Народно благостање

"Страна 82 - НАРОДНО

у Француској, примећује се скок и то не само државних хартија, који су у неким земљама достигле врхунац, већ и бољих приватних папира. |

Та чврста тенденција на нашем ефектном тржишту би била још много јача, да не постоје извесне компликације. Наше урелништво није могло да се брани ове недеље од упита са разних страна односно претстојећих законодавних мера, од којих се очекује“ извесно дејство на ефектно тржиште. Неки од наших пријатеља тврде чак да су имали у рукама пројект закона о дуговима, у коме се налаве прописи о улозвима на штедњу код банака периода 1932 године. Ми не верујемо да је тај пројекат закона аутентичан. Али морамо да констатујемо да догод је отворено питање о дуговима, дотле мора да влада притисак da берзи. јер ново регулисање дугова може бити на два начина: путем емисије новчаница или путем емисије државних облигација. Последња мера непосредно дејствује депримирајући на ефектно тржиште, а прва посредно, јер страх од евентуалне депресијације с·убија сваки интерес _код капиталисте за хартије од вредности. Проносе се и други фантастични гласови, говори се чак и о намери да се преполове 'новчанице ради сузбијања тезаурирања. Верзија, која се код нас понавља једанпут или двапут годишње већ пет година.

Ми не знамо да ли се штогод спрема у овој области. И ако се спрема, онда то може бити на два начина: уз потпуну јавност или уз потпуну тајност. Оно што не

" ваља то је пропуштање да извесни неконтролисани гласови избијају ив средине, која се тиме бави.

Ми морамо да изразимо освоје гледиште, јер то траже од нас наши пријатељи. Ми сматрамо да је искључена свака комбинација о емисији нових новчаница и облигација. Ми то своје гледиште заснивамо првенствено на политици данашњег Министра финансија г. Лепице. Он је прионуо да консолидује финансијске прилике код нас. О консолидацији не може бити ни говора, ако се манипулише са валутом или ако се фабрикују државне облигације у маси. У погледу валуте, он је дао категоричну изјаву, да он заједно са целом владом стоји на гледишту стабилности валуте. Још мање ће он пристати на ма какве експерименте на ефектном тржишту, а најмање данас кад се Министарство финансија спрема први пут од 1919 да апелира на наше новчано тржиште, Изгледа да то наше гледиште деле и београдски капиталисти, пошто упркос свим тим некотролисаним тласовима, не попуштају у својој тражњи за папирима.

Обрт на београдској ефектној берзи износи у извештајној недељи 4,51 мил. динара. Од тога отпада на: 7% Инвестициони 8 хиљ., 6% Беглуке 578, термин 32, 4% Аграрце 12, 7% Блер 721, 8% Блер 427, 7% Селигман 34, Ратну штету 1468, термин 1283, Аграрну банку 133, 6% Далматинце 128 и 7% Стабилизациони 86 хиљ. динара.

Обрачунски курс наших папира у Њујорку био је 24-1: 433710, 28-I: 430712, 29-I: 431925, 30-1: 431390.

Курсеви наших папира на париској берзи продужили су тенденцију од прошле недеље до 23 и 24 о. м. да након тога поново попусте, Према 20 о. м. поправили су се једино 4% зајам из 1895 за 3.5 поена на 146.50, 4:Ј2% из 1911 за 2 на 128 и фундинг облигације од 95 на 98. Пад је износио код 4:ј2% „из 1906 10 поена на 122, код 41% из 1909 5 поена на 120, код 4:/2% из 1910 5 поена 121, код 5% из 1913 за 7 на 131, код 7% из 1931 за 8:/,/% на 2015]. .

