Народно благостање

"Страна 154 НАРОДНО „текарни кредит. Државна хипотекарна банка га је суспендовала из оправданих разлога. Она данас даје само пето. годишњи кредит на који не сме да наиђе ниједан озбиљ-вији кућевласник, да не би после пет година дошао на добош и то уз прекор, као што се то многима чини данас, да „је био лакомислен кад се задуживао. А без обезбеђеног _ хипотекарног кредита власници имају једини излаз да из_ ложе своје имање продаји. Данас кад се свима дужницима даје заштита и мораторијум, терати кућевласнике на егзокуцију, несхватљиво је.

Уосталом све кад би се и успело са изграђивањем „центра у што краћем времену, то би била катастрофа за „све кућевласнике Београда. Кад су за то били повољ:и = услови пре 15 година, кад се морало зидати и кад су давани обилни кредити, ником није ни на памет пало да почне с изграђивањем центра. Данас кад се кућевласништво на„лази. у кризи, тражи се да се ова пооштри једним изгрзЂивањем великог броја зграда. јер ван сваке је сумње да су пословне просторије у овоме ужем центру у великој хиперпродукцији. Скоро ће то наступити и за станбене просторије у истоме крају.

Ми сумњамо да ће г. Министар финансија одобрити -:ову одлуку Београдске општине.

Otkako je patriotizam postao opštenarodnim, od tada postodanje na funkciju stranog ji zloupotreba patriotizma od : kapitala strane profitera. Svaki je pro7; Titer sklon da ono što on radi, ТЕ za opšte korisno, a ono što njegov konkurent i pro„flivnik radi, za izdajničko. Tako je i sa borbom protiv stranog kapitala. Kadgod jedno preduzeće stranog kapitala čini ma kakvu neprijatnost čoveku koji nije srećan da ima stran kapital, on zove državu u pomoć sa pozivom па inostrano Svojstvo konkurentnogz kapitala, misleći da je time dokazao njegovu nacionalno-ekonomsku i nacionalno-političku štetnost. Mi smo u poslednjem broju prošle godine obećali čitaocima studiju pod naslovom: »Ulično i naučno gledanje na strani kapitale. U međuvremenu želimo da poslužimo čitaoce sa dva „slučaja, koji vrlo lepo ilustruju kako upravljači drugih naroda gledaju na strani kapital.

| Ран iotsko i ego:stično gle-

Pre godinu i po dana pojavio se velik pokret u Amefici za bojkot nemačke robe kao odgovor na nemačku politiku protiv Jevreja. To je izazvalo veliko uzbuđenje u Nema-

_čkoj, koje je između ostalog dobilo izraz i u razbijanju izloga firme Woolworth, najveće međunarodne kuće velikih magacina sa |edinačnom cenom. Štetočine su držale da je ona jevrejskog pripadništva.

To je naljutilo g. Hitlera i kako je bilo dokaza da su to izvršili pripadnici nacional-socijalističke stranke, to je on

= uputio stranci jedan cirkular, u kojem je najstrožije zabranio

ispade ovakve vrste, tvrdeći da su upravljači zemlje dovoljno

= sposobni da razlikuju nacionalno korisno od štetnog i dovoljno jaki da suzbiju nacionalno štetno. To nije oblast privatne inicijative. Cela je nemačka štampa sa zadovoljstvom zabeležila ovaj gest gs. Hitlera.

Drugi primer. Jedno preduzeće stranog kapitala u Nemačkoj tužilo ie jednu firmu čisto nemačkog kapitala zbog toga što je poslednja, u želji da joj naškodi, u svojoj reklami tvrdila da je prva stranog porekla.

