Народно благостање

28. нарт 1936.

učešće ženske radne snage u prerađivačkoj

Pada u oči činjenica. da malo učešće ženske. radne snage postoji u krajevima u kojima se, usled relativno brzog priraštaja stanovništva, oseća sve više oskudica zemlje. Kao prirodna posledica toga javlja se velika ponuda muške radne snage, koja utiče i na obaranje nadnica, te ova postaje toliko jevtina da se ne mora zamenjivati ženskom radnom snagom. То se može utvrditi i podacima o prosečnoj obezbeđenoj nadnici, koja se u ovim krajevima kreće na najnižem nivou, 15.76 do 18 din. U njima takođe postoji i najmanja razlika između nadnica muških i ženskih osiguranika.

Gornji podaci potvrđuju našu tezu, da su se industrijalizacijom i autarkiziranjem najviše koristili severni krajevi zemlje i veliki gradovi Beograd i Zagreb. Mi ne mislimo fime da negiramo činjenicu, da je ovakav razvitak bio uslovljen Standort-om ovih krajeva. U njima su svakako postojali naipovoljniji prirodni i ekonomski uslovi za infenzivniji privredni razvitak. Paralelno s tim, u ostalim krajevima, koji misu imali Dovoljne uslove, javljao se proces pauperizacije. Time je razlika između prvih i drugih u pogledu privredne razvijenosti postojala sve veća. Stoga bi potpuno opravdano bilo da industrijalizovani krajevi podnesu izvestan teret i za stvaranje prirodnih i ekonomskih uslova za privredno podizanje pauperskog sektora, koji danas obuhvata nekoliko banovina.

„Политика“ од 24 т. м, ам неки загребачки листови, доносе из Новот Сада једно куриозно саопштење по питању бановинлске трошаринена електричну струју, о којој смо писали у прошлом броју под насловом: „Порез или порески садизам“. Цигло три дана после објаве тога написа у „Народном Благостању“ јавља се

Кисело је грожђе

а

"из Новог Сада, а да не може да се види ко то јавља, да је.

та велика идеја бачена у воду. Интересантна је мотивација. Веле, да су бановински већници упозорили на чињеницу да је велики број електричних централа у бановини у општинској режији па би на тај начин становништво имало нове намете — пошто би Општине морале за противвредност плаћене трошарине да створе нове намете. А ни приватие електричне централе, вели се у том квази-комуникеу, не би могле бити натоварене том трошарином, како је Бановинска управа намеравала, јер концесионари имају право да овако ново оптерећење пребаце на потрошача. Због тога су већници, каже се даље, молили Банску управу, да не уводи трошарине, а ова је ту сугестију прихватила у споразуму са Мивистарством финансија. Нама ова аргументација личи на лисичино кисело грожђе. Пре свега мала је производња електричне енергије у бановини од општина, а много већа од приватних предузећа. Друго, општине уопште не би могле бити натоварене трошарином као експлоататори. електричних централа. Треће, не верујемо да је свима концесионим уговорима предвиђено да имају право да сваки нов самоуправни 'намет превале на потрошача. А кад би било тако, онда би намеравана мера само била доказ (са колико се незнања раде тако важне ствари. Бановина има читаво одељење које се бави питањем електричне енергије (које " вишак своје умне енергије троши на велику идеју познату - под именом „Електрификације бановине помоћу Врдника“), " па би чудо било ULA то одељење не зна за садржину концесионирапих уповора. Према томе није тачно. да је сугестија за увођење трошарине на електричну енергију дошла од Банске управе, како то стоји у поменутом напису. | Док су аргументи наведени овде врло сумњиве природе, дот главни аргумент, који смо ми изнели, херојски прећуг

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

adinosti i еони. je neznatno; na 100 stanovnika ženskog pola ižnosi jedva 0.50.

је. Ми смо тврдили и тврдимо да се без изриче,

Страна 207 _

ног законског овлаштења не може једна дажбина државна или самбоуправна да натовари на леђа произвођачу, ако та дажбина спада у ред трошарина. а по

Можда ни ово није био DOM 0 аргумент за напуштање тако велике идеје са тако малим финансијским ефектом. Пре ће главни разлог лежати у финансијском програму г. Министра финансија у области самоуправ= них трошарина који је он тако лепо и прегледно изложио. у своме експозеу пред Сенатом. Главно место у томе екс. позеу гласи:

„My циљу ублажавања привредне депресије прилико. одобравања бановинских буџета за 1935 годину изведене су. опсежне реформне мере у опсегу бансвинских такса и тро-. шарина. Њих су поједине Бановине у последњим годинама без девољне стручне контроле заводиле".

После овога нека сами читаоци цене који је био главчи маљ који је завршио тако брзо живот једне тако велике. идеје,

Првих дана овога месеца одржана су у С. А. Д. два говора који потврђују промену. курса, насталу почетком ове подине: Рузвелтова посланица о будућој пореској политици и Халов говор о стабилизацији,

3 марта, дакле после рока за уплату пореза, Рузвелт је изложио једну пореску реформу која се и очекивала после судбоносних догађаја почетком јануара и која ће вероватно постати закон. У својој финансијској посланици од 6 јануара Рузвелт је још мислио да се може извести аутоматско изравнање буџета у вези са коњунктурним "побољ-= шањем. (С једне стране ово побољшање би дозволило -уки= дање извесних мера из нужде; место ванредног фонда за продужтивно сузбијање незапослености у. износу од 4 ми1 0 као | 1935, А | ПР општа пози-

С. А. Д. су Сите инфла-

пије и девалвације

друге стране, мислио је O 0 се O од: пореза, тако да би се држава могла задовољити кредитима од свега 1 милезарде. Али ове наде су се изјаловиле усле пресуде против А.А.А. и одлуке о бонусима. Међутим, није било саветно попуњавати финансијске празнине путем кре“ дита као досада, јер баш сада долазе рокови великим средњерочним дуговима, због којих је ни поред огромних вишкова злата и депозита. потребна извесна уздржљивост на тржишту капитала. То је нарочито зато потребно што је почело бегство иностраног капитала, како показује извоз злата, и што амерички капиталисти беже из државних па“ пира у акције. Рузвелт је још концем прошле године на радост инфлациониста изјавио да се дуг СА. Д. може без опасности повећати на 50 милијарди долара; али сад он, сасвим противно својој досадашњој политици, покушава да, угрожену равнотежу поврати новим пореским приходима. По Рузвелтовој процени треба“ 1137 мил. долара: 120. ми долара „кроз. девет година за исплату бонуса, 500 миш стално као наснада за укинуте порезе на. прераду, и 596 мил. кроз три године за финансирање новога. аграрнст програма. Да би се дошло до овог износа, мскоришћују се резерве код течевине и пореза а пословни промет. Деса“ даптњи лествичарски порези на иоплаћене добитке KOM друштава укидају се и место њих се заводе две нове мере. Течевина (се проширује и на добитке друштава; осим тога, уводи се нов порез на неисплаћене добитке друштава који треба да буде једнак досадашњем тросечном порезу „на исплаћене тј. око 31:/5%. Овим порезима има да се повећа приход за 600 мил. долара; (осим тога: истиче „се да: ова, мера (претставља и једну «сопијалну реформу, јер "врло готег жава финансирање предувећа властитим сре ствима и ог јен могућава стварање трустова. Обтатак потребних“ гсредст: ова

e a