Народно благостање
| Страна 36
ге увозничких земаља. Уколико се ова не буде повећала, нема изгледа ни за повећање извоза
грожђа у свежем стању. Отуда видимо да се Бу-
гарска већ сада спрема за нове начине уновчења грожђа. Један од тих лежи у производњи мармеладе од грожђа. Мпак, треба приметити, да је у погледу извоза грожђа најповољнији положај оних земаља које географски леже у непосредној
близини великих потрошачких центара увозНни-
чких земаља.
У производњи шљиве доминирају два подручја: америчко и европски југ. И у једном.и у другом подручју радиус производње се проширује. На америчком континенту, међу земљама које производе и извозе шљиве, појављује се Аргентина. Истина, њен садањи извоз износи неколико десетина вагона, али он ће се, према засађеној површини, ускоро знатно повећати. На другом сектору — европском — производња шљиве увећава се још брже, нарочито у Бугарској и Румунији. У овим двема земљама не повећава се само производња шљива, већ и осталог воћа. Тако се просечни извоз воћа из Бугарске развијао овако у тонама (за 1936 годину, подаци само за 10 месеци): 1981/33 1934/36 Свеже грожђе 6.716 25.466 Свеже шљиве 2.206 2.206 Суве шљиве 302 5.544 Јабуке | 160 3.191 Јагоде пољске 22 828 Укупно 9.406 97.235
У периоду 1981/33—1984/36 извоз свежег
воћа из Бугарске повећао се за 295.8%. Румунски извоз вођа у 1985 години био је 9271.6 вагона, а од 1 јуна до 31 октобра прошле године извезено
је 1628 вагона. Главни извозни артикал су јабуке .
(1985 год. 988 вагона, 1936 год. 13271, вагона), затим грожђе, ораси и суве шљиве. У 1935 год. Румунија је извезла 382 вагона сувих шљива.
_ Из горње анализе проширења подручја производње у појединим земљама видимо да се повеБао не само извозни капацитет него и број земаља заинтересованих у извозу. Истовремено с овим вршено је померање значаја појединих земаља у међународној трговини. То померање, попут случаја са житарицама у другој половини ХЕХ века, вршило се и још се врши у корист прекоморских земаља. Тако данас у извозу јабука доминирају Канада, Северна Америка и Аустралија. Од укупне производње јабука у Европи извози се једва око 15%. Проценат извоза према укупној производњи врло је различит у појединим земљама. Канада, Аустралија и Нови Зеланд извозе око половину своје производње, а Сједињене Америчке Државе око 15%. Европска производња јабука налази се у стадијуму тражења најбољих трговачких врста. Овај процес, међутим, нарочито у аграрним земљама, иде доста споро, јер је скопчан са већим финансијским издатцима и са преоријентацијом са сељачких на трговачке воћњаке. Паралелно с тим поставља се и питање организације савремених начина уновчавања, који се у прекоморским земљама стално усавршавају, утичући на сличне промене у свима земљама, које желе да држе позицију у међународној трговини. На дру-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 3
гој опет страни изгледи за повећање извоза врло су слаби, пошто између цене јабука и куповне снаге широких потрошачких маса постоји јак диспаритет.
Крушке извозе, углавном, Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Јужноафричка унија, Белгија и Италија. Свеже стоно грожђе извозе Италија, Шпанија, Грчка, Бугарска и, последњих година, наша земља. Суво грожђе искључиво извозе Грчка, Турска, Шпанија, Иран итд. али је извоз овога последњих година у знатном опадању.
Главна карактеристика међународне трговине воћем јесте колебљивост, што је последица велике флуктуације приноса. Ове флуктуације нису у свима земљама подједнаке. (не су најмање у земљама, које се служе савременим методама гајења воћа на чисто трговачкој бази. Напротив, у земљама, углавном европским аграрним, које не употребљавају ове методе и у којима се воћарство гаји још примитивно, као и у отсуству организације заштите од воћних штеточина и болести, флуктуације су не само велике него и врло честе. Ипак, упркос колебљивости, констатује се тенденција пораста капацитета извоза и то, као што смо горе напоменули, због повећања производње у све већем броју земаља. Међутим, паралелно са повеБањем извозног капацитета не иде и повећање могућности увоза односно пласмана. Читав светски извоз воћа упућен је н4а три главна тржишта: енглеско, немачко и француско. Просечни годишњи увоз воћа у ове три земље у периоду 1933/35 (у 1000 тона) кретао се овако: -
Енглеска Немачка Француска
Јабуке 344 151
Крушке 57 36 10 Поморанце 585 254 296 Лимунови ~ 78 69 12 Банане 354 — 172 Грожђе 46 59 14 Суво грожђе 127 57 —
Од важнијих тржишта енглеско је једино, чији је капацитет последњих година шири, иако све мање. Увоз главних врста воћа у Лондон показује овакво повећање (у тонама):
1926 1986 > Јабуке 135.000 145.400 8.3 Банане 21.500 79.500 276.2 Грожђе 7.833 15.712 114.5 Крушке и др. – 36.600 71.400 100.0
Увоз у Немачку и остале земље, напротив, последњих година показује тенденцију опадања с једне стране због смањења куповне моћи ас друге због сталног повећавања властите производње. Из овога излази да у будућности, уколико повећана куповна снага не би условила пораст потрошње воћа, треба очекивати појаву диференције између извозног вишка и увозних могућности. Уколико ова диференција буде већа, утолико ће се њене последице све више опажати на паду цена и рентабилитету воћарства.
Када резимирамо горња излагања, долазимо до следећих закључака: производња воћа се повећава, при чему тржиште све више прелази са
сељачких на трговачке воћњаке и на оне земље,
које су успеле да у култури и у процесу уновчава-