Народно благостање

7. март 1936, |

Podaci o kretanju naše spoljne trgovine u januaru mesecu pružaju vrlo interesantnu sliku. Ртета јапцаки 1935 izvoz se povećao za nepunih 78 mil. din. Ovo povećanje utoliko je karakterističnije što је ovoga puta iz izvoza skoro nestalo kukuruza, koji je ranijih · godina и ovome mesecu bio glavni izvozni artikal. U januarskom izvozu prvo mesto po vrednosti zauzelo je sveže meso. Naročito je veliko povećanje izvoza kod sledećih artikala (% po vrednosti): kudelje 98%, svinja 74%, svežeg mesa 164%, svinjske masti 147%, svežih riba 137%, laia 20%, perja od živine 48%, goveđih i felećih koža 433%., sitovog bakra 26% itd. Pored pšenice i kukuruza znatan pad pokazuje izvoz mek:nja, pasulia, pernate živine, drva za gorivo i građu, izrada od drveta itd. Iz ovoga možemo zakliučiti da |e u januaru nastupilo znafno pobolišanje našeg položaja u razmeni dobara 5 inostranstvom i fo s |edne strane zbog povećanja udela prcizvoda veće vrednosti, a s druge zbog poboljšanja cena većeg broja proizvoda. |

Uvoz prema januaru 1935 povećao se za 86 mil. din. ili nepunih 34%. Od sirovina i poluprerađevina povećao se uvoz (% po vrednosti): sirovog pamuka 91%, pamučnog prediva 33%, neprerađenog i poluprerađenog gvožđa nepunh

Povoljne tendetcii> u našoj spoljnoj trgovini u januar

lap man ЕЕ

100%, lima 152%, ovči|e vune 169%, prediva od vune 32%, sirove naite 108%, uglja sviju vrsta 64%. Povećao se i UVOZ izvesnih produkcionih sreistava, naročito gvozdene

rude i prevoznih sretstava. Karakteristično je takođe i znatno povećanje uvoza predmeta za hranu. Uvoz gotovih proizvoda, manje više, ostao je na istom nivou kao i prošle godine.

Dakle, i u kretanju uvoza vidimo vilo povoljan razvoj. Povećanje uvoza sirovina, poluprerađevina i produkcionih sretstava dokazuje stalno napredovanje prerađ vačke delatnosti. Na drugoj strani, povećanje uvoza predmeta za hranu svakako je posledica porasta kupovne snage.

Početkom ovoga meseca doneo je »The Economisft« predavanje jednog američkog propagatora politike srebra koji predlaže Engleskoj da zlato ne zameni srebrom koga ona nema, nego ugljem koji u Engleskoj stvara slične konjunkturne ı socijalne probleme kao srebro u AmeTici, »The Econom:st« objavio |e predavanje više kurioziteta radi, ali će možda promeniti svoje mišljenje, ako sa idejama ovoga Amerikanca uporedi najnovija izlagania prof. Kasela u Svenska Dagbladet-u. Kasel iz razloga zemaljske odbrane preporučuje zamenu zlata kao valutne podloge bakrom, niklom i kalajem.

Amerikanac smaira preniske cene glavnim ођејехјет

· krize i polazi sa stanovišta da su one posledica ili oskudice novca ili nedovoljne tražnje. Kod cene srebra Ruzvelt je jednim potezom uklonio oba nedostafka: on kupuje srebro uz višu cenu i pretvara ga u novac. Isto treba da učine Englezi sa svojim ugliem. Spor između poslodavaca i radnika pokazao je da su cene preniske i da ne dozvoljavaju normalno pokrivanje troškova. Englesko ministarstvo finansija trebalo bi zato svake godine da kupi vflo znatnu količinu ugija uz povišenu cenu i za taj ugalj da izda certifikate koji bi služili kao novac. Na ovai način porasle bi cene a ujedno bi se pustio u opticaj novac koji bi sprečio da usled povišenja cema nastanu nove teškoće za publiku. To bi ujedno dovelo i do opšteg oživlienja privrede i smanjilo nezaposlenost.

