Народно благостање

Страна 220

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

visio stopu za jednu četvrtinu na 2,5%, to će efekat toga poreza ove godine iznositi oko 610 mil. dinara. Banovine će, kao što smo rekli, dobiti od te svote 18%, što znači oko 110 mil. dinara.

G. Ministar finansija fom novom merom samo hnastav- .

ija svoj rad na saniranju banovinskih finansija. Već prošle godine je u tu svrhu osnovan isto tako kod Državne hipotekarne banke +. 2у. Fond banovinskih trošarina. Mesto da banovine same razrezuju i ubiru trošarinu, čini to država, a prihode od toga deli banovinama prema broju stanovništva. Prihod od te trošarine iznosio je oko 45 mil. dinara. Novi Finansijski zakon predviđa u čl. 31 neke nove banovinske trošarine (sečiva za sprave za brijanje 1 din., dodatak za kavu 1 din. itd.) od kojih će prihod, smatra se, izneti oko 25 mil. dinara. у

Ova mera S. Mnistra pretstavlja jedan znatan korak napred, i to baš zato što se odnosi na trošarinu.

Ona je pre svega poresko fehnički ispravnija. A i za banovine je povolinija, jer one dolaze do prihoda bez ikakvih troškovi pribirania. No to nisu glavni razlozi zbog kojih mi pozdravljamo oduzimanje trošarine kao poreskog izvora iz ruku samouprava. Ali ne bi trebalo da se ograniči na pome-

Бр, 14 nute artikle, već treba ovaj sistem primeniti na sve artikle koji su predmet banovinskih trošarina.

Poznato je da je trošarina oblik poreza koji nauka o finansijama ako ne anatemiše, a ono n'kako ne preporučuje. "Taj se oblik može eventualno prihvatiti još u vreme privredne depresije. Ali baš zato što trošarina pretstavlia jedan vrlo de-

likatan poreski oblik, ona se nikako ne može prepustiti bano-

vinama ni opštinama. jer u njihovim rukama ona s jedne strane podleže raznim nefiskalnim uticajima, a s druge služi za privrednu parcelaci|u zemlje. I {edno i drugo deluje vrlo štetno na narodnu privredu. Da naše mišljenje nije bez osnova, i da su baš naše opštine došle u tome pogledu do neverovatnih rezultata pokazuje članak prvopotpisanoga: »Ministar gradi, Opštine tazgrađu{|u« (>N.' B.« br' 7 od 15-I). Pit Koj је izabrao g. Ministar, je ledini kojim se s jedne strane dejstvo trošarine može učiniti što manje štetnim po našu narodnu privredu dajući joj garancije proiiv raznih nefiskalnih ulicaja, a s druge strane onemogućiti privrednu parcelaciju države. Po našem mišljenju da ona bude potpuno efikasna, trebalo bi uvesti još normativni režim za trošarinu kod opština. To bi bio najbolji način da im se onemogući upotreba trošarine kao oruđa autarkijske ekonomske politike,

II NEKE MANJE IZMENE

U čl. 33 Finansijskoz zakona ovlašćuje se Ministar finansija da može izdati patrijaršijskom upravnom odboru srpske pravoslavne crkve na ime beskamatne pozaimice 16 mil. dinara koji će se vraćati iz viška prihoda od verskog prireza ukoliko on bude prelazio prosečno 4 mil. dinara mesečno.

„| Iz toga se pre svega vidi da je g. Ministar prihvatio predlog Sv. Sinoda za rešenje pitanja svešteničkih primanja i zamenio srednjevekovni i neodrživi sveštenički bir jednim novim prirezom. Mi smo i o tome već pisali i u svemu se saglasili sa gornjim predlogom. Ali ovai propis sadržava ovlašćenje Ministru finansija da da u tu svrhu zajam od 16 mil. dinara, iako se nigde ne kaže odakle. On pretstavlja jednu reminiscenciju onoga čime je u ovom finansijskom zakonu inače rašćišćeno, a to su ovlašćenja za davanje pozajmica pojedinim ustanovama bez oznake odakle treba Ministar da dobije novac u tu svrhu.

