Народно благостање

ПА 1080.

rati. U čl. 66 ovlašćuje se Ministarski savet da putem uredbe | ва zakonskom snagom odredi koje će se nove železničke pruge

trasirati i graditi u budžetskoj godini 1936/37 kao i da odredi · finansiranje istih. U tom cilju može Ministarski savet zaključiti · sajmove od ukupnog iznosa od 500 mil. dinara.

Daljim se propisom (čl. 69 t. 2) ovlašćuje Ministar pošta, telegrafa i telefona da može kod Poštanske šted'onice zaključiti zajam u iznosu od 20 mil. dinara, za izgradnju poštansko-telegrafskog i telefonskog uređaja u Splitu, Skoplju, Zagrebu, Dubrovniku i Hercegnovom. Otplate kroz 10 do 12

· godina unosiće se u budžet Ministarstva p. t. 1.

·U čl. 71 t. 2 ovlašćuje se Ministar polioprivrede da da zajam ili garanciju zajma do iznosa od 60 mil. dinara za podi· zanje silosa i elevatora u izvoznim centrima.

· Ministar socijalne politike dobio je čl. 91 t. 1 ovlašćenje da podigne zajam od 25 mil. dinara kod Suzora za proširenje, dovršenje i uređenje državnih bolnica u banovinskim mestima. Otplata anuiteta unosiće se u državni budžet počev od 1937/38 godine. |

Najzad se u čl. 38 tač. 1 ovlašćuje Ministar prosvete na zakliučenje zaima kod Drž. hipotekarne banke od 30 m!l. dinara, radi podizanja nove državne štamparije. Ovo ne bi bio prvi zajam koji država zaključuje kod Hipotekarne banke u investicione cilieve, a nikakav zakonski propis i ne stoji tome na putu. Mi smo ipak protivni ovim zajmovima. Državna hipotekarna banka ne bi {rebala da bude izvor za državne zajmove дисоса гока. Takav zajam država treba da pravi na

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 221

tržištu kapitala, a ako ne može, kao što ne može, onda ima da "odustane od nameravane operacije. Ali to važi samo za transakcije u većem obimu. Za jedan budžet od skoro 10 milijardi dinara je iznos od 30 mil. tolika sitnica, da bi država mogla u svako doba da nađe mesta za taj izdatak u državnom budžetu, pa bilo da je on uravnotežen, ili čak i deficitaran. Država ne treba da uzima zajmove na zgrade. Ona je veliki investitor. Stotine miliona dinara investira ona godišnje. Prema tome ne ide da za takve male sume kao što je 30 mil. dinara dopušta da joj Hipotekarna banka stavlja hipoteku na zgrade ili zalogu na prihode, što bi odgovaralo prirodi posla Državne hipotekarne banke, sem ako bi se radilo o emisiji dugoročnih obligacija.

Prema tome izlazi da ovlašćenja po novom Finansijskom zakonu za sklapanje zajmova iznose ukupno 1935 mil. dinara. Ovome treba preglednosti radi dodati isto takva ovlašćenja koja je vlada dobila izvan finansijskog zakona. To su: 1 milijarda dinara za javne radove, po uredbi donesenoj u februaru prošle godine, zatim 500 mil. dinara blagajničkih zapisa po uredbi od 2 januara o. 2. i konačno 110 mil. dinara po najnovijoj uredbi o građenju beogradskog pristaništa i unapređiva– nju rečnog brodarstva, o kojoj se detalino piše u današnjem broju pod naslovom: Uredbe o banovinskim trošarinama, beogradskom pristaništu i rečnom brodarstvu.

Ukupno dakle sva ovlašćenja za sklapanje zajmova koja je dobila vlada, iznose preko 3,5 milijarde dinara, od čega је već jedan deo ostvaren, kao na pr. 100 mil. za javne radove i 200 mil od blagajničkih zapisa.

ДОГАЂАЈИ

= „Кад се кола сломе, путева доста“, каже наш народ. Та се пословица може да примеви на писање једног великог - _ дела стране и наше штампе

поводом тешкоћа аустријског осигуравајућег друштва „фФе-

нике“. Сад сви енергично захтевају строго законодавство о

осигуравајућим друштвима. Међутим, код случаја „Феникса“

узрок уопште не долази од недовољности законодавства. Аустрија је колевка литературе и праксе о односу државе

· према 'осигуравајућим друштвима и о њезином праву контроле над њима. Први су аустријски стручњаци, још много пре светскога рата, утврдили принципе здравог законодавства о приватном осигурању и Аустрија је прва увела је"дан од најнапредвијих закона, па се ипак баш њој догодио овај малер. Ош Јерез зле топђиз2, или како Енглези кажу: - пој теазиге, би! теп. Уосталом и Чехословачка има доста строго законодавство, па је и код ње „Феникс“ дефицитаран. Према свима извештајима најбоље је прошла Немачка, код које је премијска резерва већа него што је математички потребна и код које се и целокупно покриће не налази у земљи. Међутим Немачка је била ученица Аустрије у питању законодавства и праксе о) осигуравајућим друштвима.

Све зависи од човека. Наше новине пишу, како је штета што стари пројект закона о осигуравајућим друштвима није одавно активиран. Ми пак оматрамо, да је надзорна власт имала довољно (могућности, да је има и данас, да врши како хоће контролу над осигуравајућим друштвима. Чак и да нема никакве законске могућности, осигуравајућа друштва су далеко од тога, да би се успротивила контроли над њима. Најхитније питање је оно заштите интереса осигураника, Осигураници (су, економски, улагачи, а осигуравајућа друштва на живот су, економски, депозитне банке, Ми ову аналогију истичемо због тога што

И ПРОБЛЕМИ

се бојимо да се у 1936 години не понове догађаји из зиме 1931 године, кад је један део наше штампе на широко и на дугачко доказивао неспособност наших банкара, уместо да умирује публику коју је спопало панично неповерење. И у случају „Феникса" потребно је да осигуравици остану мирни, јер ако навале са сторном својих полица, онда ће се изгубити свака могућност за санирање. То би требало спречити једном уредбом по. нужди. 'Санирање је могуће само под условом да се рачуна са једним одређеним стоком осигурања.

По волумену послова, „Феникс нас прилично потсећа на Прву хрватску штедионицу из 1931 године, На осигурану суму од преко 2 милијарде динара код нас, „Феникс“ има округло 800 милиона динара. Кажу новине, да ту има и малих људи. Могућно је, али када је у питању заштита интереса већег броја људи, онда је сасвим свеједно, да ли су мали или велики. Свима треба дати заштиту, а она се у првом реду састоји у умирењу осигураника, јер као што рекосмо, њихова појединачна акција за обезбеђење сопствених интереса мора бити од штете по укупност осигураника, као што је исплата нестрпљивих улагача 1931 и 1932 године била од штете по укупност улагача и банака.

Југословенски „Феникс“ је филијала аустријског „феникса“; према томе он дели судбину своје централе, Ако се централа санира, (саниране су и све филијале. „Феникс“ је у ствари само правно аустријско друштво, а фактички међународно предузеће, јер само 34% његовог осигуравајућег посла пада на Аустрију, 194% на Чехословачку, 19,2% на Немачку, 145 на Мађарску, Пољску, Југославију и Румунију и 14,5 на остале земље. На Југославију отпада отприлике 2,8% укупног посла.

Излишно је да се упуштамо у питање узрока кризе у „Фениксу". О томе се пишу дугачки чланци у европској штампи. Тек реда ради да напоменемо да је импулзивна