Народно благостање

7. март 1936,

V. Bajkić

POTHVAT

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

MILANA HODŽE U PODUN/A

Страна 151

МЕЈО

АМАГОВЦЕ 1 КАДЛСМОЗТ

Srednja Evropa ima velike sličnosti sa Jugoistočnom Evropom pre rata u pogledu svoga odnosa prema Zapadnoj Evropi gde žive tako zvane velike sile. Pre rata |e postojalo Istočno pitanje koje je bilo nerešivo samo zbog toga što su se tamo oštro sukobljavali interesi velikih sila. Kada su, međutim, zainteresovane male države, kao predmet Istočnog pitanja, 1912 uzele stvar u ruke, ono je bilo rešeno za nepunu godinu dana. Posle rata se pojavilo srednjeevropsko pitanje ili pitanje Podunavlja, na kojem se isto tako sukobljavaju interesi

velikih sila, zbog ččza je ono takođe postalo nerešiv problem. Dosada, su propali svi pokušaji za poboljšanje političke situacije u Srednjoj Evropi, |er su svi dolazili od velikih država. Za razliku od istočnog pitanja Droblem Srednje Evrope |e i međunarodno politički 1 екоnomski, dok je prvi bio samo politički. Ali politički interesi od početka dominiraju nad ekonomskim. Nijedan pokušaj rešenja ekonomskog pitanja Podunavlja nije bio slobodan od političke zadnje misli.

POLITIČKA POLAZNA TAČKA

G. Milan Hodža nije se dao uplašiti iskustvima sa svim dosadanjim pokušajima za pobolišanje prilika u Podunavlju; naprotiv, on |e sa puno opfimizma pristupio tom zadatku. Ovoga puta inicijativa dolazi prvi put od jedne male podunavske države, pošto u istom basenu žive i dve velike države, bar po diplomatsko| geografiji Podunavlia. To je prva novina koja može da bude samo od koristi po stvar. Ali u pogledu odnosa između ekonomije i politike nema ni ovoga puta nikakve razlike. I ovoga puta primat ima politika, ali sa sasvim drugačijim aspektom. Radi razumevanja ekonomskog problema potrebno je imati pred očima dosadanje političko stanje, ukoliko je ono neposredno vezano sa akcijom Iz. Hodže.

Sve do prve vlade d-ra Seipela Austrija |e smatrala samu sebe nesposobnom za život. Ona je imala sličnosti sa bolesnikom koji sebe smatra za neizlečivog а Кој: је došao u ruke lekara koji smatraju da je on sposoban za život i koji ga sletstveno pomažu svima sretstvima u produženju života u koji sam bolesnik ne veruje. Ta nesposobnost za život nije dolazila od političkih već od ekonomskih konsideracija. Smatralo se da su ekonomska sfruktura Austrije i trgovinska politika njenih suseda njezina dva životna nedostatka. Seipel je stao na gledište lekara Republike Austrije. On uleva Austriji samopouzdanje, ali u isto vreme inauguriše politiku u kojoj je Austrija dotada bila potpuno pasivna. Tako je postepeno Austri|a došla u kvazi-savezničko prijatelistvo sa Italijom i Mađarskom. Ne zna se kakav politički ugovor vezuje ove tri države, ali po posleratnoj praksi prijateljstvo dobija spoljno obeležje u težnji za ekonomskim zbližavanjem koje |e ovoga puta konkretizovano Rimskim paktom od marta 1934 godine. Ali istovremeno nastupaju velike unutrašnjo- političke komplikacije u Austriji. Tada su u Austriji postojale tri političke grupacije koje su bile podjednakog obima: socijal-demokratska, hrišćansko-socijalna i nacional-soci{alistička. Hrišćansko-socijalna stranka ie bila vladaiuća. Ona dolazi prvo u oružani sukob sa socijal-demokratskom koju je uništila, a potom i sa nacional-soci|alistima koje podržava, naravno, Nemačka.

Otkako je Austriia stala na gledište da je sposobna za život, ona se smatra ugroženom od strane Rajha, i cela docnija niena spoljna politika bila je u pravcu obezbeđenja saveza protiv Rajha; u stvari formalno za

osiguranje njene samostalnosti. Politički posmatrano, samostalnost Austrije u stvari pored revizionizma Mađarske sadržava političku stranu podunavskog proble-

ma, jer pitanje Habsburgovaca je samo jedan sektor problema austrijske samostalnosti. Izgleda da je Italija primila bila na sebe stopostotnu obavezu odbrane au strijske samostalnosti i izgleda dalje da su velike sile, naravno sem Rajha, bile time potpuno zadovoljne. To obezbeđenje austrijske samostalnosti je vrlo komplikovana stvar, |er po našem skromnom mišljenju Nemačka i ne misli da je napada vojnički. Opasnost leži u nacioпа!- socijalističkom pokretu u zemlji koji bi u slučaju uspeha sačuvao takođe njenu samostalnost, ali bi glajhšaltovao spoljnu i vojnu 0 Prema iskustvu iz leta godine 1934 Jtalija je primila obavezu za samostalnost Austrije bez obzira na prirodu opasnosti. Tako |e Podunavlje živelo doskora pod režimom ravnoteže izmeđii Male Antante i talijansko-austrijskocmađarskog političkog i carinskog saveza. Ali angažovanjem Ttaliic u Abisiniji Austrija je osetila da |e njen stražar postao manje efikasan u svojoj stražarskoj dužnosti i O је pregovore sa Čehoslovačkom u cilju angažovanja

Male Antante na mrtvoj straži austrijske samostalnosti. Izzleda da je dodir uspostavljen posretstvom Francuske i Engleske, pošto je јаупа stvar da se akcija 2. Hodže vodi pod auspicijama ovih dveju velikih država. Vrlo je brzo postignut sporazum između Austrije i Čehoslovačke. To je sasvim razumljivo, pošto је Сећоз!оvačka takođe zainteresovana u austrijskoj političkoj 5а-

mostalnosti. Uostalom niko ne može da ima ništa pro-

tiv toga da se jednoj državi koja hoće da bude samo-

stalna, da mogućnost za to. To |e elementarna međunarodna dužnost, Ako bi ko bio protiv toga, moglo. bi to biti iz dva razloga: ili što želi da potčini Austriju ili što se boji da se iza te samostalnosti ne krije ipak predominantan uticaj jedne treće države. Mala Antanta ie mogla oberučke da prihvati ponudu Austrije. Bolje je da više država stražari na oSranicama Austrije nego da to radi samo jedna. Naročito ne ona za koju se zha da je velika zavodnica lepih žena. Pristupanjem Male An-

- tante stražarskom bloku Austrije neutrališe se opasnost

zavođenja Austrije s druge strane, jer u evropskom |avnom mišljenju nije nedostajalo ојазоуа da problem austrijski nije više opasnost od Nemačke već opasnost s druge strane. Nemačka je prećutno akceptirala podu-