Народно благостање

16, јануар 1937.

kako izgleda, vodi se sada. Međutim, ona nije pravedna, jer

obezbeđuje visoku premiju uvoznicima nemačkih proizvoda na račun izvoznika, koje izlaže velikim gubitcima. Ovakav postupak prema izvoznicima ne samo da nema opravdanja, nego nacionalno-ekonomski može da bude vrlo štetan ruinirajući ih finansijski i dovodeći u pitanje dalji izvoz u Nemačku. Stropoštavanie kursa marke opasnije je od svake zabrane ili bremzovania iZzVOZa.

Drugi bi način bio da držimo kurs marke na izvesnom nivou, koji daje uvoznicima primernu premiju, ali ne nanosi štete izvoznicima. U tome slučaju imali bismo čekati da se međusobni trgovinski bilans popravi pod uticajem prosperiteta, koji će, najzad, podstreknuti i privatnu inicijativu. Ukoliko ni ova solucija ne bi izgledala oportunom onda se problem svodi na to, da država poveća svoje nabavke. Poslednjih godinu dana naša država bila je kupac velikog broja proizvoda od kojih je mnoge nabavljala za devize. Državne kupovine bile su daleko veće no što iznosi današnji saldo u nemačkom kliringu. Time ne mislimo reći da je država frebala sve da nabavlja u Nemačkoj. Ali, pod istim uslovima ona je svakako mogla da daje prednost nabavkama u Nemačkoj. To utoliko pre, što su izvesni proizvodi nabavljani i DO Većim cenama no Što bi se inače platili u Nemačkoj. Mogućnosti na toj strani nisu dovolino iskorišćene.

sz У С.А.Д. су опет оживели

штрајкови, као пре пола године. Још од новембра никако не престају поједини штрајкови лучких радника H морнара, а сада се све више шири штрајк у творницама Џенерал Моторс Компани, који евентуално може да доведе н до штрајкова у индустрији челика и рудницима угља. За сада штрајкује око половина радника Џенерал Моторс Компани, којих има укупно око 200.000. |

Међутим, има разлике између летошњих штрајкова и садашњег. Летос су имали за циљ преуређење синди: ката; данас се води отворена борба против подузетника. Вођа синдиката ЈЉуис је летос организовао штрајкове као пропаганду за стварање синдиката по струкама предузећа (industrial union), HacyHDOT досадашњим синдикатима који почивају на начелу удруживања према струкама радника (craft union) H које води Грин. О томе смо писали опширније у бр. 36 год. 1936, стр. 581. Сада он покушава да једним великим замахом примора подузетнике да признају његове нове синдикате. Љуису је нарочито стало до тога да се његовим синдикатима призна право на преговоре у име целог радништва. То би у ствари имало за последицу да о споровима не би више решавали радници и управе појединих предузећа концерна, него Национални синдикат аутомобилских радника и централна управа Џенерал Моторс. Компани. Досада су подузетници били сагласни са таквим начином преговарања, јер су радништво „претстављали синдикати по струкама радника који су заступали увек само мали број стручних радника у предузећу, а не све особље, као што је сада случај код Љунсових синдиката. Обе стране су свесне начелног значаја ових преговора, те се зато и труде да не дође до неког компромисног решења.

Око чега се споре Џенерал Моторс' и њени радници

· За сада изгледа да су синдикати у повољнијем положају. Као повод за штрајк они су узели питање надница, а при томе с разлогом могу указати на чињеницу да | Cy последњих година дивиденде јаче расле него наднице

(И чисти добитак (који услед ниских цена још није до„стигао висину из 1929 год.) Услед тих факата је, изгледа, „1 влада на страни синдиката.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 39

Ако подузетници не попусте, Љунс ће прогласити генерални штрајк. Колики је значај те претње, показује чињеница да је аутомобилска индустрија данас један о: главних чинилаца у привреди и коњунктури у САД. Она троши 70% производње брушеног стакла, 75% увезеног каучука, 57% производње ковног гвожђа и 15% производње алуминиума. Вођство штрајка учинило је врло спретан тактични потез тиме што је досадашње штрајкове организовало само у радионицама прибора. Већ има сметњи у производњи стакла, гуме и челика; цене гуме, бакра и калаја изненадно су пале на међународним тржиштима сировина, — и све то само услед поремећаја у једној индустрији која се сматра једним од малобројних упоришта будуће коњунктуре.

