Народно благостање

Страна 54 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 4

У напису о железничком саобраћају у 1934, који је објављен у прошломе броју, видели смо да је у тој години наступило извесно побољшање. Колико је то имало утицаја и на побољшање финансијског ефекта, тешко је видети услед непотпуности статистике, Истина, железничка управа у своме извештају наводи да је 1934 г. завршена са суфицитом. Кретање прихода, расхода, дефицита и експлоатационог коефицијента у ПРУ 19291934 изгледа овако (у мил. дин.): ,

"Финаксије наших државних железница у 1934 г.

1929 1930. 1931. 1932 1933 1934 Приходи 2.680 2.655 2.382 1.975 1.956 1.979 Расходи " 2.688 2.732 2.542 2.069 1.979. 1.979 "Дефицит 8 77 160 93 23 Суфицит — — — — — 0.4 Експлоат. коефиц. 100.3. 102.9. 1067. 1047 1012 99.98

Према 1933 приходи су се повећали за 1.21%, док су према 1930 мањи за 2544%. Све до 1933 приходи су стално опадали ма да је то опадање у периоду депресије бивало све мање, док у 1934 најзад није наступило и извесно повећање. Целокупно повећање прихода у 1934 долази услед пораста промета робе. Приход од робног саобраћаја повећао се са 1.261.5 у, 1933 на 1.327. мил. дин. или за 5.2%. Због овога повећао се и удео прихода од робе у укупном приходу на 67.03%, док је у 1932 год. био 61.91, а у годинама пре кризе редовно се кретао око 68%. Напротив, приход од путничког саобраћаја опао је и у 1934, али знатно мање непо ли ранијих година. Приход од путничког саобраћаја у мил. дин. кретао се овако: 1930 г. 71417, 1931 г. 661.9, 1932 г. 544.5, 1933 т. 5141, 1934 г. 500.4. У 1934 према 1933 приход је опао. за 13.9 мил. дин. или 2.7%. И приход од пртљага даље је опао: са 5.66 мил. дин. у 1933 на 4.1 мил. динара · или за 26.8%.

Паралелно са смањивањем прихода наших железница вршене су редукције расхода у циљу уравнотежења буџета. Укупни расходи у 1934 остали су према 1933 непромењени, али у њиховој структури има знатних промена. На управу и централну службу утрошено је 106.0 мил. дин. или 5.35%. Ова група расхода у периоду депресије показује најмање промене, те се отуда њено процентуално учешће у укупној суми расхода стално повећавало. Према 1933 ови расходи "су се повећали ва 8.8 мил. дин, или 9.0%. И код саобраћајне службе забележен је пораст расхода, са 424.9 на 441.3 мил. дин. или 3.8%. Процентуално учешће ових расхода такође је у порасту достижући у 1934 г. 22.30 према 17.69% у 1930 год. Расходи за одржавање пруге смањени су са 3725 на 324.6 мил. дин. односно за 12.0%. Процентуални удео ових расхода смањен је на 16.40%, док се у годинама пре појаве кризе кретао око 20%. Смањење расхода долази услед редукције радова на обнови и појачању. Тако су у 1934 замењене шине новим материјалом на дужини само. од 192 км. а старим шинама 165 км. Нових обичних дрвених прагова ради згушћавања у циљу појачања убачено је 1.381.531 ком. Највеће смањење расхода у 1934 показује машинска служба, са 855.5 на 764.8 мил. дин. односно за 10.6%. Њихово процентуално учешће у укупној суми расхода пало је на 38.6% према 50% у годинама пре кризе. Разни расходи повећали су се са 2294 на 342.8 мил. дин. Овако велико повећање последица је убрзања исплата обавеза из ранијих година. Уштедом у грађевинској и машинској служби покриоБено је делимично незнатно повећање расхода у управној

А ПРОБЛЕМИ |

и саобраћајно-комерцијалној служби, а остатак је употр 50 љен за исплату једног дела летећег дуга.

