Народно благостање

Страна 38 |

ност никад неће. сазнати за његова доброчинства. Он је помагао, издржавао, школовао, збрињавао итд. 1 |

· Наравно да је такав човек остао ван поли“ тичких странака. Он није ништа тражио од њих, а и сувише је ценио своју слободу. Није се устезао да каже своје мишљење: Нико није краљу Милану казао оно што му је казао Вајферт, кад је овај ударио на Народну банку. Он је бранио Народну банку од државе невероватно храбро и издржљиво. Кад је власт уја таси сломила аутономију Народне банке, Вајферт је био такође слом-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

_ __ Pp

љен. Вртећи главом више но што је могао и умео да каже о томе, он се убрзо повукао из управног одбора.

Кажу да се при првом сусрету са смрћу човек преплаши од својих сопствених дела у животу, да се због тога брани од смрти и да баш због тога често раније подлегне него што би то морало бити. Вајферт је мирно сачекао коштаног изасланика с неба, јер је он у дубоком уверењу отишао с десне стране Господа Бога, у кога је веровао, да прими своју „мзду .

В. Бајкић

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

===" |] »Politicie od 29 decembra, u napisu »Zbog pojave . зада u 'kliringu izvoz u Nemačku treba bezuslovno ograničiti ро- stavliena je teza, da usled ponovnog povećanja aktivnog salda u kliringu sa Nemačkom treba da ograničimo. izvoz, pošto nema izgleda da bi se uvoz mogao povećati niti se na državu može apelovati da ona poveća svoje porudžbine u Nemačkoj. U međuvremenu marka je pala na ispod 13 din. pa je izvozničke krugove ponova obuzelo uzbuđenje u neizvesnosti koliko će na kraju faktički đa prime u dinarima od svoga potraživanja. Situacija i u štampi i kod naših izvoznika smaira se beznadežnom. Međutim, nije tako. Povećanje klirinškog salda ne bi trebalo da pretstavlia nikakvo iznenađenje, a sem ograničenja izvoza ima i drugih izlaza.

Kada posmatramo razvoj uplata kod Narodne banke u Beogradu i kod Raihsbanke u Berlinu u periodu april—oktobar, vidimo, da su ove u Beogradu bile stalno veće od onih u Berlinu, čime se naš aktivni klirinški saldo konstantno smanjivao. Dok je u martu mesecu 1936 saldo: iznosio preko 830 mil. mk, koncem oktobra bio je sveden na nekih 10 mil. mk. :Preokret je nastupio poslednja dva meseca 1986, što je sasvim razumljivo kada se ima u vidu sezonski karakter našeg izvoza u Nemačku. Ovoga puta taj se izVOZ proširio sa nekoliko artikala, koje ranije nismo izvozili u većoj meri u Nemačku (pšenica, stoka, drvo). Ali do povećanja salda došlo bi i bez toga budući da su ponova uspostavljeni normalni odnosi sa Italijom i da je devalvacija valuta zlatnoga bloka povećala konkurentsku snagu njihovih proizvoda na našem :tržištu, što je sve delovalo na izvesno skretanje uvoza. Pa i pored povećanja salda na nekih 24 mil. mk. mi smo još uvek dužnici prema Nemačkoj, jer njena potraživanja od naših uvoznika i države iznose više. Nemogućnost uspostavlianja ravneteže, u ovom pogledu posledica je divergencije rokova plaćanja; dok mi. prodajemo robu prompt, dotle se nemačka ·roba plaća posle. tri, šest i Više meseci.

U jednoj publikaciji Društva naroda, .objavlienoi pre dve godine, u Modioj se, raspravlia o sistemu kliringa U micdđunarodnoi trgovini, naše gledište pretstavljalo je izuzetak, jer smo mi bili jedina zemlia oduševljena kliringom. Docnije, međutim, preovladalo je gledište o ubitačnom dejstvu kliringa na našu spoljnu trgovinu, pa se od ovoga bežalo kad god se imala zgodna prilika. Toj promeni gledišta ima se Dripisati.i postepeno. favorizovanie privatnog kliringa буја је гтаупа karakteristika fluktuacija kurseva kao sredstva automatskog uticanja na izravnanje „trgovinskog 'bitansa između dve zemlje. U vezi s tim uvedene su i klirinške, uputnice. U prvo

Da li se može КОД 12702 4 Nemačku?

vreme fluktuacija kursa marke bila je ograničena na 15%

ispod službenog klirinškog kursa. Uvoznicima ta premija izgledala je mala, te je оуа тега ostala skoro bez ikakvog dejstva na povećanje uvoza iz Nemačke. Otuda je 15 januara 1936 uveden privatni kliring u platnom prometu sa Nemačkom. Time je ukinut hronološki red isplata potraživanja iZvoznika i ovi su svoja potraživanja mogli slobodno da prodaju uvozniku nemačke robe. Na taj način obrazovanje kursa marke prepušteno je ponudj«i tražnji. Međutim, nemajući kuraž da sačekamo da fluktuacija kurseva dođe do punoga deistva i da počne sama uticati na izravnanje trgovinskog bilansa, mi smo raznim trgovinsko-političkim merama pripremali novo bekstvo iz kliringa. Nikada toliki broj proizvoda nije bio izvučen iz kliringa kao 1936 godine. I što je glavno, to je učinjeno sa našim najvažnijim izvoznim proizvodima u оуој kampanji, Као što su pšenica i kukuruz. Na drugoj strani putem zaključenja trgovinskih aranžmana ·sa nekih deset zemalja staralo se svima silama da se otvore nova tržišta i pobegne iz kliringa. Ovim merama treba dodati i kontrolu uvoza, koja je takođe mogla efikasno da dejstvuje u pravcu izravnanja trgovinskog bilansa. Na taj način. sa naše strane učinjeno je sve da se ublaže i izbegnu teškoće koje nosi sobom klirinški režim, koji je bio. i ostaje grobar međunarodne trgovine. Kada se međutim, i posle ovoga pokazuje veliki aktivni saldo, koji remeti međusobnu razmenu dobara, kao što је slučaj sa Nemačkom, onda zbilja, na prvi pogled, izgleda da nema drugog izlaza za uspostavu raVnoteže do bremzovanje izvoza.

Nama, međutim, izgleda da je ova reč izgovorena i suviše lakomisleno, jer pored trgovinsko-političkih mera ima i

drugih koje se mogu upotrebiti za poboljšanje situacije. Jed-

no je nesumnjivo, a to je da naša roba, izvezena u Nemačku, pretstavlia izvesnu našu kupovnu snagu ma strani, koja se, u interesu celine, mora u svakoj prilici obezbeđivati koliko je više moguće. Sem toga, iedan deo te kupovne snage StVvOren je od proižvoda, koji bi se na drugu stranu mogli teškom mukom da izvezu. Najzad, izvoz u Nemačku, budući jedan od najvećih i sastavljen iz većine agrarnih proizvoda, niič irelevantan ni sa gledišta formiranja cena u zemlji odnosno stvaranja kupovne snage kod poljoprivrednika. Njegovo bremzovanje automatski deluje na opadanje cena. To je najbolje pokazao slučai sa kudeliom: Kada se sve ovo ima na umu, onda na bremzovanje izvoza ne bi se moglo ni pomisliti. Mesto alternative bremzovanja ili zabrane izVoza pojedinih proizvoda ima srećnijih izlaza. | Jedan od izlaza bio bi da pustimo da se kurs marke ioš više stropošta, što bi automatski delovalo na povećanje uvoza i brže izravnanje trgovinskog bilansa: Ta politika,