Народно благостање

Страна 62

- 15-1 16-1 17-1 18-1 20-1 4% 1895 ===. 129—. 19850. о уље. 5% 1902 ПО ЕУ ОВО Пе) {4.987 АЕ 41/J-% 1905 TOB. а А ИМА О 2) 92 5 Е 4“ ф 1909 · КОЛО о а Ава ере 41J- % 1910 08 2 ИО и а РОЗИ ЛАО 4112% 1911 #08 => 1102 22 о а ПОВЕО == 5% 1913 121.50 трен 132.50 JAMU || OU 7% 1931 183—— 185—— 189.50' 196.— 209.50 5% funding Oj. 1 ОДЕЕ ОДО 00020 | OD,"

Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili su:

17% Bler 8% Bler 7% Seligman 22 januar 28—29 28—29: [> 285)8—33 II DEVIZNO TRŽIŠTE šiling u znaku sankcijske Ккоттађапае. — З!абоз! јгапсизког franka

Dok u celoj Evropi vlada čvrsta tendencija na efekinim tržištima, a naročito u državnim hartijama od vrednosti, dotle se na deviznom tržištu pojavljuju stalno velika, uznemirenja. Ponovo je franak postao predmet brige. Uzgred da паротепеmo da je zbog toga nastupio i pad državnih hartija u Parizu. Poslednjeg sastanka dostigla je 41Ja% renta najniži kurs za poslednje dve godine. Franak je vrlo slab otkako se osetilo da g. Laval mora pasti, ali bi franak bio još mnogo slabiji da ga snažno ne podržava engleski devizni fond. Begstvo iz franka vrši se iz Pariza, a nudi se deviza Pariz iz Amsterdama i Brisela. Međutim, velike iznose kupuje engleski devizni fond. Pa ipak on nije uspeo da spreči dalji pad franka. Poslednji kurs fuhte u Parizu pokazuje 75.03, a to je blizu zlatne tačke. Cena zlatu u francuskim francima u Londonu dostigla je visinu od 16.992 ir. za, 12 itranaka! veća”\od cene devize, i time je iznos zlata iz Francuske postao rentabilan. Lako je moguće da će već danas nastupiti veće begstvo franka iz Franćuske. Originalna je politika engleskog deviznog fonda. Engleska vlada stoji na gledištu, da |e franak precenjen, da on тога da se spusti za najmanje 20% i da se dotle ne može pristupiti stabilizaciji valuta. Međutim engleski devizni fond po cenu velikih rizika kupuje francuski franak i sprečava hjegovo padanje. Ovo je drugo držanje uostalom sasvim prirodno, jer pad franka znači pojačavanje konkurencije francuskih artikala engleskim na svetskom tržištu. Lako ie mogućno da u ovoj trećoj krizi franak ne uspe da se vrati na prvobitni nivo, kao što je bilo u dvema poslednjim krizama. Mnogo zavisi od toga ko će obrazovafti vladu.

London Вел Вес Резја Madrid Grčki bonovi

U7-H 257 1400.— 932,95 885.—K G75.—0 29,77 20] || 257. [450 • | 034.393 ' 885. = HL. 30) 2141. 256,96 1425 88 5.935. == 1 0885 =Е 670.— 30.25 2281. 1251 = 1425; :935—— 885 664.— 30.25 23-1% 256,75 1450. =! ' 98277. 885 –- ___ 30,50

| НАРОДНО PJIATOCTAJDEU | Боа

Jedan od vrlo interesantnih događaja je kolosalan sko šilinga na beogradskoj berzi. On je dostičao мати од 9,40. Iz