Аутомобилска индустрија има велику националну одговорност, на коју је Рузвелт нарочито указао. Вероватно је да ће подузетници под тим моралним притиском на крају морати да попусте, утолико пре што су синдикати предложили завођење паритетног суда и тиме са своје стране показали извесну предусретљивост. KZ KR" PDretsednik Beogradske opštine podneo je predlog budžeta za 1937/38 godinu, koji je uravnotežen | iznosi 329.7 mil. dinara. Predviđeni su prihodi: od dažbina 124,4 mil., opštinske imovine 8,9 mil., sanitetske takse 15,7 mil., tramvaja i osvetljenja 133,1 mil., vodovoda 28.0 mil., veterinarsko-klaničnog otseka 10,7 mil., nepredviđenih prihoda 4,8 mil. i Zemuna 4 mil. dinara. Rashodi su: lični 92 mil., redovni materijalni 132,7 mil., vanredni materijalni 26,5 mil. i anuiteti 78,5 mil. dinara. Budžet za 1936/37 g. predvideo je prihode od 316 mil. dinara. Za osam meseci ostvareno je okruglo 215 mil. din., za 4,4 mil. din. više od predviđenog (210,6 mil. din.). Ako bi se povećanje u istoj meri nastavilo, bio bi do kraja godine ostvaren višak od 6,6 mil. dinara. Predlog budžeta, međutim, predviđa za iduću godinu DpoVećanje od 15 mil. te bi se mogao nazvati optimističkim, Фа nisu uneseni novi prihodi, i to zakupi za opštinska nepokretna dobra od države. |

Povećanje rashoda ide u svrhu poboljšanja stanja beogradskog radništva, podizaniem radničkih stanova, za šta je predviđeno 10 mil. dinara, zatim za investicione radove U Upravi vodovoda 4,5 mil. din., a povećani su i krediti za kaldrmisanje za 2,5 mil. din. i za čišćenje ulica za 2 mil. din.

Predlog budžeta Beograda povećan je za 1937/38 g.

(=O on e arc"

Розеђпо i najinteresantniie poglavlie u budžetu Beograda pretstavlja pitanje dugova. Mi smo u dva maha, u br. od 19 januara. 1985 g. i u br. od 9 maja 1936 g., opširno analizirali strukturu dugova Beogradske opštine. U br. od 9 maja prošle godine konstatovali smo pobolišanje finansija, uslovljeno smanjenjem tekućih dugova, njihovom otplatom ! ргефуагапјет и згедпје ! dugoročne. Istovremeno je snižena i kamatna stopa. Predlog budžeta za 1937/38 g. mogao je da računa sa znatno manjim dugovima. Na kraju 1936 g. dugovi Beogradske opštine iznosili su 620 mil. din., za 114 mil. manje nego u 1935 g. Smanjenje je samo delom posledica otplate, drugim delom je prouzrokovane devalvacijom švajcarskog franka. Šmanienje dugova moglo je biti ioš veće da opština u toku 1936 с. nile zaključila nove zaimove od blizu 70 mil. dinara. Anuiteti za iduću budžetsku godinu iznose 71,2 mil. din. prema 81,3 mil. predviđenih u prethodnoi i 94,4 mil. u budžetu za 1995/36 pg.

Karakteristika predloga budžeta Beograda je povećanje izdataka, potrebnih zbog stalnog porasta stanovništva. Poreska snaga stanovništva ne raste u toj meri kao što rastu potrebni izdaci. Beogradska opština će stoga biti O

'nuđena i u buduće na хајтоуе.