Народно благостање

Страна 206

| __НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ |

Naša spoljna trgovina u feDruaru pokazuje istu karakteristiku kao i u januaru mesecu. Izvoz je bio 215.0 prema 237.3 mil. dinara u februaru 1935. Suprotno svima ranijim godinama ovoga puta u izvozu skoro uopšte ne figuriraju pšenica i kukuruz. U poređenju sa februarom 1935 veliki pad pokazuje 12702: зтомосо bakra (63%), drva za građu (24%), svinjske masti (50%), pernate živine (35%), suvih šljiva (04%), pasulja (56%) itd. Izvoz drveta pao Je zbog gubitka italijanskog tržišta; bakra, sviniske masti i pernate živine zbog ograničavanja izvoza u Nemačku. Izvoz goveda ostao je na istoj visini kao u februaru 1935. Ovaj izvoz posle gubitka italijanskog tržišta, upućen je sada u Grčku, Egipat i Maltu. Povećao se izvoz sledećih proizvoda: duvana u listu (120%), kudelie (25%), svinia (110%), svežeg mesa (68%), jaja (57%) itd. · | |

Uvoz u februaru bio je 203.7 mil.- dinara prema 228.8 u istom тезеси 1935. Џ poređenju за Тебгцатот 1935 zapažamo porast kod уесес ђгоја рожсја, пагосио Код зпуез!стоnih predmeta. Od sirovina povećao se uvoz pamuka, vunenog prediva i sirove nafte. Uvoz gvožđa povećao se sa 19.9 na 37.3 mil. dinara ili sa nepunih 100%. Takođe veliko povećanje pokazuje i uvoz prevozn h sretstava, sa 3.6 na 11.4 mil. din. odnosno za 216%. Povećanje uvoza pokazuje se i kod većegs broja gotovih proizvoda. Kretanje uvoza indicira nekoliko povoljnih pojava u našoj privredi, kao što su: povećanje produkcije, jača investiciona delatnost i veća potrošnja.

Povoljne pojave u našoj privredi

Према подацима Сузора у јануару месецу било је осигурано 548.309, што према децембру показује сезонски пад за 23.109. Овогодишњи јануарски сезонски пад знатно је мањи од онога ранијих година и то услед повећане упослености скоро свих индустријских грана. За последњих пет година у јануару месецу број осигураних ове године достигао је највишу цифру; он је према јануару 1935 већи за 41.813, према 1934 за 64.077, према 1932 и 1933 за 65.860. Према јануару 1935 пораст упослених износи: код мушких 9.33%, а код жена 575%. Највећи апсолутни пораст показују Окружни уреди у Београду (4.409), Осијеку (4.386) и Загребу (4.145). Релативни пораст је врло знатан у Бањој Луци (-21.8%), Дубровнику (15.8%) и Нишу (12.8%).

Просечна 'обезбеђена надница у јануару била је 21.40 дин. те према истом месецу 1935 показује смањење за 0.44 дин, или 1.2%. Иако: номинална надница од друге половине прошле године опада сасвим лагано, ипак је ово стално смањивање карактеристично када се узме у обзир повећање броја осигураних према претходној години. То показује да се упркос повећаном упослењу прилике на радном тржишту не побољшавају, вероватно услед све већег прилива радне снаге са села. У овом погледу најгоре стоје југоисточни крајеви земље код којих надница знатно јаче опада. Укупна обезбеђена зарада: износила је у јануару 293.29 мил. дин. према 3056.9 у децембру и 276.50 у јануару 1935. Пораст укупне обезбеђене зараде према јануару 1935 износи 6.07%. Ово показује, да се укупна куповна снага радвичке класе повећала, што такође претставља позитиван фактор у развоју наше привреде.

Псвећање куповне снаге радничке класе

уншнаџвпновивннанпицонилшицинонооипапипнининпншнавповонипинциуг ваннвавпавип опенивининилмнвивинвниникаианннциининивакивнввавиваввнивнине

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

Ек. с. РЈМ Ф СО.

