Народно благостање

Страна 60

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 4

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Индекс чистог добитка енглеских индустријских друштава овако се кретао за време кризе (1929—100): 1930 год. 99,4, 1931 год. 77,1, 1932 год. 63,1, 1933 год. 63,4, 1934 год. 73,9, 1935 год. 85,7. „Екопомист" примећује да је побољшање од 1932 надаље мање проузроковано развојем цена колико повећањем обрта. | — Ha бечком сточном тржишту продато је у 1935

год. 92.348 говеда, тј. за 2578 комада више него. у 1934 год. 78% било је домаћег порекла. Свиња је продато 651,1 хиљ. према 721,6 хиљ. у 1934, што значи смањење од 9,7%; нарочито је опао увоз дебелих свиња, са 499,3 на 258,4 т.ј. за 48,3%. Међутим, укупни увоз свиња у Аустрију порастао је према 1934 за 28%; то значи да је потрошња свињетине у унутрашњости земље била јача, и да је само у Бечу на место ње ступио конзум говедине.

— Цене животних намирница у Чехословачкој знатно су порасле у току прошле године. Највише је поскупила свињетина чија је цена од 1 јан. 1935 до краја године порасла за 70%; говедина је поскупила за 37,5%, кобасице за 40%, јаја за 14,3%, зелени грашак за 28,5%, сочиво за 20%, кисели купус за 55,5%, јабуке за 20%, пекмез од шљива за 27%, чоколада за 60%, хлебно брашно за 22%.

— У Мађарској су се маказе цена у току 1935 год. затвориле: за 23% у јуну на 17% у августу и 15%7 октобру. Индекс цена аграрних производа на велико скочио је са 58,4 у мају на 63 у јулу и 70,2 у октобру; вредност пољопривредне производње већа је за 15 до 18% него у 1934, ма да је само жетва дала већи принос, док је кукуруза и кромпира мање за 33%. И цене стоке су по"расле. — Према индексу пољопривредног института у Прагу економске маказе између пољопривреде и индустрије у Чехословачкој затварају се. Цене пољопривредних производа у новембру 1935 г. више су за 1,2% у поређењу са октобром. Истовремено су продукциони трошкови нижи за 0,8%.

— Повишење цена сировом петролеју у Тексасу проширује се на читаву Америку. Очекује се повишење цена и у Енглеској.

— У новембру месецу код Сузора било је осигураних 599.655 радника (435.489 мушких и 164.166 женских). Према октобру, из сезошских разлога, број осигураних у новембру опао је за 1.967, а према истом месецу 1934 већи је за 35.381 или 6.27%. Према новембру 1933 упослено је било више 58.965. Највеће повећање у новембру 1935 према истом месецу 1934 показују ови уреди: Осијек 8.034 или 17.85%, Ниш 4.748 или 19.78%, Загреб 4.620 или 6.46%, Ду-

бровник 4.140 или 27.15%. Пораст чланова у истом међувремену показују и све три приватно-друштвене болесничке благајне. По надничним разредима расподела осигураних изгледа овако: са зарадом до 8 дин. дневно 81.254 (шегрти), од 8—24 дин. 285.805, 24—34 дин. 98.650, 34—48 дин. 65.217, преко 48 дин. 68.729. Просечна обезбеђена надница била је 21.57 дин. или 0.36 дин. мање од оне у новембру 1934. Укупна месечна обезбеђена зарада износила је 323.33 мил. дин, према 326.62 у октобру односно 309.37 у новембру 1934. Пораст укупне зараде у новембру према истом месецу 1934 износи 4.51%.

— Стављање ван снаге америчке А. А. А. имало је јак утицај на лондонско метално тржиште. Сви метали сем цинка нотирали су ове недеље осетно мање него досада.

из пословног СВЕТА Трговачки регистар

Банка и штедионица, дионичарско друштво у Крапинским Топлицама, упис промене члана 1,2 и 3 друштвених правила. — Подружница Југословенске удружене банке LJ. у Сушаку, упис чланова управног одбора г. г.: Д-р Швер-

љуга Станко и Барт Оскар.

Зберови акционарских друштава

25 јануар — Југопромет д. д. у Загребу (ванредан).

26 јануар — Сириус „JL. д. у Загребу (редован).

29 јануар — „Лим“ д. д. творница жељезних бачава, металних производа и кисика, Загреб (ванредан).

31 јануар — Хрватска средишна винара д. д. за про мет и извоз домаћих производа (ванредан).

1 фебруар — Виницки д. д. за промет и конфекцију крана, Загреб (ванредан).

3 фебруар — Љуштиона риже дд., Загреб (ванредан).

10 фебругр — Анилокемика д. ML. Загреб (редован).

РАЗНО |

—- Аустрија је објавила закон о сузбијању антидржавних тежњи у приватној привреди. Министар унутрашњих дела има право да у споразуму са ресорним министром политички сумњивим предузетницима одузме дозволу за рад или да им га на чеодређено време забрани. Продужена је до краја 1936 важност и неких уредаба о одузимању права на вршење позива у случају антидржавног или антирежимског рада; уредбе се односе на адвокате, јавне бележнике, лекаре, апотекаре, цивилне техничаре и рударске инжењере. Исто вреди и за уредбу о отпуштању цриватих намештеника из истих разлога.

ваввеа

КОЊУНК

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ЈАНУАРА 1935 Г.

У другој недељи ове године оптицај новчаница Народне банке смањио се за 90,5 мил. динара на 4737,3. У исто се је време повећао и сток кованог новца за 22,1 на 3634 мил, динара. Напротив, смањили су се зајмови по есконту за 21,7, по ломбарду за 0,7 мил, на укупан износ од 1.733,6 мил. динара, док су обавезе по виђењу порасле на 1598,1 мил, динара и то жиро рачуни за 96,7, разни рачуни за 55,3 а потраживања државе су опала за 8,3 тако да укупан пораст износи 143,7 мил. динара. Подлога се је у извештајној недељи повећала за 0,8 на 1.353,2 мил. динара што долази

ТУРА

од повећања злата у касама за 8,9 мил, које је настало вероватно, као и прошле недеље, увозом злата са стране чији се је износ смањио за готово исту своту; повећање новчаница на страни и девиза које улазе у подлогу износи 0,1 односно 0,5 мил. динара. Девизе које не улазе у подлогу порасле су за 2,5 мил. динара. Разна актива и разна пасива повећале су се за 35 на 503,3 мил. односно за 2,9 на 148,9 мил. динара. Пораст код оптицаја и обавеза по виђењу износи 44,2 мил. на 6.335,4 мил., код укупне подлоге са 28,5% прима 1,1 на 1885,6 мил. или 29,76%, а код износа злата у касама са 28,5% прима за 11, 5 на 1738,9 мил, динара или 27,44%. || ; |M; а! А |50]

Па Ване