Народно благостање

Страна 160 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 10 3. април. — Југословенски Ериксон ад. из Београда ИСПРАВКА (редован). — Извозна и прометна банка у Скопљу (редов.). 4, април, — Српска штедионица д. д. у Новој Гради- У прошлом броју нашега листа поткрале су се две шки (редован). штампарске грешке што овим исправљамо. 5. април. —- Лесковачка задруга ад. (редован). — На страни 138 други стубац 1 ред изостављено је Смедеревско акционарско електро-индустријско друштво у следеће : Смедереву (редован). — Генерално трговачко ад. у Скоп- 3.) Или надзорни одбор неће да врши своју дужност. љу. — Лесковачка задружна банка Лесковац (редован). — У том случају крив је управни одбор, што није сазвао ванЗвишка кредитна банка у Кучеву (редован). — Трговачка редан збор акционара, ксли би чланове надзорног одбора разбанка у Ћуприји (редован). — Ужичка кредитна задруга у решио дужности. Нико не може да кривично одговара 33 Ужицу (редован). — Јошаница ад. Београд (редован). — то што неће да врши своју дужност, ако ту одговорност Фабрика обуће а.д. у Нишу (редован). — Нишка трговачка не санкционише изричито неки законски пропис. бавка у Нишу (редован). — Врањска прометна банка за На страни 139 први стубац у 24 реду, на место речи кредит и штедњу ад. у Врању (редован). »зјапдагк« треба да icrojH »Standort«. 7. април. — Прва механичка фабрика стакла за прозоре ад. у Панчеву. — Топличка привредна банка у Прокупљу (редован). — Сенћански млиш на ваљке, Хеслер и другови длд. у Сенти. — „Браничево“ ад. Пожаревац (редован).

Трговачки регистар Акционарско друштво за електро-машинска предузећа

„Адемп“, упис чланова управног одбора: Александра М. Па-

вловића, инж.: Богдана М. Петровића, трг.; Милана Кандиha. трг.; Богољуба М. Петровића, пенз,; и упис промене чл. 12., 24. 31., 33., 36., 40., 41 и 43. — Прва винковачка вје-

ресијска банка у Винковцима, упис снижења главнице од

дин. 1 мил. на дин. 500 хиљ. и промене чл. 7., 8., 9. 34., 38., 50., 51., 55., 59., 62., 64., 65., 68 и 69 друштвених правила.

Библисграфија

Др. Паул Герстнер, Комерциално књиговодство. Превео д-р Никола Мирковић. Београд 1936. Стр. 240 +ХУЛ1. Издање колекције „Пробрана дела“. Цена 100.— динара, (латиницом). Као и „Анализа биланса“ од истога писца која је изишла пре две годизе, и ово друго Герстнерово дело значи драгоцену и лепу принову нашој стручној књижевности. Превод је добар, техничка опрема беспрекорна.

РАЗНО

— Унапређење г. д-ра Силађија. Мађарски трговински делегат у Београду, г. д-р Геза Силађи, унапређен је за генералног владиног саветника, с тим да и даље врши своју досадашњу дужност у Београду. TF. д-р Силађи који је већ дуги низ година у Београду, познат је по свом раду на унапређивању трговинских односа између наше земље и Мађарске. За тај његов рад га је наша држава већ у два маха одликовала. Сада је г. д-р Силађи добио приснање у виду унапређења и од своје владе. Остављајући га уза све то на његовом досадашњем положају у Београду, мађарска влада је. показала добро расположење за одржавање добрих односа са нашом земљом.

Пољопривредни сајам и изложба стоке У БУДИМПЕШТИ

Јевтино путовање у Будимпешту и натраг

ОД 15 ДО 25 МАРТА 1936 ГОДИНЕ

Приплодна стока је у овој години необично јевтина, пошто Мађарска Народна Банка плаћа за динар прим 45% преко званичног паритета, Купљену приплодну стоку Мађарске државне железнице превозе бесплатно до југословенске границе,

Виза уз знатно снижену цену, Сајзмске легитимације могу се добити у свим већим местима, а

између осталог и код

МАЂАРСКОГ КОНЗУЛАТА У ЗАГРЕБУ код свих филијала

„ПУТНИКА“ и „ВАГОН-ЛИ"А

и код Туристичког одељења Мађарске трговвнске делетације у Београду (Јакшићева улица број 2, Телефон 21-863).

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 29 ФЕБРУАРА 1936

У стању Народне банке било је у извештајној недељи неколико интересантнијих промена.

Пре свега и свота пута можемо да забележимо повећање злата у касама за 13 на 1411,3 мил. динара, на рачун злата на страни које је смањено за 94 на 68,8 мил. Новчанице у страној монети претстављају и надаље незнатну ставку од свега 0,1 мил. а девизе које улазе у подлогу смањиле су се за 120 мил. на 15,7 мил. динара. Укупна подлога са 28:/,% прима смањена је за 12,1 на 1922,2 мил, док је злато у касама са 28:/,% прима повећано за 16,7 на 18135 или 28,32% од оптицаја и обавеза по виђењу. |

Од осталих промена у активи, карактеристично је

смањење зајмова и то по есконту за 5,5 на 14207 н по ломбарду за 09,8 на 255 мил. динара, нарочито зато што се ради о крају месеца. Оттицај кованог новца се повећао за 33,9 мил. за колико се смањио његов сток KOR Народне банке. Разна пасива смањила се за 5,7 на 545,5 мил. динара. У пасиви имамо повећање оптицаја новчаница за 114 на 4.029,9 мил. динара, што иде на рачун смањења обавеза по виђењу које су спале за 1504 на 901,6 мил. динара. Жиро рачуни су Се, као што је то и потпуно нормално крајем месеца, смањили, само је износ свога пута мешто знатнији, Tj. 242,9 мил. тако да се може сматрати да је један део тога отишао у благајначке записе чији је упис започео 26 пр. месеца, Емисија државних благајничких записа имала