Народно благостање

15. фебруар 1936.

— У Белгији је пре девалвације образован синдикат банака за одржавање стабилности берзанских курсева. Овај синдикат сада ће се укинути, јер нема више разлога да постоји. __ Пољске банке су и у 1935 биле врло опрезне у своме пословању и нису прошириле краткорочно давање кредита. Код 42 приватне акцијске банке и 9 већих банака менични зајмови смањили су се за 10,9 мил. злотија на 326, мил., а дужници за 9,2 на 423 мил. реесконти код Пољске не напротив, повећали су се за 15,4 на 187,9 мил. злотија. Улози износили су, заједно са повериоцима по текућим рачунима, за 23 мил. зл. више, тј. 6194 мил. још виши је био износ улога почетком јесени, али је у октобру знатно опао. Ово повећање ликвидних средстава банке су употребиле за отплату иностраних банкарских кредита чији се износ смањио за 29,2 мил. злота на 136,8 мил. Иначе су се бавке опраничавале на текуће банкарске послове. Укупни чисти добитак свих банака износи око 20 милиона злота према 12 мил. у 1934, али је удео појединих завода у овоме добитку врло различит.

— Гувернер Пољске банке Врубљевски отступио је са свога положаја; место њега именован је за гувернера пуковник Коц који је последњих година био душа пољске политике иностраних зајмова. Врубљевски је пао на питању ограничења трговине девизама, које је хтео да спроведе због великих губитака злата за последњих 4 месеца 1935 (за 65 на 445 мил. зл. одн. са 51% на 40% покрића); против тога су и Коп и влада, јер се боје рђавих последица за државни и приватни кредит земље у иностранству. Коц Бе и даље водити преговоре о зајмовима у Лондону, Паризу и Вашингтону које је започео пре извесног времена.

— Преговори о закључењу зајма Француске у Лондону, који су после пада Лавалове владе прекинути, поново су започели прошле недеље. Ради се о зајму у висини од 40 милиона фунти стерлинга, односно 3 милијарде франака. Франпуска би издала бонове који гласе на фунту стерлинга, а које би у целости уписао конзорциум лондонских банака.

— Ескснтна стопа Франшуске банке снижена је са 4%, па 3:,%.

— У Луксембургу је у 1935 г. уложено у банке за 12,73% мање новца него у 1934, а подигнуто улога за 49,37% више.

= У Норвешкој су се у јануару 1936 знатно омањили улози по башкама. До сада се знају резултати код 6 банака код којих смањење износи укупно 7 до 8 мил. круна. Као узрок овоме (наглом повлачењу улога «сматра се порез на депозите.

— Стање девиза код Пољске банке смањило се у јануару за 5,9 мил. злотија на 21 мил. Узрок је томе вероватно бегство капитала у иностранство, изазвано вестима да претстоји ограничење слободне трговине девизама.

· — За управника стабилизационог фонда Рузвелт је поставио Франка Дитриха, члана Резервног борда и финансијског саветодавца владе.

— У 1935 год. достигла је Мађарска поштанска штедионица са 108 мил. пенга улога скоро предратни максимум. Чековни промет износио је 28 мил. пенга према 4 мил, непосредно после рата.

— У Немачкој било је крајем 1935 год. 13,67 милијарди марака штедних улога према 12,68 у 1934 год., 11,95 у 1933 и 11,33 у 1932. ,

JAVNE FINANSIJE

-“ — Бунет' града Карловца за 1936—37 предвиђа 18 MII. динара расхода, а прихода само 17,1 мил. Мањак ће се покрити пралским приревом од 40%. Нови буџет већи је

од прошлогодишњег за скоро 100%, јер је обухватио и бу# НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 111

џете градских предузећа и установа који су се до сада водили засебно.

— Сисак предвиђа нови буџет са 4,35 мил. дин. прихода (према 4,36 у 1935/36) и 4,70 мил. расхода (пргма 4,36). Нешто више од једне трећине отпада на личне исдатке. Међу приходима главну ставку чини трошарина (1,22 мил.), а затим приход од градских привредних предузећа (983,4 хиљ.). |

— Буџет Славонске Пожеге предвиђа 4.42 мил. расхода, а 3,86 мил. прихода. Мањак од 558 хиљ. покриће се прирезом од 85%.

— Пољски министарски савет одобрио је владин програм јавних радова за 1936 год. на који ће се утрошити 228 милиона злоти.

SAOBRAĆAJ

— Електрификована пруга Г орица_Удине предата је саобраћају, док се пруга Горица—Монфалконе још налази у градњи, Из Горице стиже се у Удине за 20 минута.

— Одобрено је 8,5 мил. динара за градњу обале у

Шибенику. — "15 9. м. пуштају се у саобранај моторна кола на железничкој прузи Бањалука—Суња. ~

— Савез аутобуских предузећа Краљевине Југославије замолио је г. Кожула, министра грађевина, за смањење доприноса за прекомерно искоришћавање путева и заолакшање начина његовог плаћања.

— „Cunard White Зфаг Шпе“ решила је да одмах после довршења своје најновије огромне лађе „Оџееп Мату“

почне са грађењем још једног брода исте величине који he

носити име „Кпо George”.

— Према решењу Министра финансија прошириће се сплитока лука, тако да ће обухватити подручје од рта Миљевца иза Стобреча до потока Врила испод Каштел Сућурца. PLANSKA PRIVREDA

— Претседник Рузвелт упутио је Конгресу једну кратку посланицу препоручујући аброгацију Вапкћеад Собоп Act-a, Kerr —Smith Tobacco Aci-a mw Potato Control Act-a, који су били надопуне А.АД.А., које је Врховни суд прогласио неуставним. Ова одлука, која је примљена са извесним изненађењем, сматра се као знак спремања новог закона, који треба да замени А.А,А.

TURIZAM

— Између Централног Савеза чешких бања и једног конзорција састављеног из америчких, енглеских и холандских финансија воде се преговори о финансирању Савеза у висини од 10 милиона долара. Ова би се сума употребила за пропагирање чешких бања, а консорциј би као отштету добио 15% прихода који би потицали из овог наслова.

— Савез за промет странаца у Љубљани објавио је податке о туризму у Словенији у 1935 год.; статистика обухвата преко 100 села, општина, летовалишта, санаторија и ваздушних бања. Број туриста био је 132.637 са 198.367 ноћивања, према 112.684 са 763.726 ноћивања у 1934, 129.829 са 834. 482 воћивања у 1933 и 148.458 са 625.369 ноћивања у 1932. Размер између домаћих и страних туриста био је 101 хиљ. домаћих према 31 хиљ. странаца, према односу 83 : 30 у 1934 год. и 96 : 32 у 1933 год. Највећи прог мет туриста покавала је Љубљана (46,6 хиљ. гостију са 1046 хиљ. нпоћивања према 26,7 хиљ. са 60,2 хиљ. ноћивања

у 1934). Повећање показују, поред ње, нарочито Рогашкао Слатина (6827 гостију са 104 хиљ. ноћивања према 5891 одн.

79,3 хиљ) и Голник (3662 гостију са 74,5 хиљ. ноћивања

према 2028 одн. 55,8 хиљ.). Опадање показују, напротив,.

Блед (16,138 гостију са 63,9 хиљ. ноћивања према 18,121

одн. 178,9 хиљ.) и Камник (561 гост са 12 хиљ. ноћивања

према 634 одн 15,5 хиљ,).