Народно благостање

22. фебруар 1936.

A. Kadragić, viši činovnik Drž. hip. banke

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 119

DA LI JE ZAKONITA ODLUKA SUZORA O DAVANJU KREDITA OPŠTINAMA

Našoj javnosti poznata je odluka Središnjeg Ureda za osiguranje radnika u Zagrebu od 29 decembra 1934 g. o podeljivanju dugoročnih kredita pojedinim samoupravnim {elima, kao što su: opštine, gradovi i banovine. Pravilnik koji je izdat u tu svrhu potvrđen je rešenjem g. Ministra socijalne politike i narodnog zdravlja pod br. 45.730 od 22 avgusta 1935 god.

Odmah posle odobrenja pravilnika pojedine samouprave obratile su se Suzoru s molbama, da im se odobre zajmovi, koje će upotrebiti za izvođenje komunalnih radova, ali se {oš nije pristupilo njihovom ostvarenju iz opravdanih razloga, koje ćemo niže izložiti.

Na osnovu Š 244 {ačke 2 stava 4 Statuta Središnjeg ureda z. O. r. isti ima pravo, da prema svome nahođenju plasira raspoloživu gotovinu glovničnog pokrića i sigurnosnih rezervi određenih tipova osiguranja u državne i samoupravne zajmove, vodeći pri fome FGačuno o polpunoj sigurnosti i rentabilitefu odnosnih plasmana.

Iz gornjeg propisa ne može se utvrditi precizno priroda zajmova, koji se mogu odobravati državnim i samoupravnim telima. Po našem shvatanju prednja odredba Statuta imala bi da se protumači tako, da se zajmovi moju odobravati jedino kratkoročno sa maksimalnim rokom od pet godina. Načelo likviditeta veoma ie važan faktor u finansijskoj politici Suzota zbog stalnih potreba za većim izdacima oko finansirania grane bolesničkog osiguranja. Baš usled toga nameće se DOtreba, da se sredstva raznih vrsta osiguranja plasiraju isključivo na kratak rok, da bi se time stvorila mogućnost podmirivanja stalnih izdataka od naplaćenih anuiteta kratkoročnih plasmana.

Likvidna sredstva Suzor-a predstavljaju njegov obrtni kapital bez koga se ne bi moglo ni zamisliti jedno normalno poslovahje, pogotovu kada je u Ditanju finansiranje većih stalnih izdataka.

Postoji, međutim, jedna važnija činjenica, koja opravdava naše stanovište u pogledu nemogućnosti preduzimanja dugoročnih kreditnih operacija, a to je bilans Suzor-a za 1934 pg. Taj bilans obuhvata. dve grane Osiguranja i to: osiguranje za slučaj bolesti i osiguranje za slučaj nesreće. Prvi oblik osiguranja predstavlja za Suzor ogromne teškoće usled toga što veći deo članova često oboljeva, pa se na to osiguranje moraju trošiti sva primanja. Uz to je i administracija bolesničkog osiguranja Veća i skuplia. U bilansu za proteklu godinu zapaža se suma likvidnih sredstava i uloga od preko 16 miliona dinara.

Međutim, izgleda nam, da je mnogo važnije, da ovom prilikom istaknemo glavne pozicije aktive i pasive druge vrste osiguranja, za slučaj nesreće, čiji je obim dva puta veći od onog osiguranja za slučaj bolesti. Bilans za 1934 god. izgleda ovako:

Razne nepokretnosti Din. 207,510.023.—

Dug mesnih organa Зихога (ОКг.

Uredi i blagajne) Dina: 115,361:311.23

· Џлоз kod banaka » 88,312.344.09 Razni dužnici » 36,292.143.66 Hartije od vrednosti >». 18,301.074. 25 Gotovina u kasi » 509.634.50 Razna aktiva » 3,120.861.33

Din. 464,407.392.66

Poslovni manjak do konca 1934 g. iz ranijih godina Din. 50.078.735.80

Svega: Din. 514,486.128.46

Na pasivnoj strani imamo sledeće stavke: Glavnično pokriće rehta Din. 361,200.888.Penzioni fond službenika Suzot-a » 113,899.038.29 Dug Radničkim komorama, zakla-

dama ij raznim poveriocima 06%. 39.385 60217 Svega: Din. 514,486.128.46

Odnos raspoloživih sredstava (gotovine i uloga) prema ukupnoj pasivi osiguranja za slučaj nesreće iznosi 17,20%. i

„Imovno stanje ove haše najveće socijalne ustanove nije zadovoljavajuće. Poslovni deficit iz. godine u godinu povećava se usled srazmerno velikih troškova, koji redovno iznose preko 25% od ukupnih primanja. Pa kada je očevidno, da se materijalno stanje stalno pogoršava, onda utoliko više nastaje potreba, da se urednom i opreznom manipulacijom imovine ova Sačuva od daljih gubitaka. Njeno ulaganje u rizične pOoslove još bi u većoj meri pogoršalo stanje u narednim bilansima. Uz to opao bi likviditet Suzora u tolikoj meri, da bi mogao izazvati nove potrese.

Uostalom, Suzor ne raspolaže viškovima kapitala, koji bi se pored određenih važnijih ciljeva mogli da plasiraju dugoročno. Likvidna sredstva Suzor-a iznose preko 100 miliona dinara, a to |e ujedno obrtni nješov kapital. Ukamaćenje toga kapitala u 1934 god. iznosilo je 4,55% neto. Ako bi se plasiralo svih 100 miliona u dugoročne kredite, po 8%, značilo bi, da se postiže na toj diferencijalnoj anticipativnoj kamatskoj stopi oko 4 miliona novih bruto-prihoda.

Da bi se ostvario plan Suzor-a o podeljivanju dugoročnih kredita, bilo bi potrebno, da se u području poslovanja Suzor-a osnuje samostalno odeljenje. Organizacija toga odeljenja nije lak problem, pošto za hipotekarne poslove postoje zasebni zakonski propisi. Potrebno je višegodišnje iskustvo i poznavanje privrednofinansijskih prilika, a uz to treba imati dobru finansijsku rezervu naročito u slučajevima privrednih poreme-

“ćaja itd. Sve to nedostaje Suzot-u, pa se usled toga ne

može ni pomisliti na osnivanje pomenutog odeljenja, kada je inače poznato kakva je Suzorova administracija. Ona je dovela do toga, da je naše socijalno osiguranje jedno od najskupljih osiguranja u svetu, jer kako smo napred naveli, njegovi troškovi iznose preko 25%