Народно благостање

4. април 1936.

У. Вајс 1 . Pređavec

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 219

ЕКОМОМЗКЕ I FINANSIJSKE ODREDBE | FINANSIJSKOG ZAKONA

IU zakon za 1936/37 godinu sačuvao je tanvajski karakter. O toj metodi donošenja zakona toliko se piše i govori kako sa političke tako i sa zakonodavno-tehničke strane, da možemo preći preko toga. Kao časopis za društvena pitanja, »Narodno Bla gostanje« se interesuje za sve detalje Finansijskogz zakona; ali s obzirom na avionsku brzinu· pojave i stupanja na snagu noOvogZ Finansijskog zakona, ima za dužnost da baci što pre kratak pogled na njegove ekonomske i finansijske klauzule.

1 IZMENE TAKSA

Џ а. 26 гаса У Finansijskog zakona menja se с 15.

Zakona o taksama tako da će se otsada podnesci bez takse ili sa nedovoljnom faksom koji stignu poštom uvesti u protokol s time da se ne uzimaju u rad dok se ne položi za njih propisana taksa. Vlast će u roku od 5 dana pozvati podnosioca da najkasnije u roku od 30 dana položi potrebnu taksu. Dosada se fakve molbe uopšte nisu uzimale u oDzir.

Ta se mera može зато рогатам | јефпо је пегагит-

ljivo da se takav brutalan režim koji u Srbiji traje ес 40 со- |

dina, mogao do danas održati. Potpuno je neprihvatliivo da se nečija molba, samo zato što zabunom nije dovolino faksirana, baci u koš, ne dajući podnosiocu mogućnost da pravovremeno svoju omašku ispravi, jer je danas za običnog crađanina vrlo teško da zna koliko ima da položi u konkretnom slučaju. Režim koji se zavodi 'Finansijskim zakonom u svakom je pogledu

eee

Mnogo Ppravicn'|1.

U pogledu taksa ima u zakonu još nekoliko promena od većeg značaja. Jedna od njih sadržana je u tačci d. istoga člana. Prema njoj će se otsada taksa na račune, note itd, plaćati samo onda kada se oni faktično izdaju. Računi će se izdavati samo na izrični zahtev interesenata.

Kod obaveznog izdavanja računa za sve kupovine veće od 20 dinara koje je uvedeno pre fri godine, nije glavnu teškoću pretstavljala sama faksa, već više prinuda izdavanja ra-

čuna. Ona se naročito osećala u sitnoj trgovini. Ne sme se.

naime zaboraviti da kod nas imade mnogo nepismen:h koji su navikli na usmeni pazar. U jednoj zemlji u prvom stadijumu kapitalizma gde polovina radnji nema knjigovodsiva, takva mera za trgovce pretstavlja veliku sme{nju. Ali ne samo fo nego kao što ie g. Ministar finansija ispravno istakao, ona osim toga što je nepodnošljiva nije se pokazala ni dovoljno racionalna, što opet dolazi od nemogućnosti kontrole.

U domenu taksa želimo da spomenemo još jednu ргоmenu novog finansijskoz zakona, pfedviđenu u čl. 26 tačci b, koja se odnosi na tantijeme i glasi: »Na tanftijeme koje ne podležu službeničkom porezu iz čl. 96 Zakona o neposrednim porezima. jer se u - smislu tačke 8 čl. 82 istoč zakona unose

u osnovicu društvenog poreza, plaća se na ime takse 10%, a na ostale tantijeme 1%«. U čl. 82 tač. 8 Zakona o neposrednim porezima kaže se sledeće: »Primanja članova upravnog ı nadzornog odbora u obliku tantijema, dnevnica i drugih nagrada, ne smeju se uvažiti kao izdaci nezavisno od toga na koji se način oni isplaćuju i pod kakvim imenom. Sletstveno ovome ove tantijeme ne podležu službeničkom porezu iz čl. 96 u vezi propisa po čl. 89 zakona«.

Prema tome sva beriva pa i tantijeme članova upravnog i nadzornog odbora društva, bili oni nameštenici ili ne, pribrajaju se poreskoj osnovici društva, kao da je to za njega prihod, a ne izdatak. Za razliku ugovorne tanti|jeme nameštenika smatraju se kao izdatak za društvo, a primitak za nameštenike koji su dužni da na njega plate porez na prihod od ličnog rada. Pored toga ije na tantijeme uopšte postojala taksa od 1% Po novom finansijskom zakonu, kao što se iz gornjeg propisa vidi, na fantijeme prve grupe, dakle članova društvenih odbora, uvodi se nova taksa od 10% koju plaća društvo za račun primaoca. Jedan eminentan izdatak društva proglašen je za poreski prihod. To, po našem mišljenju, nije ispravno, jer tantijeme kao i dnevnice i ostale nagrade pretstavljaju za društvo izdatak, a primitak za članove njegovih odbora, pa bi se kao takve kod ovih poslednjih trebale i oporezovati, kao što se to čini kod tantijema koje primaju nameštenici. Na ovaj način teret postaje i suviše velik, jer će se na pr. kod društva sa 24%-nim rentabilitetom plaćati osim osnovnog poreza od 12% i dopunskog poreza isto tako od 12% (čl. 86 Zakona o neposrednim porezima) još i 10% taksa na taj iznos. Uvođenje te nove takse pravda se postojanjem 10%-nog poreza na dividende, što bi kod manjeg oporezovanja tantijema moglo navesti društva koja imaju u odborima najveći deo akcionara, da umesto dividenda daju tantijeme. Zaboravilo se, međutim, da između dividende i tantijeme postoji prilično velika razlika. Prve se dele prema. broju akcija kao dobitak, a druge na ravne delove licima za hjihov rad u korist društva.

Ukoliko se već želelo iz{ednačenje, onda Svakako to nije trebalo činiti novom taksom na tantijeme, već smanjenjem poreza na dividende.

II. BANOVINSKI FONDOVI

Jedna od 'daiboljih тега novog Finansiiskog zakona je nesumnjivo reforma subvenci{a banovinama predviđena u čl, 12. Kao što je potpuno- ispravno: naglasio g. Ministar finansija, do-

sadašnja praksa ie bila neodrživa. Obaveze državne blagajne

prema banovinama unošene su svake godine u Finansijski zakon, bez ikakve brige i staranja da se za nju nađe i obezbedi | puno pokriće. Obično se isticalo da će se ova potreba namiriti iz obrtnog kapitala koji poslednjih godina nije ni postojao.

Novim finansijskim zakonom je to pitanje rešeno tako da će se od sume naplaćene na ime skupnogz poreza na DOoslovni promet kod carinarnica davati svakog meseca 18% Državnoj hipotekarnoj banci koja će od toga stvoriti zaseban banovinski fond promefnog poteza čiji će se prihod deliti banovinama po određenom ključu. Kako je porez na poslovni promet bio prošlih godina predviđan sa sumom od 490 mil, dinara, a kako je g. Ministar novim Finansijskim zakonom po-