MuEBBHHHMHBHKEHGYT WMGuMRBBHB EH HB

Кнез Михајлова 30. |

POO И ин оМОји 5ганони 0 Боји ови Teritorijalna. podela гафт- mranih u prošloj godini Suzor je

štva kao podatak o privred- ” ove godine dopunio pregledom.

broja osiguranih po banovinaЕ ma na osnovu kojeg se posrednim putem može dobiti slika o stepenu industrijalizacije pojedinih krajeva. Prema ovim podacima procentualna raspodela osiguranika na pojedine banovine izgleda ovako: Savska 26.6%, Dunavska 19.1%, Dravska 15.49%, · Uprava стада Beograda 11%, Drinska 7.40%, Vardarska 5.26%, Primorska 4.11%, Vrbaska 3.71%, ZŽetska 2.99%. Na 100 stanovnika pojedin:h banovina otpada osiguranika:

noj strukturi naše zemlje OR O SS a

Od toga

Ukupno muški ženski Uprava grada Beograda 21.28 2.65 13078, Dravska 7.64 9.66 5.76. Savska 5.56 7. 350 Dunavska 4052 66l 25 Drinska 2.76 4.52 0.98 Primorska 2.58 3.70 1.49 Vrbaska 2.02 257. 00. Vardarska 1.88 3.24 051. Zetska 1.82 3.24 0.40 Moravska 1.65 2.80 0.53

Ako izuzmemo Beograd, vidimo da u pogledu industrijalizacije na prvom mestu stoji Dravska banovina, a na poslednjem Moravska. Prema gornjem pregledu u pogledu intenziteta

industrijske i trgovačke delatnosti mogli bismo čitavu zemlju”

podeliti na tri područja. U prvo bi spadale Dravska, Savska i Dunavska banovina sa Beogradom, Zemunom i Pančevom u kojima se broj zaposlenih u prerađivačkoj radinosti i trgovini

kreće između 4.52 i 21.28 na 100 stanovnika. Drugo područje

obuhvatalo bi Drinsku, Primorsku i Vrbasku banovinu kod kojih na 100 stanovnika broj uposlenih iznosi 2.02—2.76. Treće područje, u kome na 100 stanovnika otpada 1.65—1.88 osiguranika, obuhvataju Vardarska, Zetska i Moravska banovina.

U ukupnom broju stanovništva (13.930.918) procenat osiguranih iznosi 4.05%. Prema državnoj statistici na jedno domaćinstvo dolazi prosečno 5 članova. · Međutm, s obzirom na strukturu radništva u kome veliki procenat otpada na pauperizovane seljake, kao što je to pokazala Anketa zagrebačke trgovačko-industrijske komore, zatim na šegrte ı uopšte neženjena lica, mi ćemo za bazu uzefi prosečno tri člana domaćinstva. Prema tome, kada ukupni broj osiguranika multipliciramo. sa 3, dobijamo 1.602.861 ili 12.1% ukupnog broja stanovništva. Ovaj procenat pretstavlja broj uposlenih i izdržavanih lica od prerađivačke radinosti, treovine i privatnoe saobraćaja. Međutim, ne treba gubiti iz. vida da gornjim brojem osiguranih. nisu obuhvaćeni rudarski wadnici, državno saobraćajno osoblje i polioprivredni radnici. ? :

Od ukupnog broja uposlenih (564.287) na muške otpada 406.269 ili 71.9%, a ostalo na ženske radnice. Procentualno učešće muških radnika u ukupnom broju stanovništva muškos pola iznosi 5.80 na 100 stanovnika, a kod ženskih 2.25. Kod učešća ženske radne snage u privrednom procesu zapažaju 'se velike razlike prema pojedinim područjima. Izuzev: Beograd, prvo mešto zauzima .Dravska banovina gde ha 100 stanovnika Хеп5коо pola dolazi 5.76 uposlenih. Zatim dolaze Savska, Dunavska i Primorska banovina. U svima ostalim banovinama

НАЈВЕЋА HSBEIITAJHA OPTAHHJANUUJA БЕОГРАД ЗАГРЕЊ. ~”

"Бериславићека 7.

чубаоонисвооввиво ипо вила вошншовогокнивннонинзшоодџшоодовириошрибнв==обонин нинванкон WWHMHHHHHMIMMWWmBBHHMHMHMBHMHBHHHHMHBBHBMU

10 Вав