila potrebna, ako se polazilo od poštavke da narod ima robe koju ne može da unovči. Celokupna količina kukuruza u' rukama našega naroda mogla bi biti prodata za mesec dana, jer je tražnja vrlo živahna. Proizvođač je zadržao izvesnu količinu, da pr} kraju kampanje ne ostane bez robe. Drugim. rečima, ko ima kukuruza, može za 24 sata da dobije novac, ı to da proda robu po vrlo zadovoljavajućoj ceni.

Sa kulukom, međutim, sasvim je drugačije; tu je uzrok osiromašenje. To obično rade oni koji prodaju svoju radnu snagu, a ona je artikal za kojim kod nas zbilja nema dovoljno tražnje.

II! NEPOSREDAN DOKAZ DA TEZAURIZACIJA NE POSTOJI

Uostalom, u pitanju dovolinosti novca и пагодпој privredi postoji jedan vrlo vidljiv znak. To su cene. Cena je junkci|a odnosa između iznosa platežnih sretstava i bržine njegove cirkulacije s icdne ı ukupne količine dobara s druze strane. Prema tome: mnogo помса visoke cene, malo novca —- niske cene.:· Ako uporedimo Opšli indeks cena od kraja 1032 godine do novembra prošle, vidimo znatan porast (dec, 1032: 66,2, dec. 1930: 62,3, dec. 1034: 62, i nov. 1935: 71,2).

То |e rezultat povećanja opticaja koje je Narodna banka izvišila za poslednje godinu i po dana, i ubrzane cirkulacije novca. To dakle potvrđuje našu tezu o sistematskom smanjenju tezaurizacij|e. |

IV TEZAURIZACIJA U FRANCUSKO]

Danas je relativno najviše lezaurisanoe novca u Francuskoj, zemlji sa opfticajem od 83 milijarde fraJaka, u kojoj banke ne plaćaju na uloške nikakvu kamatu, državni papiri nose rentu od 5'J>)»w% (dok u Engleskoj nema ni 3%), a Ministar finansi|a pregovara u inostranstvu o zaključenju jednog državnog zajma. Tu skoro je jedan činovnik Francuske Danke objavio podatke o strukturi novčaničnog oplicaja iz kojih se vidi da stalno raste udeo hiljadarki. To je očigledno za ро-