Народно благостање

22, фебруар 1936,

— Штампарско издавачко предувеће „Време" ад. упис чланова управног одбора глт.: Драгомира Стојадиновића, Момчила Јанковића, Милана Стефановића, Душана Трифковића и Јанка Спасојевића; упис промене чл. 14, 16 и 18 друштвених правила. Библногргфија

Д-р Славко Шећеров: Проблеми светске и наше привреде, ХИ — 200. Геца Кон, Београд 1936.

РАЗНО

—_ да би се уштедело гориво, талијанска колонијална управа у Либији плаћа премије земљорадницима који место трактора употребљавају стоку за вучу.

__Према последњем попису становништвау С.А. Д. има 127,3 мил. људи односно 4,48 мил. више него 1930 године. —- Загребачки тржни одбор је закључио да се цене хлебу не смеју повишавати према одлуци пекара него морају и надаље остати непромењене.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 129

— Пруски министар финансија дозволио је давање предујмова на плату са роком од 4 године уз 3% камате оним чиновницима који би желели да купе аутомобил. Услов је да је чиновнику аутомобил потребан за лакше и брже вршење службе и да је немачки производ.

| __ Ма изборима у загребачкој Трговачко-индустријској комори од 16 о. м. победила је листа Ивана Пенића са 816 гласова, према 456 колико је добила листа Ивана Прпића. Учешће гласача је било врло слабо, свега 37,5% углавном због тога што је у чисто сталешке ствари била умешана политика.

_—_ Према статистичким подацима било је крајем 1935 године у Југославији 37 хиљ. страних радника са 36 хиљ. члавова породице и 15 хиљ. самосталних привредника са 29 хиљ. чланова породице. Б

—_ У Америчком сенату предложен је закон којим ће се тражити једногласност код одлука Врховног суда о уставности појединих закона. Уколико би тај закон прошао, 34кони Њу-Дила били би поновно успостављени.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ФЕБРУАРА 1936

У друга недељи свога месева није у стању Мародне банке било већих промена. Оптица; новчаница се, као што

Стање Народне базке (подлога у злату)

- : 31. Х | 31. ХН | 31. ХП 8. ] 15. АК ТИ ВА 1933 | 134. | 1935 | 1926 1936. Подлога :

зл, у касеама пи на стр.|17949)1784.6|] — = ==

злато у касама — — 1336,9| 1383,3| 1385,7

злато на страни — — 946) 871 87,1

новч, у страној монети 0.0) 00.3 0,0 0,3 0,2

девизе — — — mm — 1112) 120.8 32,7 29.9 24.0

Укупно — || 1,906) 1905.5| 1464,3! 1501,2) 1497.6 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 54,5| 104.4| 331,61 323.81 324,8 Кован новап:;

у никлу и сребру— — || 239,9| 206.1! 329.9) 374,4! 388.3 Зајмови ;

на мечипе — — — — || 1808,8] 1528.8) 1523,0) 1448.2| 1443.3

на хартије од вреди. — || 2931) 2351) 2583! 256.9] 256,0

Укупно — || 2101.9] 1763.9) 1781.3) 1705.1| 1699,3 Хартије од вредности — 15,7, 16.9 49,4 4851! 48.7 Равији аванси држави — #715.5| 1686,6) 1670,6) 1671,5! 1671.6 Привремени авенси Глев,

Држ, Блегајни — — — || 509.0| 600.0) 600.0| 600.0| '609.0 Вредности рез, фонда — || 25.9) 1064! 119,0| 115.6| 1156 Вредности ост, фондова 3122... 12:0) 118] 116)" 110 Непокретности, завод за

израду ковч, и памештој || 153.1) 153.5) 154.0) 1551! 155,3 Разна актива — — — — || 115.1) 276,4] 4644! 556.7| 5521

ПАСИВА Капитал — — — = — 180.0) 180.0) 180,0] 180.0| 180.0 Резервни фонда — — — || 84.3. 112.4! 133.3| 133.4| 1334 Остали фондови — — —| 137! 20,55) 27,4 274 27.4 Новчанице у оптицеју — || 4327.1| 4383,9) 4890.0| 4867.4| 4861.0 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе 13 6,9 14 130) 171

жиро-рачуниа — — — || 474.4) 531.9| 689.1 664.2| 652.4

разни рачуни — — — || 5492. 327.0 688.6 837.4 873.0

Укулно — || 1031.0| 865.8) 1385.7| 1514.6) 1542,6 Обавезе са роком — — | 1106,3| 952.9| 193.4! 185.3| 162,8 Разна пасива — — — — || 222.0) 316.4! 166.6) 154,9| 157, Оптицај и обав. по виђ.||5358.2) 5249,8| 62751! 6382.0| 6403,6 Укуп, подл. + 28:5% прим || — — |1881'6) 1929.0) 1924,4| · Злато -- 285% прим — | — = | 1717,9) 1777,6) 1780,7 укупно покриће — —| — — |2998%/3022%|3005% покриће у злату — -—|| —d — |2737%1/2785%/2780%

УНКТУРА

је то средином месеца и потпуно нормално, смањио за 6,4 на 4.861 мил. динара. Сток кованог ноБца је истовремено повећан за 13,9 на 388,3 мил. динара, тако да и то значи смањење оптипаја новца за поткусуривање.

То долази с једне стране од смањења зајмова по есконту за 4,9 на 14433 и по ломбарцу за 09 на 256 мил. динара а с друге стране од повећања за 27,9 на 1542,6 мил. обавеза по виђењу. Интересантно је да су се повеБали разни рачуни, којн добијају све већи значај, за 35,6 на 873, и потраживања државе за 4,1 на 17,1 мил. динара, док су се живо рачуни смањила за 11,8 на 6524 мил. динара. Оптицаји обавезе по виђењу са 28 и по од сто прима повећали су се за 21,6 на 6.403,5 мил. динара.

Укупна подлога смањена је за 3,6 на #497,6 мил. динара, што са 28 и по од сто прима чини смањење за 4,6 на 1,924,4 или 30,05%. То долази углавном од смањења златних девиза за 5,9 на 24 мил, динара и малога смањења код новчаница у страној монети за (0,1 на 0,2 мил. динара, док је злато у касама остало непромењено на 87,7 мил. Злато у касама повећало се напротив за 24 на 1.385,7 Мил. динара што обрачунато са 28 и по од сто прима даје 1.780,7 или 27,80% од оптицаја ни обавеза но виђењу.

Девизе које не улазе у подлогу смањене су незнатно за око 1 мил. на 3248 мил. динара.

Кед разне активе к разне пасиве настале су мање промене, тако да је прва смањена за 4,6 на 552,1 мил. динара, а друга угећана за 2,2 на 157,1 мил.

Beogradska berza

EFEKTNO TRŽIŠTE

Dolje čvrsta tendencija Potrebno |e da s vremena na vreme bacimo pogled na berze drugih država. lako je danas solidarnost između pojedinih novčanih tržišta usled deviznih ograničenja gotovo sasvim uništena, ipak postoji neverovatno jaka psihološka solidarnost među velikim berzama. Njujorška i londonska berza obično vrše jaku sugestiju na sve ostale svetske berze. Uostalom, još uvek se nalazi jedan broj hartija od vrednosti kojima se trguje istovremeno u nekoliko raznih država. Ti su međunarodni papiri nekada imali značaj za arbitražu. Danas imaju sasvim drugi značaj: oni služe kao zgodno sretstvo za begstvo iz. kapitala. Što za vreme krize franka u Francuskoj nije bio