Народно благостање

Страна 88 trebe tezaurisanja. Današnji Ministar spolinih poslova, а. Flanden, imao je kao pretsednik vlade glavni zadatak da raskravi tezaurizaciju. Smatra se da |oš uvek ima najmanje 25 milijardi u skrivnicama. U Егапсизкој, zemlji koja |e preko 100 godiha pokretnim kapitalom najbogafija, srednji privredni red (industrijalci, trgOVCi i zanatlije) ne mogu uopšte doći do kredita. Sve se икоčilo, pa ipak u Francuskoj nikome ni na Damet ne pada haika na one koji tezaurišu, ni batine za skrivničare, sečenje novčanica itd. Tamo se smatra Goa, (e, So, Sve normalizovati kad se državni budžet dovede и ravnoOtežu. 1 to je potpuno tačno! V UZROCGI TEZAURIZACIJE KOĐ NAS

G. Ministar Hnansila u svom govotu u Finansilskom odboru pomenuo je dva mogućna uzroka One VIste tezaurizacije (idle money) koju vrše uglavnom naše kreditne ustanove i koja se okreće oko Narodne banke. On veli da ili imaoci kapitala nemaju dovoljno povetenja da puste novac u opticaj ili on ne treba narodnoj privredi. Mi smatramo да je onaj prvi slučaj. Naše kreditne ustanove vVrše jedmu Drutalnu deilaciju kredita čiji je spolini izraz nagomilavanje gotovina kod Narodne banke. To isto rade američke i francuske banke, ali kod nas ie to iz specijalnin uzroka. Po našem mišlienju glavni uzrok toj pojavi leži baš u kanipanji koju Vode protivnici tezaurizacije u sektoru dužničkog pitania. Činjenica je danas da veliki deo Narodne skupštine, bez obzira na partijsko opredeljenje, smatra da se DOSTtOjeće zakonodavstvo o zaštiti dužnika ima da proširi i na sve druge privredne redove i da se sama zaštita poz jača. Reda radi napominjemo da Kraljevska vlada, izgleda, ne stoji na [от сјед То “а svakako pre svega za g. Ministra finansija, sudeći DO njegovim iasnim izjavama. U istom smislu dao je izjavu i g. Đura Janković, ministar šuma i ruda, na seljačkom 250ги, održanom u Šajkaškom Sv. IVYanu, gde |e, između ostalog, rekao: »Ne nekakvo opšte brisanje, ali treba da izvršimo redukciju na onu meru koju seljačka kuća može bez opasnosti da podnese. To je jedna mera, a druga mera je povećanje cena agrarnih produkata«. Ali se u vladi nalaze takođe i pristalice pojačanja i proširenia zaštite dužnika. Ne zna se, dakle, kakav će biti svršetak.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бо. 6

Kod fakvog stanja stvari odgovorni upravljači u kreditnim ustanovama učinili bi delo za koje bi morali materijalno i krivično da odgovaraju, ako bi davali kredite. Svaki akcionar ima pravo da optuži upravi Кгеditne ustanove za takav rad pod današnjim prilikama. Mreditne ustanove moraju uzeti rezervisan stav, dok se ne reši pitanje dužnika. Prema tome oni su primorani na tezaurizaciju! : |

VI METODI SUZBIJANJA ТЕЗАЈЕШАСЦЕ

Sasvim nezavisno od toga da li postoji kod nas tezaurizacija koja |e nacionalno-ekonomsiti štetna, ili ne, može da se tretira pitanje o načinima suzbijanja tezaurizacija opšte. Jurišni odredi protiv onih koji tezaurišu, više prele nego što govore o konkretnim sretsivima za озђуатепје svoga cilja, a io |e ono Što je najgore. Kapitalista je plašliiv, naročito kad je u iormi renti|era. Dok kapital u proizvodnji donosi proizvođaču reniu iz kombinacije kapitala sa drugim produkcionim elemeniima i sa radom samoga kapitaliste, doile rentijer Živi od сојос kapitala. On, dakle, uvek pretpostavlia ono 510 je najgore. Među rentijerima se već uveliko kolportiraju glasovi o nameravanom sečenju novčanica. Neki čak zamišliaju da se nove novčanice spremaju za taj cilj ti. да se današnje novčanice bace van tečaja.

Као što rekosmo, Francuzi smatraju da će se Dprilike na novčanom tržištu normalizovati, kad uravnoteže budžet.

I kod nas će nastupiti normalizacila novčanog tržišla, kad se jedong dana bude objavio program екоnomske politike koji uklanja svaki povod za strah Što goni ljude na tezaurisanje. Drakonske mere o kojima se šapuće, imaće za posledicu bežanje u strane valute preko crne berze. Ovo će |oš više da pokoleba spokojstvo štediča., Ne mogu se svakog meseca seći novčanice, a ako se ne prestane sa ekstravagantnim programima koji se čuju iz redova političara, onda će sutradan po sečenju novčanica nastaii ponovno tezaurisanje.

Ekonomska politika mora da ie u skladu sa prirodom čovečiom. U ekonomskoj politici ne pomaže kaplarisanie. Držanje čoveka u ekonomskim pitanjima nema nikakve veze sa politikom, ili jedino ukoliko po-

litika ima nepostednog dejstva na ekonomiju.

ввош

Д-р Гојко Грђић

ПРЕДУЗИМАЧ КАО ОРГАНИЗАТОР ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

1 ЈЕДНОСТРАНОСТ ГЛЕДАЊА НА ПРЕДУЗИМАЧА

Улица гледа у предузимачу друштвеног паразита, који експлоатише велики део народа ради задовољења својих личних интереса. Ни економска теорија није била правична према њему све до последњих деценија нашега времена. Ослањајући се баш на то лајичко мишљење, класична школа народне економије чији се утицај протеже све до наших времена, гледала је у предузимачу само субјект преду“ зимачке добити и читаво њено настојање ишло је само за тим да га објасни с те стране. |

Метода посматрања економских проблема, коју су увели Смис и Рикардо, а примењивали га научни правци који су себи приписивали извесну еманципацију од класичне

шкбле (као на пр. социјалистички правац, па чак и аустријска психолошка школа) није у ствари ни била у стању да објасни суштину економске делатности предузимача. Већ у овом моменту, кад је она проучавала радничке наднице, камате, земљишне ренте и т. д, морала је предузимачу да приђе са гледишта његове добити. С тим је он ушао у економску литературу само као носилац предузимачке добити и њему је прикопчана економска категорија која је, истина, неопходан фактор за функционисање капиталистичког система, али ни у ком случају садржина саме предузимачке делатности, Управо, из објашњења класичне економије ми ништа дубље не сазнајемо о тој делатности, јер навод: купи