Народно благостање

22, фебруар 1936,

razumljivo što je nastupilo begstvo iz dolara čim je početkom 1936, usled produženja punomoćja za devalvaciju i ogromnih projekata za izdatke, ova opasnost postala naročito velika.

Kapital je za sada još u pokretu bez učešća zlata, te se ne vidi sasvim tačno kako se kreće; ali biće da uglavnom odlazi u Englesku gde se u međuvremenu politička situacija opet popravila u korist funte. Dosta velik deo kapitala odlazi verovatno | u Francusku, Holandiju i Švajcarsku, što se vidi iz porasta berzanskih kurseva, koji se ne da objasniti jedino izlaskom novca iz skrivnica. Ali sada iznenađuje baš io što se kapital upućuje u zemlje zlatnog važenja,.jer je u međuvremenu nastao veliki preokret. lako je sa pravnog gledišta stabilnost zlatnih valuta sigurna, ipak je ceo svet uveren da je devalvacija franka i njegovih trabanata pitanje vrio kratkog vremena. Čim bude sigurno da ova devalvacija nastupa, kapital će se opet dati u begstvo. A čim ona bude izvršena, izbegli kapital opet će se vratiti u Francusku, a zajedno s njim pridoći će i mnogo stranog kapitala, jer će novi franak sigurno moći da važi kao najsigurnija valuta. Po našem mišljenju ovaj priliv biće toliko jak da će u najkraće vreme posle devalvacije na rentinom tržištu, koje će najviše preplaviti, da izazove porast kurseva za najmanje 20 poena.

Postoji tu {edno pitanje koje zanima i Jugoslaviju i koje је u stanju da izazove izvesne pokrete i onda kada pomenuta kretanja kapitala prestanu. To je pitanje određivanja vrednosti dugova koji su zaključeni u devalviranoj valuti pre devalvacije. Ne zna se da li će Francuska ostaii pri zlatnim klauzulama koje se sigurno nalaze u ugovorima poslednjeg doba, i da li će ih prema inostranstvu ostaviti na snazi. Da u ovome pitanj:t пе postoji nikakvo objektivno i opšte mišljenie, vidi se kod procesa oko zlatne klauzule kod dolarskih zajmova; ovakvi procesi stalno se javljaju i izazivaju sporove, i do sada su rešavani na sve moguće načine. Nije sigurno da će Francuska i ovaji put kod nameravane devalvacije naići u svetu na isto odobravanje kao onda kada joj je valuta devalvirana bez niene volje.

Na kraju valia spomenuti jednu činjenicu koja začu-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 121

đava. Usred svega ovog komešanja i kovitlanja jedna је уаluta potpuno sačuvala svoju stabilnost; to je nemačka maria. S obzirom na poznatu krajnju oskudicu Nemačke u devizama i njenu potpunu izolaciju od struja svetskog kapitala to Di se najmanje očekivalo. Ova je stabilnost svima lajicima zagonetka; ali u stvari je sasvim prosta. Izuzev izvesno krijurčarenje, sav međunarodni platni promet Nemačke stoji род 2уаničnom kontrolom; tu se podrazumevaju i t. zv. potraživanja u slobodnim markama koja služe kao osnovica za izračunava-

'nje ciriškog kursa marke. Zvanična kontrola ima usled svojih

ovlašćenja u pogledu tržišta ı devizne politike potpunu iogućnost da upravlja i tražnjom deviza i ponudom maraka; na taj način ona je u staniu da od Кигза marke ukloni svaku opasnost.

I u Jugoslaviji se opaža naročiti poseban razvoj. JOŠ u našem prikazu stanja franka, u br. 5 od 1 februara 0. 8., upozorili smo na to da tezaurisanje neprekidno traje, ma da је sve veća verovatnoća da će doći do 20% devalvacije; ovu pojavu objasnili smo time što ljudi danas gledaju sasvim drukčije na devalvaciju nego ranije. | u Jugoslaviji može se konstatovati isto ograničenje merila za vrednost valute na njenu unutrašnju kupovnu snagu; na kurs deviza niko ne Obraća pažnju. Prema nedavno utvrđenim, ali u javnosti 105 пеpoznatim podacima, bio je na crnoj berzi preko ceie 1935 соdine stalan višak ponude deviza; one su nuđene za 2% skuplje nego što je zvanični kurs, ali kako nije bilo kupaca, vrlo često su se opet vraćale na zvanično tržište. Slaba tražnia dolazi otuda što nije ni bilo neovlašćenih uvoznika koji bi se morali obraćati crnoj berzi; ukoliko se radilo o normalnom uvozu, bilo ie legalnih mogućnosti stalno u dovoljnoj metri. Druga grupa ljudi koja bi bila zainteresovana za crnu berzu, bili bi oni koji hoće da beže sa svojim kapitalom. Ali za njih pretvaranje kapitala wu devize nije imalo nikakve draži; kurs dinara u inostranstvu pao |e za okruglo 50%, a fo је тпосо više nego što je opala njegova unutrašnja kupovna snaga. Beguncima bi se na taj način učinilo da su osiromašili. Možemo dakle reći da je ova preterana devalvacija dinara sprečavala i uvoz i begstvo kapitala.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У нашем јавном мишљењу, У последње време, пало је нарочито много предлога за решење дужничког проблема. Никоме, међутим, није било јасно, да ли влада уопште има намеру да мења своју последњу уредбу и које становиште она у томе заступа. У извесним моментима чинило се чак, а ми смо то у нашем часопису и истакли, да се поједини њени чланови у томе потпуно не слажу. Док је с једне стране био још свима пред очима предлог г, д-ра Кожула, министра грађевина, о штампању државних новчаница, с друге стране је г. Летица, министар финансија, најодлучније демантовао све гласове о било каквом повећању новчаничног оптицаја.

на путу

Судећи по последњим говорима г. г. министара д-ра Кожула, на збору дужника у Краљеву, и Ђуре Јанковића ва конференцији Ј.Р.З. у Осијеку, неслагања која су по том питању постојала у влади, отстрањена су, тако да би се коначно могло очекивати решење духаничког проблема.

још интересантније од чињенице да се те две изјаве углавном слажу, јесте питање шта би се из њих могло закључити. Пре свега нарочито пада у очи да се овог пута посветила необично велика пажња улагачима и банкама. Нарочито је у томе био одлучан г. д=р Кожул, који је ре-

као: „Све досадашње Уредбе стварале су неповерење између дужника и његових поверилаца. То неповерење треба отклонити. Претставници малога капитала су улагачи, радници и обртници и то је наша национална имовина... То је моћ и снага нације. а не капитал који шпекулише..." „Поверилац «не сме да изгуби оно што је поштено дао, али треба да обрачуна и не сме више да узме него што је прописано.“ То је тим карактеристичније што је говор изречен на једном збору дужника. Исто су тако оба министра одлучно устала у одбрану банака, а г. Ђура Јанковић је чак и обећао да ће влада гледати да банке отворе своје шалтере и исплате улоге улагачима.

Што се тиче самога раздужења, обојица се слажу у томе да треба подићи цену апрарним производима, оживети привреду, а дугове свести на одговарајућу меру. Г. дер Кожул је ишао још даље рекавши да ће се тако „дати могућности да се плате дугови онолико колико се може"...

Ове нове изјаве г. г. министара уносе како својом једнодушношћу тако и својом одређеном линијом много више јасноће у становиште владе према овом деликатном питању но што је то досада било. Ово нарочито важи баш с обзиром на то што је једна од њих дошла од г. д-ра Кожула, који се у свим својим пређашњим предлозима истицао као непопустљиви присташа линеарног раздужења,