toga bi se dalo zaključiti da smo mi veoma aktivni u trgovini sa Austrijom, aktivni kako nismo bili za poslednjih nekoliko godina. To bi bila neobična pojava, jer ne znamo koji bi to bili artikli kojima bi Austrija odjednom postala tako sposobna da konkuriše. U stvari zna se koji su to artikli: to su koloni- jalna roba i južno voće, artikli koje smo kupovali do sada iz Italije. Poslovni svet tvrdi na berzi, da mi kupujemo prilično ta: lijanske robe preko Austrije, Grčke i nešto Albanije. Naravno da se fa kontrabanda viši vrlo lako s obzirom na to da se ništa lakše ne falsifikuje danas nego uverenja o poreklu robe. Mi ne znamo samo da li se i mi koliko koristimo tom praksom izigravanja sankcija, kao što to već rade sve susedne države. Kako smo mi sa Grčkom i Austrijom u kliringu, to пе strada” naš devizni bilans zbog toga što kupujemo robu talijansku od njih. To će pomoći da se malo poboljša stanje grčkih bonova i

da se stvore povolini uslovi za naš izvoz u Austriju. Ako mi. pak, svesno ili nesvesno, izvozimo preko tih zemalja u Italiju, znači da nas plaćaju šilinzima i drahmama mesto lirama. Poslednje je bilo bolje, jer smo, prvo, dobijali nešto u devizama, . i drugo, što smo imali razne robe da kupimo, koja nam je bila potrebna. Mi ne znamo kako bi se razvijale ove stvari, ako bi ovaj način trgovanja uzeo veće razmere,

Dinar se u ovoj nedelii stabilizovao na visini od prošle nedelje. Po ceni zlata u Londonu za franke kod nas bi stajao kilogram zlata preko 57 hilj. dinara. intervencijom svojom Narodna banka je sprečila dalje padanje dinara. Kako je naš trgovinski bilans vrlo sužen, to je sa malim sumama bilo mogućno da se spreči dalji pad dinara. Iz donje tablice obrta vidi se da je tražnja bila relativno mala. :

Obrt na beogradskoj deviznoj berzi iznosio ie 13,5 mil. · dinara prema 25,5 mil. u prošloj nedelji. Najveći |e obrt u devizi Beč 4.7 mil., u devizi London 3.6, Pešta 2.3. Berlin 1.3.

Poslovi u devizi Berlin nisu veliki i mala ie ponuda robe; zbog toga kurs varira između 14,50 i 15.—

Kursevi na ciriškoj deviznoj berzi bili su u prošloj nedelji uglavnom stabilni. Nešto je jači skok zabeležen kod funte, dok su Amsterdam i Prag malo popustili. |

31-1 30-V 28-ХП 9-1 16-1 23-1 Amsterdam | 209.10.. 209.30.. 209.50. 208.70 208.875, , 208,60 London 15:16 15:21 15:2d89/a 15.:181/5 15.1975 15,22: 2 Njujork 3134 | 306.625 | 300%a 30758 306.— 3061/> Berlin 124:50! | 124.60 13450. 123:6b5 123.69 | 123.65 Pariz |D 20%. 20874 20.38 20.28 20.285 20,28

А; А, д А деј ми МА a

A А AAA

wapamusnnaDpdggBnnppadBngBDBpnuipanapnpapananDpnDBBHaGan

1 maya, ПАК ЕВРА У

Сва обавештења дају :

ЛАЈПЦИШКИ ПРОЛЕТЊИ

— 60% повластица на немачким државним железницама; на осталим пругама, до 33 /4%

а У ет - о нван-- ен не анн пипиппиџпивиппнининнпинипинпинининициз=хмкаи wmmunmm= mm m M mm a mm

ша помаљавића кин: с ннкимизанањка-»нмимивсплциме зна виц гиљимњиомиминњана

САЈАМ 1936.

ЗВАНИЧНИ БИРО ЛАЈПЦИШКОГ САЈМА, БЕОГРАД

Квкез Миханлова 33, тел. 2431, у Загребу: В, Еркен, Старчевићев трг 6, у Љубљани:

Инж, Г. Тениес, Тиршева ц 33, у Шовомч Саду: директор Михаило Румплер, Хабаг-Џалата. у Џетровграду : Јован Вајтершан, Александрова 16, у Сарајеву: Петар Јуришић, Александрова 52, у Сжошљу: Ник, А, Баубин, Брзакова 5, у Сплиту: Вицеконзул М. Јанковић, у Суботици: ·„Директор К. Конрат, Александрова 6.

пмптиммипилижитнитакини и.