Народно благостање

15, фебруар 1936.

gleske došlo je do većih ponuda iz Francuske i Švedske. Čehoslovačka takođe namerava da proda u Roterdamu desetak hiljada vagona radi mobilizacije sretstava za dalje preuzimanje robe od proizvođača i njeno lagerovanje. I Portugalija je odlučila da jednom evropskom konzorciju proda 10.000 vagona, koje će ovaj plasirati u Roterdamu i Engleskoj. Velike zalihe pretstavljaju problem i za Španiju, koja pokušava da ih se delimično reši putem povećane upolrebe pšenice za ishranu stoke. U tom cilju ona je privremeno zabranila uvoz stočne hrane.

Na domaćem {ržištu nema nikakve tražnje pa su usled toga cene popustile. Druga ruka, koja je ranijih meseci napravila veće zaključke, javlia se na tržištu sa znatnim ponudama. Miinovi su potpuno rezervisani, jer se nadaju da će cene još više popustiti. Nominalne cene u ovoj nedelji notrale su: na Tisi 175, na Begeju 174, na Savi sremska roba 169—170, Srbija glavna pruga 175—176 din.

Kukuruz. — Na svetskom {ržištu kukuruza cene su i u ovoj nedelji ostale stabilne. Roterdam je notirao 2.60 hol. Тот. та kvintal, a Čikago 60 centi za bušel. Argentina je imala odličnu berbu, koja premaša sve dosadanje za poslednjih 10 godina. Uprkos tome ona namerava da poveća minimalne ofkupne cene motivišući io svojim položajem па svetskom tržištu kukuruza i činjenicom, da dosadanje niske cene nisu niukoliko uticale na povećanje potrošnje. Ovakvo držanie Argentine utiče na održavanje stabilnih cena.

Poslovanje na domaćem tržištu ove nedelje bilo je vrlo malo. Druga ruka, koja je za 15 februar preuzela mnogo robe, pokazuje tendenciju da se ove oslobodi, te su usled toga cene u padu. Promptna roba za februar pala je sa 120 na 112 din. Vagonska roba notira: paritet Vršac 112, рате; Таја 113 din. Šlepovska roba za mart notira 117, a za maj 124 dinara.

S:ota., — Naše stočarstvo poslednjih godinu dana preživliuje teške dane. Cene živoj stoci pale su na najniži nivo i daleko su od toga da mogu da pokriju troškove proizvodnje.

Najviše su pogođena goveda, naročito posle obustavc izvoza-·

u Italiju. Ali ni cene svinja nisu povoline usled malih kontingzenata i velize ponude na domaćem tržištu. Izgledi za popravljanje situacije nisu ni najmanje povoljni. Povećanje izvoza svinja u Nemačku ofežano je stanjem klizinškog salda, a ti Austriju i Čehoslovačku ograničeno kontingentima. Još su 507 izgledi kod goveda. U Evropi nemamo više ni jednog tržišta, a izvoz u zemlje Levanta nema skoro nikakvih izgleda na uspeh. U takvoj situaciji cene bi morale dalje da padaju.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 115

Međutim, sada 5е, ро цоједи па хејеш Кагје] рготтуодаča pšenice, javlia i među stočarima pokret da regulisanjem ponude utiču na povećanje cena. Prvi ovakav pokušaj izveli su seljaci koji dogone stoku na sajam u Zagreb. Na sajmu od 12 februara oni su povisili dotadanje cene za 20—30% 1 nisu pristajali da stoku prodaju ispod ovih. TIrgovci su se uzdržali od kupovanja, ali seljaci nisu hteli da pristanu na niže cene pa su veći deo stoke vratili natrag. Ovakva organizacija seljaka biće sprovedena i na osfalim tržištima u Savskoj banovini. Na taj način, posle zelenog kartela, imamo i marveni kartel.

DER DEUTSCHE

(НЕМАЧКИ ЕКОНОМИСТ)

Водећи привредни часопис у Немачкој

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Тражите БЕСПЛАТАЖН БРОЈ НА УГЛЕД

од издавача :

BERLIN W. 35 Schoneberder Uler 32

Шврите Народно БРлегостење

РА, ~ ДАРА,

A

А А. АДА А саћа == А

пинригшиисоиопсвасанввиввооваванисанеш зивошовин чч«каванишзимамниваимњња ва мага Бања књ пштипававцикинхвввзанно тома чаламмжи

ROI OJI

Сва обавештења дају :

Ивж, Г. Тениес, Тиршева ц 33, У

ЛАЈЕЦИШКИ ПРОЛЕТЊИ САЈАМ 1936

почиње ! магтта — 60%. повластица на немачким државним . a железницама; на осталим пругама до 33 /3%

ЗВАНИЧНИ БИРО ЛАЈППИШКОГ САЈМА, БЕОГРАД

Каез Михаилова 33, тел. 2438, у Загребу: В. Еркен, Старчевићев трг 6, у Љубљани: Новом Седу: директор Михаило Румплер, Хебаг-Џалата у

Петровграду : Јован Вајтершан, Александрова 16, у Сарајеву: Петар Јуришић, Александрова 52, у Скопљу: Ник. __ А. Баубин, Брзакова 5, у Сплиту: Вицеконзул M. Јанковић, у Суботици: Директор К, Конрат, Александрова 6,

аи ние аи на нни ин нна- ипишинпиннишопииишинвипшиоивцинииниц “== мнлнманонитизптпишипломнчичиниптаномнтачиннлнина ===, Ма =

МИ ОРИ Ај РА 2 Зи bA Зуи