Kasel je, proučavajući pitanje valute sa gledišta zemaljske odbrane, došao do sličnog predloga. Zlato je, istina, vrlo važno u rafu, ali nije najsavršenije sredstvo za n|egovo модеnje, Njime se, istina, može kupiti sve što je potrebno za уо-

Dva teorijska {uriša proliv zlata kao valutne podloge

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _______-_

Страна. 155

đenje rata, ali u slučaju blokade ne koriste ni najveće zalihe zlata. Za takav slučaj mnogo je važnije imati mesfo zlata sirovine pofrebne za naoružanje, kao bakar, nikl i kalaj. Zato

'bi trebalo da novčanične banke zamene bar jedan deo svojih

zaliha zlata ovim sirovinama.

Oba su predloga logički besprekorna. Osim toga, oni u. stvari nisu nimalo neobični, jer ako bolje pogledamo, videćemo da su ovi zahtevi u praksi već odavno ostvareni, iako tu nedostaje jedna bitna formalnost. U mnog:m zemljama za vreme krize vlada je kupovinom pomagala ugrožene privrednike, naročito proizvođače; ova pomoć finansirana jč novčanica-

ma, ti. zaduženjem države kod novčanične banke. Ali vlade

nikada ovo n:su smatrale normalnom pojavom koja bi se mogla teorijski opravdati. Ova pomoć bila je uvek samo privremena mera iz nužde koju je trebalo prvom prilikom ukinuti, što pre, to bolje. Svaka zemlja, spremajući se za rat, kupovala je za slato sirovine, potrebne za naoružanje. Ali ove ratne pripreme nisu sprovodile novčanične banke, niti su one bile u vezi sa valutnom politikom. Naprotiv, novčanične banke su uvek паstojale da se izdato zlato povrati iz inostranstva pomoću = voza robe. ' |

Te mere za održavanje cena ili za naoružanje u suštini se ni u čemu ne razlikuju od najnovijih predloga. Razlika ie samo u tome što one nisu izmeni!e načela valutne politike, kako bi hteo Kasel, zahtevajući »da se oslobod mo mnogih i mnogih predrasuda i da priđemo pravo praktičnim problemima sa Čijim se postojanjem valja pomiriti«. Kaselu je to vrlo lako, jer ie on i inače mišljenja da je zlato, kao valuina podloga, samo fikcija. Pred očima mu je verovatno Nemačka koja prividno danas izlazi na kraj i bez zlatne podloge; ali Kasel ne obraća pažnju na one bezbrojne mere iz nužde u pogledu deviznog prometa i spoline trgovine uopšte koje su bile potrebne da se ovo stanje održi.

Zlato može da bude fikcija u unutrašnjem prometu neke zemlje, ali u međunarodnom prometu ono je prosto noчас. Шапић zlato znači lišiti se svih prednosti koje pruža novac, i vratiti se naturalnoj razmeni i svima njenim lokalnim, vremenskim i stvarnim nezgodama. Zlato može biti nepotrebno kao pokriće za vrednost neke valute; ali ono ie međunarodno neutralno merilo za valutnu politiku pojedinih zemalja. Postoje, svakako, i druge mogućnosti, kao na primer priključenje engleskoj funti, tj. usvajanje valutnih načela koja se danas primenjuju u Engleskoj. Ali država koja bi usvojila engleske principe, izgubila bi samostalnost u konjunkturnoj politici. Međutim, svi osećaju da je potrebno merilo, jednako za sve, i da je prema svima dosadašnjim iskustv'ma za 10 na|bolje sredstvo zlato. Čak i u Engleskoj javljaju se danas mišlienja da bi se trebalo vratiti na zlatnu podlogu.”

До краја прошле године владала је у земљама златнога блока извесна узнемиреност и неповерљивост, и зато мере против привредне депресије нису могле да дођу до израва. Од Нове године каступио је изгледа, известан преокрет који се нарочито опажа на холандском и швајцарском тржишту капитала.

У Холандији је крајем априла 1935, после девалвације белге, дошло до потпуног застоја емисионе делатности. Престале су и нове емисије и конверзије. Међутим, у току јесени и зиме паступило је стишавање и у спољној и у унутрашњој политици. Насртаји па форинту били су одбијени; одливи злата су престали, и. Народна бавка је почела да“ га купује. ·Оредином децембра први пут су опет емитовани зајмови, и то за провинције, а крајем јануара дошло је и до емисије 4% државног зајма од 104 мил. форинти која је потпуно успела. Ипак се приликом THX

Златни блок може мало да одахне

Њазшљежеи аитидаишиивиннанинвшилеисанид Раеиатеаалсивеи ране ту