Na kraju ćemo se zadržati još na nekoliko propisa od manje važnosti, a koji ipak zaslužuju da se pomenu. Jedan od takvih |e na pr. čl. 38 u kome se daje M'nistru finansija ovlaš-

ćenje da stavi na raspoloženje Ministru prosvete između ostaloga i svotu do 500 hili. din. »na ime ličnih i materijalnih izdataka za osnivanje i rad Ekonomsko-komercijalne visoke škole u Beogradu i v'ših i srednjih umetničkih škola u Beogradu«. Takvih sličnih ovlašćenja ima u zakonu još nekoliko. Po našem mišljenju aj se propis ne slaže sa budžetskim principom o specijaliziranju izdataka, jer je izdatak i suviše paušalan. Inače se postavlja pitanje ima li taj iznos da služi ' samo za osnivanje, što bi moglo da znači samo nagrade činovnicima za projekt Uredbe, odnosno zakona, za nastavni program ifd, u kom slučaju je svota prevelika, ili ima da služi i za rad tih škola, a tada je ona više nego skromna.

U domenu prosvete ima. još jedna promena predviđena u ČL. 41 Finansijskog zakona. Podmirivanie stvarnih potreba oko izdržavanja narodnih škola kao: plaćanje posluge i učiteliskih stanarina prenosi se sa upravnih odnosno školskih opština na banske samouprave. Sigurno je da su Ti izdaci pretstavliali veliki teret za opštine, koje su često vrlo siromašne, ali mi smaframo da bi i to kao elementarni izdatak trebalo da pređe na državu kao što su prešle i činovničke plate.

IV OVLAŠĆENJA ZA ZAKLJUČENJE ZAJIMOVA

Finansijski zakon sadrži više raznih ovlašćenja za zaključenie zajmova. Po čl. 14 tač. 1 Ministar finansija može da emituje blagajničke zapise sa maksimalnom kamatom od 7% u maksimalnom iznosu od 500 mil. dinara na osnovu 4. 106 i 109 Zakona o državnom računovodstvu, što znači za nabavku obrtnog kapitala državne blagajne za tekuću budžetsku godinu i po izfričnom ovlašćenju, za isplatu mater'jalnih izdataka. Ovo ovlašćenje, naravno, nema veze sa onim koje |e Ministar finansija dobio Uredbom od 2 januara o. g. da izdaje kratkoročne blagajničke zapise u nominalnom iznosu od 500 mil. dinara, radi nabavke obrtnog kapitala državne blagajne i isplate skadiranih obaveza iz ranijih godina.

Isti čl. 14 Finansijskog zakona sadrži u tač. 2 ovlašćenje za Ministra finansija na izdavanje blagainičkih zapisa u maksimalnom iznosu od 300 mil. dinara, uz maksimalnu kamatu od 7% 1! за токот od 2 godine, radi materijalnih izdataka iz budžetske godine 1936/37 koji odgovaraju uslovima čl. 64 Zakona o državnom računovodstvu.

ČI. 65 Finansiiskog zakona ovlašćuje se Ministar saobraćaja na zaključenje zajma kod jedne novčane ustanove do maksimalnog iznosa od 500 mil. dinara. Taj zajam ima da služi za · investicije, pokretne i nepokretne, u oblasti državnog saobraćaja. Ovaj zajam treba da bude dugoročan pošto se u ovlašćenju predviđa da se eventualni anuitet u godini 1936/37 ima isplatiti iz prihoda drž. železnica. Jako je ovo ovlašćenje jedno od najvećih iznenađenja, ono je za onoga koji poznaje stanje našega saobraćaja, bilo za očekivanje. Možč se reći da od prestanka reparacija mi nismo proširivali, održavali i obnavljali naša saobraćajna srefstva onako kako to njihova priroda zahteva. !

Kako će Ministar saobraćaja taj iznos upotrebiti za nabavke u Nemačkoj, to će time kao i investicijama u Zenici, za koje je materijal isto tako nabavljen u Nemačkoj, biti i prepokriven naš aktivni klirinški saldo prema Nemačkoj. Na taj će način istovremeno i taj problem biti skinut s dnevnog reda. Ostaje svakako otvoreno pitanje kako će se ovaj zajam realizi-