Народно благостање

"7. март 1936.

| — Чехословачка је предузела конверзију својих старих зајмова у износу од око 20 милијарди кч. Интересна стопа ће бити смањена за 25% тако да ће сви досадашњи државни папири бити замењени новима који се деле у три категорије од: 47,%, 3%,% и 3%.

— Америчко министарство финансија емитује средином марта 650 мил. долара 2,75% облигација са роком од 12 до 15 година, и 600 мил. долара 1,5% благајничких 3аписа. Ови зајмови треба да покрију државне потребе за готовином. Министарство је себи задржало право да, према потреби, повиси износ ових емисија, јер средином априла доспевају стари благајнички записи у висини од 558 мил. долара. Услови за емисију биће исти као у децембру 1935. Дуг С. А. Д. овим емисијама достиже висину од 31,3 милијарде долара.

САОБРАЋАЈ

— „Летећа парабола“ зове се први путнички авион без репа, са 5 седишта, 2 мотора по 100 коњских снага и распоном крила од 16 метара. Авион је саградио руски инжењер Черановскиј.

— Ове године биће напуштена ваздушна пруга БечГрац—Загреб—Београд, место које ће се увести Беч— Грац -–Љубљана— Сушак. Осим тога ће према споразуму балканских земаља бити успостављена веза између њих и З2падне Европе преко наше државе, док ће немачка Луфтханза отворити линију Берлин—Земун—Каиро.

— У Сарајеву је 28 пр. м. започела рад нова аутоматска централа.

— Аустријске државне железнице имале су у 1935 год. 4114 мил. шил, прихода од саобраћаја, тј. за 2 мил. више него у претходној години. Повећање се има захвалити једино превозу робе који је порастао за 3 мил, шил.; путнички саобраћај и превоз пртљага подбацили су за укупно 1 мил, шил.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Како се види из службене статистике за 1933, у Аустрији је од 1929 до 1933 наступило осетно опадање великих прихода код пореских обвезника. Опорезовани дохоци износили су 1932 год. 4,1 милијарде шил. према 4,8 милијарде, течевина је у 1933 износила 102,5 мил. шил. према 170,3 мил. у 1929. Годишњи доходак од преко 60 хиљ. шил. имало је 537 лица, према 1356 у 1929; од ових је! лице имало преко 1 мил. шил., 4 преко :/, мил., 10 преко 360 хиљ., 14 преко 240 хиљ., и 90 преко 120 хиљ. Преко 22 хиљ. шил. годишње имало је 5441 лице, од тога 3645 у Бечу. Највећи део целокупног опорезованог дохотка отпада на плате и наднице (59%); затим долазе дохотци од предузећа (25%), од земљишног поседа (9%), капитала (3%), и зграда (2%). Према 1929 једини се овај последњи доходак повећао, и то утростручио, што ће бити последица постепеног укидања заштите кирајџија.

— У Немачкој је, по статистчким израчунавањима Завода за проучавање коњунктуре, годишњи доходак 'од надница и плата у 1935 износио 31,7 милијарду марака, према 29,7 у 1934, 26 у 1932 и 444 у 1929. Цео национални доходак цени се на 56 милијарди (према 5,25 у 1934 и 46,5 у 1933).

— Према званичним подацима Америчке федерације рада број незапослених у месецу јануару о. г. износио је 12,6 мил. људи према 11,3 мил. у истом месецу прошле године. Тај се је број у прошлом месецу повећао за даљи 1,2 мил. људи.

— У прошлој години отворена је у Београду 61 нова пекарска радња (затворене 32), 40 продавница (затворена 21) и 9 филијала (затворено 5). Сада има у Београду 329 радњи, 17 филијала и 102 продавнице,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Страна 159

— Холандски статистички уред утврдио је да је крајем јануара било 476 хиљ. незапослених, према 471 хиљ. крајем јануара прошле године.

— Из извештаја Поштанске штедионице за прошли месец види се да је порастао број чековних рачуна, док су се улови по њима омањили за 103,9 мил. на 1050 мил. дин. Број отворених штедних књижица повећао се, као и улови по њима, за 7,2 на 875,8 мил. дин.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акционарских друштава,

11. март. — Југословенска ЗТапдата Vacuum Oil Comрапу 4.4. (редован). — Банка за трговину и обрт LJ. y Ilaкрацу (редован). — Загребачки парни млин д,д., Загреб (редован). — „Народна“ млинска и посподарствена индустрија дад., Загреб.

12. март. — „Елза" паромлин дд. у Старим Микановцима (редован). — Дод. за израду и промет грађевног материјала, Загреб (редован). — Складишно и отпремничко дд. у Загребу (редован). — Прва хрватска творкица саламе, сушена меса и масти М. Гавриловића синова дл. Петриња (редован), |

14. март. — Дод. за промет производима СК.Ф. Загреб (редован). — Хрватска католичка банка длд. у Загребу (редован).

15. март. — Сједињени паромлин дљд. у Бјеловару (редован). 16. март. — Хрватска штедионинца у Чазми (редован). — Експортно. и Импортао дед. у Загребу (редован). Југословенско трговачко ад. Београл—Загреб—Љубљана, дирекција у Загребу (редован).

21. март. — Српска ратарска штедионица дад. у Ста-

„ром Бечеју (редован).

29. март. — Српска обртна банка ад. Београд (редован). — Блацка привредна банка у Блацу (редован). Кладовска банка ад. Кладово (редован). — Куршумлиска банка ад. у Прокупљу (редован). — Југословенско друштво гума Енгелберт ад. у Београду. — Младеновачка задруга У Младеновцу (редован). — Београдска заложна банка а. д. (редован). — Нишка задруга (редован). — Пиротска есконтна банка (редован). — Гњиланска привредна банка у Гњиланима (редован). — Привредна банка у Пироту (редован). — Генерална банка Рајковић и Стајковић ад. у Зајечару (редован). — Пиротска окружна штедионица у Пироту (редован). — Привредна банка ад. Ужице. — Ражањска банка ад. (редован). — Бруска трговачка банка (редован). — Лесковачка централна банка, Лесковац (редован). — Призренска вадруга ад. у Призрену (редован). — Прокупачка банка (редован). — Сурдуличка прометна банка у Сурдулици (редован). — Царибродска банка у Цариброду (редован). — Штедиовица у Ст. Пазови (редован). — Прва бјеловарска творница сухомеснате робе Јосипа Овободе синови дд. у Бјеловару (редован).

30. март. — Хрватска дионичка штедиона у Вуковару (редован). — Конструктор ад. Београд (редован).

31. март. Индустрија аеропланских мотора а.д. у Раковици (редован). — Домаћа банка а. д. у Београду (редован). — Реклама „Врачар“ ад. из Београда (редован). Фабрика сапуна „Мерима“ ад. у Крушевцу (редован). Југословенско друштво авионских мотора „Хиспано Суиза“ ад. (редован).

1. април, Суботичка електрична железница и 0светљења д. д. (редован). — Сенћанско индустријско подузеће ад. у Сенти (редован).

2. април. — Дед. за електрична, прометна и индустријска предувећа у Земуну (редован). — Српско американска банка у Београду (редован).