Народно благостање

Страна 156

зајмова видело да тржиште капитала много веће емисије не би поднело.

У Швајцарској је берзанска година закључена са лабавом тенденцијом; томе су узрок неповољне привредне прилике, а нарочито пораст незапослености, опадање спољне трговине и валутне тешкоће, т.ј. напади на златни блок уопште и на швајцарски франак посебице. Међутим, и овде је почетком јануара дошло до преокрета који се сада претворио у праву хосу. У повећању обрта и курсева учествовале су све групе хартија од вредности, тако да се не може говорити о појединим случајевима. Курс 37/,% зајма швајцарских државних железница био је крајем децембра -1934 год. 91,5, а крајем децембра 1935 год. 86; средином фебруара порастао је на 89,1. Просечни рентабилитет облигација развијао се у исто време овако: са 4,16 на 501 и 4,60. Индекс акција кретао се са 111,9 на 96,3 и 105%. Као главни узрок овога преокрета наводи се, поред утицаја догађаја у иностранству, као што су снижења дисконтне стопе у Холандији и Француској, пре свега враћање поверења у домаћу привреду, после изгласања савезног буџета. Изгласани буџет одаје тежњу ка сређивању државних фи_нансија, а 'уједно треба да путем дефлације прилагоди швајцарску привреду светској; он је предуслов за стабилност франка.

Враћању поверења у обема земљама допринела је и околност да је Француској и овај пут успело да одбрани франак; унутрашњи зајмови су успели и добијен је кредит од Енглеске, тако да су новчане потребе државе које су највише угрожавале валуту, за извесно време вероватно 'обезбеђене. О енглеском кредиту се мало сазнало у јавности. Према „Тће Есопопиз!--у дала је једна енглеска банкарска група француском министарству финансија тромесечан 3% кредит од 40 мил. фунти; рок се може два пута продужити. Кредит се може претворити у франке, али су предвиђене мере за спречавање евентуалних валутних поремећаја приликом трансфера. Наиме, Француска банка "ставља државној благајни на расположење франке, а ова у истом износу преноси на банку своја потраживања у фунтама која ће служити као покриће.

Нама се чини да је ово оживљење на тржишту капитала ипак више шпекулативне природе и да не значи озбиљан повратак 1 милијарде фр. тезаурисаног злата и новчаница у привреду. Оживљење ће прекинути наредни напад на златни блок који треба очекивати после француских избора, што се може закључити по енглеским мишљењима о поменутом зајму. Енглеска је дала овај кредит само да не би дошло до француске ваљутне реформе пре избора; али рок је тако подешен да ускоро после избора ништа више неће спречавати девалвацију. Према томе садашње оживљење није никакав израз поверења, него дело шпекулације која хоће да искористи ово последње затишје.

НАРОДНО _

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 10

= Пехословачка Народна банка

објавила је свој извештај у коме 'се, поред пословног дела, осврће и на развој при вредних прилика, па на основу тога даје прогнозу за развитак у овој години. Прошлу годину Народна банка оцењује као годину све јачег оздрављења. Наступило је консолидовање прилика у производњи, рентабилитет се побољшао, упркос конкуренцији освојена су нова тржишта за извоз односно створене веће могућности за рад у земљи. Отпорна снага умутрашње привреде према спољним догађајима знатно је ојачала. Нестало је баријере између обилности на новчаном тржишту и латентне напетости на тржишту капитала, услед чега је и каматна стопа почела да ллада. Тиме су створени услови за повраћај рентабилитета свима предузећима, која су радила са кредитом.

Потребу јевтиног кредита Народна банка није задовољавала само проширењем (могућности реесконта и ломбарда, већ и давањем јевтиних извозних кредита непосредно домаћој производњи, као и стварањем посебног института за реесконт, интервенционог конзорцијума, берзанског ломбарда и есконта купона. На овај начин Чехословачка је за оздрављење новчаног тржишта предузела мере сличне енглеској политици такозваног отвореног тржишта. То је нарочито дошло до изражаја радом Реесконтног института.

У области платног промета с иностранством граница ломбардног кредита за клириншке круне повећана је на 90%. Увођењем благајничких записа за извршене лиферације пружена је могућност произвођачима и трговцима да дођу до јевтиног кредита и да повећају упосленост. Процес реализације замрзнутих потраживања напредовао је, а у извесним случајевима уведено је и обезбеђење ризика aa курсу.

Новчана политика у прошлој години имала је за циљ смањење каматне стопе на тржишту капитала. Она је добила потстрек тиме што се стална стабилност на краткорочном тржишту новца преносила на тржиште дугорочног капитала. На основу овога Народна банка долази до закључка, да су изгледи за ову годину знатно повољнији. Привреди треба данас што веће омањење фискалних терета и административних стега, као и свестрану правну и економску сигурност. У овој години главни проблем биће створити могућности за упославање извозних грана чији капацитет још увек премаша данашњи извоз. Решење тога питања, по мишљењу Народне банке, зависиће у многоме од изравнања интереса индустрије и пољопривреде. Последња треба да се задовољи _ заштитом _ која "неће оштетити интересе остале привреде. У том случају и под условом да не дође до ових политичких и економских сукоба у свету, процес соњувктурног оживљења у 1936 могао би да буде са више динамике.

Снажан Оптимизам у извештају чехословачке Народне банке

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Холандски извоз пољопривредних производа од 1928 стално опада, а нарочито од 1933. По тежини се према 1928 смањио са 2,38 мил. тона на 1,73 'мил., тј. за 27,1%. По вредности, међутим, опадање је 'несразмерно веће и непрекидно траје још од 1928: са 696 мил. хол. фор. извоз је спао на свега 225 мил. тл. за 67,7%. Код бутера, сира и јаја, који са 71,6 мил. хол. фор. чине 56,5% (сточарског, односно - 31,8% целокупиог пољопривредног извоза, CMaњење по вредности је нарочито велико: код бутера са 88,1

мил. у 1928 на 26,2 мил. у 1935 (ва 70,2%), код сира са 80,3 мил. на 23,5 мил. (за 70,8%), а код јаја са 62,1 мил. на 21,9 мил. (за 647%). По количини, међутим, смањење је знатно мање или никакво (код сира 30%, код јаја 20%; код 'бутера га нема). Ове ове тешкоће постају још јасније када се има на уму да је у Холаздији 'у 1935 било за 11,5% више говеда "него 1930 год. и да је и извоз говеђег и телећег меса скоро потпуно престао. Опадање показује и извоз поврћа и цвећа, друге важне гране холандског пољопривредног извоза. Према 1448 мил. фор. у 1928 овај извоз