Народно благостање

Страна 152

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

prtu samostalnost Austrije, pa ie zbog toga neće ništa ženirati ako mesto jednog podupirača koji može kao svako živo biće da se zaboravi u svojoj dužnosti, bude više njih koji će da motre jedan na drugog.

Prema tome odnos snaSa u Evropi i raspoloženje ostaju o ili bolje reći, intencije evropskih država |oš bolje se ostvaruju garancijom austrijske samo-

stalnosti i od strane Male Antante. Po sebi se razume da Mala Antanta ne prima nikakve obaveze za unutrašnje poremećaje, jer |e to unutrašnja stvar Austrije. Iznutra ne može doći do gubljenja samostalnosti, već samo do promene režima. G. Milan Hodža |e u ovoj svojoj akciji, koliko može da se vidi, potpuno uspeo.

·1 vuci siti i ovce na broju!

POLITIKA I EKONOMIJA

Po posleratnoj tradiciji angažovana |e i ekonomija u ovoj političkoj akciji. Po sebi se razume da teorijski ekonomija пе тога biti neophodan korelat političke akcije, ali se isto tako ne može poreći da ekonomila može imati koristi od političkog zbliženja. U stvari se ovde radi o jednom poboljšanju političke atmosfere između Austrije i Male Antante. Ako bi ekonomski odnosi između ove četiri države stajali M kao što stoje iz političkih razloga, onda bi logično politički obrt na bolje morao imati za posledicu i moigućnost eRonomskog obrta na bolje. Međutim mi smatramo da oskudno stanje ekonomskih odnosa među ovim državama nije rezultat političkih teškoća. Za to su najbolji dokaz ekonomski odnosi između država Male Antante. Ništa bolji odnosi nisu među njima nego odnosi između pojedinih članica Male Antante i Austrije. Ništa gori nisu ekonomski odnosi između ove četiri države i ostalih država u Evropi. Ceo svet |e u znaku sistematskog pogoršanja međunarodnih ekonomskih odnosa, bez obzira na stanje političkin odnosa. Sletstveno bolja atmosfera na u

nad Dunavom ne mora logički da vodi u poboljšanje međusobnih ekonomskih odnosa država koje leže na obalama Dunava. Ali isto tako ne može se poreći tvrđenje da bolji politički odnosi mogu da služe kao potstrek za napor u cilju pobolišanja ekonomskih odnosa. Na ekonomskom polju treba zainteresovani da dokažu da se međusobno više vole. Najzad ne može se ni to poreći da ekonomski materi|al može da posluži katkada kao vezujuće sretstvo za novu političku zgradu. Možda je to rukovodna misao g. Milana Hodže. Ako bi to bilo tačno, onda bi se ona bitno razlikovala od one iz koje su nicali ranije razni planovi i predlozi o eckonomskomi zbliženju zemalja Podunavlja. Ranije se htelo da se forsira ekonomsko zbliženje radi ekonomskog зразауаnja dotičnih zemalja, i očekivalo da će ovo povoljno dejstvovati na političke odnose. Nasuprot tome ge. Hodža smatra da ekonomski odnosi treba da budu samo mani-

Гезгасја političkog sporazuma, ı drugo, da se od njih ne,

može očekivati nikakav. ekonomski spas Podunavlja.

RIMSKI PAKT I PLAN G. HODŽE

Ovakvo ekonomsko zbliženje bitno se pak razlikuje od pravoga ekonomskog zbliženja. Prvo је једап napor, jedna žrtva radi manitestacije novOstvOrenoOg političkog stanja; njemu nedostaje ono što je bitno kod pravoga ekonomskog zbiiženja, naime saznanje O potrebi i korisnosti takvog zbliženja. Razlika je i u tome, što je u poslednjem slučaju zbliženje cilj samome sebi a u prvom jedna epizoda u političkim odnosima između dotičnih držaVa.

S obzirom na radikalno autarkijsko raspoloženje

u celom svetu ni u Podunavlju se ne može ništa drugo očekivati. Ali s druge strane velika je šteta što bar DOdunavske zemlje u međunarodnim odnosima nc mogu da se emancipuju od današnje trgovinsko-političke praksc u svetu. Ma koliko da bude skromno to ekonomsko zDliženje ili ta ekonomska saradnja, kako se oprezno ona naziva u službenom diplomatskom žangonu, ona će biti od koristi. Niko ne može biti protiv toga, ali zato ipak treba O suzbijati razne fantaste koji su već počeli da pišu slavopojke novom ekonomskom stanju u Podunavlju. Isto se tako ne smeju potcenjivati teškoće koje se imaju savladati na tom putu.

Najveća teškoća leži u Rimskom sporazumu i dvostranim trgovinskim ugovorima zaključenim između ovih triju zemalja na bazi ovoga. Mi smo stanje trgovinsko-političkih odnosa između tih triju država nazvali svojedobno carinskim savezom. Ovaj |e svakako krajnji cilj Rimskog pakta. Najveću štetu od toga saveza imale su da pretrpe države Male Antante, a naročito Jugoslavij|a. i po volumenu svoga izvoza u Italixu ı po prirodi svojin izvoznih artikala. Prosto rečeno, Rimski pakt ima zadatak da talijansko i austrijsko tržište rezerviše za mađarske poljoprivredne artikle, a talijansko i ma-

đarsko tržište za drvo austrijskog porekla. Sporedna je stvar da li je ovaj sporazum imao u početku ofanzivnih tendencija prema Jugoslaviji. U svakom slučaju njegove su posledice bile najviše protiv Jugoslavije. Dvostrani trgovinski ugovori između Italije, Mađarske i Austrije pretstavljaju jedan kuriozitet koji znači brutalnu povredu klauzule najvećeg povlašćenja. Ukoliko se zasada moglo da sazna o tehnici tih ugovora, onaj deo carina koji pretstavlja preferencijal, zadužuje se u t. zv. iekućem računu s tim da se nikada ne plati. Inostranstvo ne zna. ni danas ni koji su sve artikli preterencirani ni kOliki su pojedini preferencijali, a sem carinskih postojc još transportni i drugi neki preferencijali. Nama izgleda da je nemogućno ma kakvo ekonomsko zbliženje između Austrije i država Male Antante dok traje ovaj režim. Formalno bi to išlo, pošto protiv toga ugovora niko dosada niije protestovao, ali bi se teško mogla naći ekonomska baza za prcferencijal između Austrije ı država Male Antante, i što je najglavnije, dok ti ugovori traju, GOTIG је | politička atmosfera nepovoljna za saradnju Austrije sa državama Male Antante, odnosno sa Jugoslavijom. Mora se ukinuti mađarski preferencijal pri uvozu u Austriju, odnosno ovaj se mora dati i Jugoslaviji itd. Države Male Antante ne mogu imati ništa protiv toga da taj sistem ostane, ali da se primeni i prema trima državama članicama Male Antante. Uostalom, ako se ne varamo, u Rimskom paktu i piše da mu može pristupiti i svaka treća država. U novinama se sve cnergičnije podržava ideja da Mala Antanta treba da se približi Rimskom bloku ne menjajući ništa u postoječem stanju. Nama je ova formula nejasna. Svakako ona je na pogrešnoj osnovici, jer je Rimski blok dalekosežan ekonomski blok. Ali se ovde uopšte ne radi o blokovima,