21-I 22-1 23-1 24-1 25-1 27-1 4% 1895 143.50. 152—-—' 151.50. 150.50. 144— 146.50 5% 1902 135.50 141.50 149— 47— —= == 431, 1906 132— 128. 1345 :129— 12%— 1225

:B ЛАГОСТАЊЕ

УБр. 5 4:12% 1900 121— 125— 132— 128— 122— 120. 411.07 1910. | 121— 12650) 19158 197. 122.50 121 41/3% ДУШИ. 1208 12650 __ 128 122.50 [25 5% 1913 135.50, 13950! 14050. 134 _ 198 130 70% 1931 207.50. 200 207— 208 ~ 203 20:5% Фундинг 93.50 93.50 05.50 98— 9825 98—

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су:

7% Блер 8% Блер 7% Селитман 29 јануара 26—297] 26:87 |, 26:/ —29

ДЕВИЗНА БЕРЗА

На девизној берзи ситуација је непромењена. Откако је Народна банка први пут интервенисала курс фунте стерлинга се стабилизовао на 257 уз све слабију интервенцију Народне банке. Стално се појављује и приватна роба. У немачкој марки још увек нема много робе. 30. 0. м. отпочео је термински посао за фебруар и март, курс је 14.20 и 14.25. Појављује се тражња, и то врло велика, за даље термине, само по нижем курсу (13.50). Аустријски шилинг је чврст (9.30).

Грчки

Лондон = Берлин Беч Пешта Мадрид бонови

24- 25014. 1435-— 927.53 885.— == 30.59 28-1 257..— [45137 925— 885-—— (650— 30.65 29-1 25/—- 1460— 925— 885— = 31.—K 30-1 257.—— 1470 — 92893 885-— 670— 31.50

Обрт на београдској девизној берзи износио је 14,2 мил. према 13,5 у прошлој недељи. Највећи је обрт у де-

визи Лондон 5,1 мил. девизи Беч 3,7, Берлин 2,86 мил. итд. |

3141 30-V 28-XII 231 30: Амстердам 20910. | 20930 20950 20860 208.50 Лондон 15.16 1521 15.268] 15.22" 15.205, Њујорк 31154 306.625 , 30095. 30562 _ 3041, Берлин 12450. 12460... 13459 123.65 123.60 Париз * 20.38 20.374 20.38 20.28 20.261/s Праг 12.07 | 12.819 12.80 12.73. |2.731/% Београд 12 7.02 7.02 Т— Л—

Курсеви девиза на циришкој берзи нешто су попустили, једини изузетак чине чешка круна која се је нешто поправила према прошлој недељи и динар који је остао непромењен на 7.—.

На слободној девизној берзи заустављен је скок курсева осим код француског франка који је нешто порастао

"од 341: 2—343: јз према 341—343 у прошлој недељи. Цирих

је остао непромењен на 16.85—95, фунта на 256/2—251:/., док је долар мало попустио од 51.70—52 ма 51.30—51.75.

ROBNO TRŽIŠTE

Slrovine., — Na svetskom tržištu sirovina poslednjih nedelja vladala je kod većine proizvoda labava tendencija. Metali su popuštali usled manje tražnje, a agrarni proizvodi, naročito žitarice u S.A.D. i pamuk, zbog neizvesnosti o daljoj sudbini dosadanje agrarne politike. U ovoj nedelji, međutim, nastupila ie malo povoljnija tendencija, naročito za agrarnč proizvode. Do poboljšanja došlo je usled odluke Кигуена da u drugol formi obezbedi i dalje sprovođenje politike A.A.A. Karakterističan je i porast cene kave, pošto je Brazilija odlučila da i dalje nastavi politiku održavanja cena. | i

- Pšenica. — U ovoj nedelji na svetskom tržištu pšenice vladala je čvršća tendencija. Rađene su uglavnom kanadška i australijska pšenica. Australija je prodala znatne količine Engleskoj ı Japanu. Епојезка је napravila nekoliko zaključaka i u francuskoj pšenici. Izvoz kanadske robe razvija se vrlo 'dobro i zalihe svakim danom se sve više smanjuju.

IS S NJ