Pre nekoliko dana pala je odluka nemačkog Kasacionog „вида ро охој tužbi, kojom se proglašava svaki pokušaj diskvalifikacije jedne firme na osnovu stranog pripadništva njezinog kapitala nedopuštenim. Evo kako glasi dispozitiv te presude:

»Poduzeće stranog kapitala je učlanjeno u nacionalnu

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 10

privredu i njegov uspeh koristi celoj narodnoj privredi Метаčke. Zemlja siromašna kapitalom, kao što je Nemačka, mora da čini sve da privuče stran kapital. To međutim neće uspeti, ako se bude dopustilo da se pripadništvo stranog kapitala upotrebljava kao sredstvo u konkurentskoj borbi. To sredstvo ne slaže se sa moralom utakmice. Koliko je to tačno, može še videti iz toga da veliki broji za nemačku narodnu privredu vrlo značajnih nemačkih poduzeća radi stranim kapitalom i da je najzad pri anonimnosti akcionarskog društva i za samog direktora teško da utvrdi nacionalitet dotičnog kapitala.«

Naši patrioti na reči, koji se tako hrabro bore profiv stranog kapitala, neće moći poreći visoku nacionalnu svest nacional-socijalističke stranke.

U prošlom broju našeg lista, u 21081 »Розје рбетшспос 5810Čarski ring« mi smo Se озугnuli na akciju »Gospodarske Sloge«. Naročito smo upozorili na to da ona nije obuhvatila celu državu, već samo jedan, iako u stočarskom pogledu najvažniji, kraj. Taj momenat koji omogućava konkurenciju neorganizovanih sfočara, kao i postojanje velikih izvoznih viškova, po našem mišljenju onemogućavaju veći uspeh »Gospodarske Sloge«.

Pokušaj prodajne organizacije seljaka

U tome smo imali potpuno pravo, jer kao što javljaju novine, već prošle nedelje su se kao konkurenti hrvatskim stočarima pojavili prekupci iz drugih krajeva, naročito iz 510venije. Nakon toga je u Bosanskoj Krajini kao i u Slovenačkoj pokrenuta akcija za organizovanje stočara na istoi bazi kao što je učinila »Gospodarska sloga«. Koliko se dosada može prosuditi, uspeh nije ni iz daleka onako znatan, kao što je bio prvih nedelja u Hrvatskoj. S druge strane akcija nije uspela da spreči konkurenciju koju stočarima iz Hrvatske čine KUPCI na ostalim tržištima.

To |e prvo teško razočarenje za »Gospodarsku slogu, koje bi istovremeno moglo biti sudbonosno i za celu-akciju. Jer ukoliko ta konkurencija duže potraje, utoliko će više biti onih, koji će, trebajući gotov novac, morati da napuste borbu. То је Нт verovatnije što se ne može očekivati trajna pomoć takvim seljacima od strane ostalih, kako je to predviđeno u raspisu »Gospodarske sloge«.

Sve to pokazuje da sasvim ispravna ideja — organiza– cija seljaka za borbu protiv organizovanih posrednika, — nije donela ni ovoga puta željeni rezultat, jer |e sprovođena prebrZo i nedovoljno promišljeno. Ostala je lokalna, i to je najveća šteta. Zbog toga bi trebalo sve učiniti da se seljaci iz cele države, bez obzira na politčku opredeljenost, organizaciju, pa ma to zasada bilo samo u cilju podizanja cena stoci. Već to biće dovoljno da se kod njih u ijačoj meri razvije osećai uzajamnosti koji im je danas potreban više no ikada. Mi smo u više navrata upozorili na to koliku štetu trpe seljaci od svoje neorganizovanosti, naročito u odnosima sa onima od kojih kupuju i kojima prodaju. Ovi poslednji koji ne čine više od 5—6% naroda, uspevaju preko svojih brojnih organizacija da akapariraju javno m'šljenje, dok neorganizovani seljaci, iako ih ima 75%, ne mogu uopšte da se čuju.

Dokle može da ide bezobzirnost tih organizacija, pokazali smo u glosi: »Sreća za kožare što seljaci nisu organizovani!« (br. 7 od 15 februara o. 9.). 5

Sve to pokazuje da je organizacija seljaka neophodna,

jer sve dok se to ne učini, baškariće se na njihov račnu u našoj držayi organizovana manjina, kao rđa u ciganskoj kući!