Народно благостање

28. март 1936,

ступак против штетних појава код слободног регулисања "тржишта, нпр, против превеликих добитака на основу прекомервог искоришћавања монопола, и превеликих губитака услед упропашћујуће конкуренције. Али ни то није никаква начелна промена.

(дво неслагање долази отуда што је фон Рентелн вмао намеру да као систем претстави једно привредно стање које је немогуће тако претставити, јер оно и није никакав одређен и заокружен систем. Досадашња привредна политика нове Немачке није ништа друго до мешавина оба могућа чиста облика: слободне, ценама регулисане привреде с једне, и регулисањем количина везане привреде с друге стране, — једном речју интервевционизам.. А то је и привредаа политика осталих европских земаља и ранијих влада у Немачкој. Разлика је једино у томе што у новој Немачкој влада, мање или више, свесно покушава да нађе неку цправедну“ средину између слободе тржишта и везаности уз државу, док се иначе интервенције врше само спорадично и према положају интересената па тржишту. Али ову мешавину немогуће је логички тако правилно одредити да) би се занста могла назвати системом, јер се нова политика сама разликује према томе где, кад и на шта се примењује. Ипак можемо утврдити да фон Рентелнов покушај по (својој тенденцији у већини случајева значи отступање од досадашње политике која је више била за слободну привреду. Ово преношење тежишта на везану привреду постаје лпонекад и сувише јасно у оним случајевима где се место слободне цене уведена „праведна“ одређена цена показала неефикасном, те је самим тим наступила потреба за допунама у облику све већих планских ограничења количина. Нарочито јако осетило 'се ово померање ка везаној привреди у политици сталежа земаљске исхране. То, равуме се, ипак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 209

вишта није сметало да капитал начелно у потпуности задржи своју стару улогу, мада је он најтипичнији и највише нападани чинилац тзв. „капиталистичког“ система, који више нагиње слободној привреди и мада се он врло слабо слаже са привредом основаном на начелу учињеног рада. У појединим (случајевима је, истина, више ограничено искоришћење приватног капитала; ал: је, с друге стране, у вези са финансирањем јавних радова путем кредита, значај капитала толико истицан, да је и фон Рентелн био приморан да у своме привредном систему дакапиталу изуветан положај. У томе ништа не мења његово тврђење да ово не значи враћање капиталистичкој привреди.

Али и ичаче фон Рентелновим излагањима недостаје доследности, а то одлучује код доношења суда о његовом „систему“ и садашњој пракси. Да буде доследан, спречила га је фразеологија која се данас у Немачкој употребљава, Из тактичких разлога ова нити признаје да се данашње стање само градуелно разликује од ранијег, нити истиче као последњу конзеквенцију планску везану привреду. И излагања фон Рентелна и стварна пракса још увек стоје на: линији интервенционизма, између оба чиста облика, само што је фон Рентелн мало ближи везаној правреди. Њима се може исто замерити што они сами замерају досадашњем интервенционизму, који је, истина, више нагињао слободној привреди. Није загарантован несметан ток привредног рада; непрестане тешкоће на тржишту јасно о томе сведоче, Чини нам се да ће уклањање свих сметњи, што је и циљ целога преуређења, тек онда бити зајемчено, када се дође до онога стања које је логична крајња последица фон Рентелнових захтева, а то је потпуно планска привреда. Њој се све јасније приближава и стварна политика нове Немачке, уколико се више мора служити оваквим полумерама.

| ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Због пресбиља материјала морали су остати за идуБи број чланци г.г.: В, Розенберга: „Ликвидитет наших новчаних завода“, Реље А. Ђорђевића: „Утицај коњунктуре на продају дувана“, В. Бајкића и 8. Предавца: „Економске и финансијске одредбе Финансијског закона“ и д-р Х. Вајриха и В. Милинковића: „У 1935 години побољшало се еко“ номско стање у целом свету и код нас“.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Italija će 1936 zasejati ricinusom četiri puta veću površinu nego lane, ti. oko 11,5 hilj|. hektara. Računa se sa prosečnim prinosom od 25 metr. centi po hektaru.

— Austrijska teška industrija bila je i u februaru 0. 8. znatno bolje zaposlena nego godinu dana ranije. Sirove rude proizvedeno je 77,1 hili. tona (prema 26,5 hil|.), sirovog gvožđa 21,3 hil|. (prema 10,4 hilj.), sirovog čelika 21,8 hil|. (prema 15,5 hilj.), a valjane robe 18,2 hilj. (prema 11,2 hili. tona).

— Укупна берба дувана у Херцеговини даје 220 вагона. Како је просечна цена износила 12,51 по кг. бруто, значи да је вредност бербе била око 27 милиона динара. Садиоци (14 хиљада) добили су од тога око 20 мил.

— Упркос санкцијама према Италији могли су наши рибари до сада слободно отпремати уловљену рибу на Ријеку, и у остала места ближе талијанске границе; сада је међутим и то забрањено.

— После подмирења потреба домаћих садилаца бугарска државна Пољопривредна и задружна банка уступила је робним берзама у Софији, Варни и Бургасу 300 тона памучног семена за извоз.

je potpuno upućena na UVOZ.

— Споразумом између произвођача и седам фабрика уља утврђене су следеће цене за откуп уљавог семена: уљана репица 250, купусна репица 260, сунцокрет 160, бели мак 300, бундевске коштице 220, Сезам 350; рицинус 300, лансено семе 275 дин. 100 кгр. франко вагон у месту произвођача. — Шведска производи годишње просечно 4,5 мил. тона млека од чега се две трећине продају непосредно. Како су, међутим, разлике у производњи у појединим месецима велике, нарочито на северу, (до 25%), предузело је удружење сточара мере да рационализацијом исхране, а нарочито побољшањем сена изравна диференције у производњи између летњих и зимских месеци.

— Засејана површина у Турској ове године је за 35% већа него лане. Како је земља довољно влажна, изгледи на добру жетву су доста велики.

— У Русији је о Новој години било 61 мил. оваца, т. ј. 50% мање него 1916. Сада је влада наредила комесаријатима за пољопривреду и колективно газдинство да у току ове године ув повлашћену цену лиферују колхозима 111,5 хиљ. овнова са фином вуном, а 1937 још 145 хиљ. Шкопљење чистокрвних овнова најстрожије (се забрањује. Нормална тежина вуне коју колхози имају обавезно да испоруче, снижена је са 4,45 кг. на 3,2—3,5 кг. по овци,

ИНДУСТРИЈА

— U pogledu snabdevanja pogonskim sredstvima Belgija Poslednjih godina упо је рогаstao uvoz sirove nafte, sa 25 hilj. tona, u 1932 na 86 hilj. u 1033 i 234 hilj, u 1934; lane je bio nešto manji, 184 hilj. tona,