Народно благостање
15. фебруар 1936.
— У Новом Саду основано је Удружење произвођача дувана Дунавске бановине.
— Пољска је одредила 1,5 мил. злотија за изградњу малих силоса, нарочито у источним крајевима; сваки ће
имати капацитет од 200—300 тона. Највише кредита 3a
ове послове добиле су области Лавов (300 хиљ.), Волинија, Вилна и Бјалисток (по 200 хиљ.).
— Швајцарска спрема закон о подизању цена млеку путем ограничења производње у 1936/37 год. Досадашње мере (ограничење бројног стања стоке и увоза сточне хране) већ су доста смањиле лиферовање млека сирарима и централним млекарама. Услед тога ће влада снизити своју помоћ за одржавање цена.
— Према досадашњим вестима пресуда против А.А.А. не тиче се тржишних споразума у погледу воћа и поврћа. Од овог регулисања тржишта нарочите користи имала је пољопривреда у Калифорнији; за 3 године она је добила од Уније 9,541 мил. долара премија. Цене су 1935 биле за 50% веће него пре увођења А.А.А. а бруто доходак пољопривреде се повећао са 372 мил. у 1932 ча 550 мил. долара у 1935.
— У Немачкој су снижене цене јајима и сада износе: преко 65 гр. 11, 60—65 гр. 10:/,, 55—60 гр. 10, 50—55 гр. 9:је, 45—50 гр. 9 пфенига за комад. Такође су снижене и цене за инострана јаја и то: за квалитетна (холандска, данска итд.) Ha Oljo, за она из југоисточне Европе 97/, пфенига за комад. -
— Италија је законом обавезала произвођаче кудеље да до 15 маја сваке године пријаве засејану површину, а до 30 септембра количину приноса за стање залиха.
— Због смањења домаће продукције масти и дебелих свиња, а и због смањења производње у балканским земљама, чехословачка влада је одлучила да спусти царину на свињску маст са 3 кч. на 0.90 кч. да би избегла повишење цена.
— Алзашки сирари туже се што је влада олакшала увоз иностраних сирева, када се и онако у Француској производи превише млечних производа, тако да је настала криза прође. Влада није одржала обећање да ће дати олакшицу за извоз сирева.
— Управа државних монопола одобрила је садиоцима дувана у рејону дуванске станице у Љубушком сађење 38 мил. струкова дувана.
4NDUSTRIJA
— Индустрија моторних кола у Немачкој забележила је у 1935 год. рекордну продукцију. Укупна вредност производње превазилази 1 милијарду марака, док је 1933 год. износила свега 30 милиона.
'— фабрика труста за изолаторе топлоте у Ростову на Дону производи нов материјал за иволацију, „вулканит"; сировина је порозни шљунак кога има у великој количини око Свердловска, Кујбишева и Азова. Овај материјал омогућује 5% уштеде на гориву.
— Грчка влада намерава да спроведе велику анкету грчке индустрије у погледу сировина, производње, извоза, набавке капитала, састава капитала, фабричног. уређаја, положаја радника и других питања. Резултат служиће као основица за државну индустријску политику.
— Индустрија авиона у Калифорнији стално напредује. Код Сан Диега оснива (се нова фабрика друштва Сопsolidated Aircraft Corporation of Buffalo wkoa he 3amocnmarH 1250 радника. Друштво има поруџбина војних авиона у вредности 9 мил. долара. И друга предузећа граде у Калифорнији нове фабрике, тако да ће ова индустрија у току 1936 достићи број од 10 хиљ. радника.
— Шведска инлустрија преговара са Грчком о испоруци велике количине челичних шлемова.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 109
— Џенерел Моторс Корпорејшн преговара о куповини једне фабрике у Француској да би тамо производила своје аутомобиле.
— Светска производња шећера у кампањи 1935/36 била је 25,5 мил. тона сировог шећера, док се потрошња цени на 26.713 мил. тона.
— Чехословачки индустријалци коже успоставили су трговинске везе са Русијом. У марту се спрема екскурзија заступника кожарске индустрије у Русију.
— Шећерана у Усори која је пре четири године обуставила рад, започеће, према информацијама ,„Обзора“, опет производњу. Предузеће ће финансирати једна чехословачка финансијска група.
— Бугарска фабрика за оправку вагона у Дренову која је пре годину дана подржављена, проширила је свој капацитет на 5 вагона месечно. Број радника је 300 према 100. лане.
— Мађарска фабрика сапуна Хутер и Левер а. д. која припада енглеско-холандском Уни-Левер концерну, преговара о припојењу две сапунарске фабрике. Ово је, изгледа, у вези са намером да се оснује мађарски картел сапуна; против тога се боре ситни сапунари у Будимпешти и околини.
—- Закон о рационализацији предионица памука у Енглеској "усвојен је у Доњем дому на другом читању. Закон предвиђа чвршћу организациону везу између предионица памука, одређује квоте производње и везује цене.
— После стварања принудног синдиката индустрије шупљег стакла Чехословачка настоји да исту организацију спроведе и код текстилне индустрије.
— Између пољске топионичке индустрије и Русије закључене су поруџбине робе у висини од 4 милиона злоти. Преговори. о набавци локомотива, вагона и вагонета у суми од 30 милиона злоти још се воде.
— Страни капитали почели су се врло живо интересовати за румунско тржиште. Енглески капитал намерава, да се пласира у пројектованој фабрици противавионских топова. Амерички настоји да уђе у фабрикацију целулозе, док немачки показује интересовање за електричне централе.
— Продукција бакра у Борским рудницима износила је у месецу јануару 2.809 тона према 3.275 тона у децембру и 3.660 тона у јануару прошле године.
— Знатан број енглеских металургијских предузећа одлучио је да понова стави у погон високе пећи, које већ годинама не раде, јер се осећа већа потреба за железом и челиком.
— Продукција бакра у Сједињеним државама порасла је у прошлој години за 53%. Упркос томе извоз се није повећао. Међутим се знатно повећала потрошња у земљи.
— Министарство трговине и индустрије одбило је молбу Мариборске текстилне творнице да сме пренети своју вараждинску ткаоницу у Марибор. Разлог решењу је у томе што Министарство не жели концентрацију индустрије у пограничном подручју.
— Мостарски угоститељи и занатлије траже снижење цене електричној струји.
TRGOVINSKA POLITIKA
— Настојања чехословачке привреде, да преоријентише своју спољну трговину, имала су у 1935 год. успеха. Трговински биланс са земљама златног блока, фунте стерлинга и С. А.Д. је побољшан, док се извозна актива према клириншким земљама и Немачкој осетно омањила.
— Грчки министри саобраћаја и финансија одобрили су зајам државних железница у висини 200 мил. драхми који ће вероватно, дати грчка банка. Зајам ће служити за набавку материјала из Немачке,