Горња анализа кретања расхода указује нам донекле на начин како је постигнут повољнији финансијски резултат. Наше железнице и у 1934 за санирање својих финансија: п0служиле су се углавном смањивањем инвестиционих расхода, који су продуктивног карактера. Само делимична редукција расхода на машинску службу била је последица рационализације и штедње. За оцену финансијског резултата од необичне важности било би питање о укупном стању летећих дугова, о онима насталим у 1934 и висини старих, који су исплаћени. Од свега тога ми знамо само толико, да је у 1934 сума исплаћених летећих дугова већа него у 1933.

Ministarstvo finansija objavilo je podatke o kretanju državnih prihoda i rashoda u novembru i za prvih 8 meseci tekuće budžetske godine. U mesecu novembru izvršeno je efektivnih rashoda za 570.9 mil. din. što sa neisplaćenim obavezama od 30.2 mil. din. čini 601.2 ili 2.16% preko budžetom predviđene sume. Od efektivno isplaćene sume izdato je na lične rashode 315.09 mil. din. ili 55.3%. Prema

Državne finansije u novembru i za ' prvih 8 meseći tek. budžetske godine

predviđanju lični rashodi izvršeni su za 98.6%, a materijalni

za 95.1%. |

Prihodi od neposrednih i posrednih poreza i viškova državne privrede izneli su 640.40 mil, din. ili 11.16% više od sume budžetom predviđene. Višak su dali uglavnom neposredni porezi. Dok je budžetom bilo predviđeno 190 mil. din., ostvareno. je 250.2 ili 36.4% više. Posredni porezi se uglavnom drže. Ukupni prihod od ovih bio je predviđen 212.09, a ostvareno je 218.4 mil. din. Veći prihod preko predviđene sume pokazuju carine usled većeg uvoza (24%) i trošarina (5.0%), dok je onaj od taksa podbacio za 12.3%. Višak prihoda od monopola bio je u novembru 143.2 mil. din. ili 10.8% više od predviđene sume (129.1 mil. din.). Višak prihoda državne privrede iznosi 7.2 prema 32.1 mil. din. koliko je bilo predviđeno. :

Џрогедепјет егекнупо izvršenih rashoda sa sumom ostvarenih prihoda dobija se razlika od 60.5 mil, din., koja bi trebala da pretstavlja višak prihoda nad rashodima. Ali kada se uzmu o obzir neisplaćene obaveze u novembru od 30.2 mil. din., onda se pojavljuje stvarni višak od 39.2 mil. din.

Izvršenje budžeta državnih privrednih preduzeća i ustanova u novembru mesecu izgleda ovako: rashoda je izvršeno 303.8 mil. din. ili 12.75% preko predviđene sume (269.4 mil. din.), a prihodi su dali 311.0 mil. din. ili 2.47% više od predviđene sume (303.5).

Za prvih osam meseci (april—novembar) u budžetu opšte državne administracije elektivno izvršeni rashodi iznose 3.946.29 mil. din. ili 83.0% od predviđene sume (4.702.58). Neisplaćenih obaveza koncem novembra bilo je 195.78 mil.. din. prema. 165.5 krajem oktobra. Prema predviđenoj sumi svi. su rashodi smanjeni, izuzev penzije, koje pokazuju povećanje: za 10.5%. Najveće smanjenje rashoda prema predviđenoj sumi pokazuje se kod Ministarstva saobraćaja (60.6%), zatim | vina (57.4%), poljoprivrede (36.6%) itd. \

Od efektivno izvršenih rashoda na lične оној је 2.550.0 mil. din. ili 64.7%. Za materijalne izdatke bio je ргедviđen kredit od 2.145.1 mil. din., a utrošeno je 1.390.28 mil. din. ili 64.9%. Utrošenoji sumi treba dodati i iznos neisplačenih obaveza, koje potiču od materijalnih rashoda. 1

Prihodi su dali 4.571.9 mil. din. ili 909.18% predviđene sume (4.600.56). Po grupama kretanje prihoda izgleda ovako (u mil. din.):