Народно благостање

_.„природа генералног директора д-ра Берлинера водила нездра-

ву експанзију друштвеног посла тако да су трошкови одавно

| _ почели гутати добит. И друго да је у тој експанзији дру-

"штво. „Феникс“ преузимало портфељ многобројних осигу-

| _ равајућих друштава, који није увек имао одговарајућу пре-

герубитци код. „Феникса“. “структура целокупаног стока осигурања да би се могао да == контролише износ премијских резерви. Питање утврђивања

_ мијску резерву. Остали узроци, као што су валутне пертур-

__бације у свету, падови курсева државних хартија од вредности итд, по нашем мишљењу, играли су другостепену

= улогу.

Дуго ће времена проћи док се буде видело колики су Ту се има пре свега да утврди

тања активе је врло важно, али је аустријска влада путем

уредбе по нужди преузела још сада санирање да би спре-

чила панику осигураника. Одлучено је да се створи сума

"од 250 милиона шилинга разним оптерећењима осигураника

Зети "'осигуравајућих друштава а на основу обавезе свих оси= 'гуравајућих друштава. Та ће сума свакако бити довољна за

– покриће дефицита.

Кад кажемо да је југославенски „Феникс“ филијала

= „бечкога, онда то не значи да су на исти начин вођени по-

слови тамо и овде. Могућно је, и то је по нашем мишљењу

=био случај, да је осигуравајући посао у Југославији вођен она врло здрав начин. Остаје дакле питање да ли је матема-

= тички тачно формирана премијска резерва, како је она пла-

<= вирани, ~ градског „Феникса“, = "Југославији, служе као прва гаранција осигураницима.. Оста„так" има да пружи централа. То не зависи од њезине воље,

#. јер по свим законима, па и аустријским, централа одговара за обавезе филијале.

Делови "активе б6еоа њих свакако мора да има доста у

и где се налази актива.

· Чехословачка влада је већ ступила у везу са аустриј-

еком, пошто, по њезиној првој процени, губитци „Феникса"

те ту Чехословачкој износе скоро милијарду динара (дакле вико лне него што је укупан сток „Феникса“ у Југославији). Нама

није познато, да ли наша држава има конвенцију са Аустри-

јом какву има Чехословачка, а која даје маха за дипло-

"и" матску акцију. Нама то није потребно. За нас ће бити до-

вољно, ако наши службени фактори буду ступили у додир

са самом централом и буду затражили што пре релативно

- Jedna značajna пасејпа по-

„.voda za 29.6 mil. .223.000 din. Za prva dva meseca ove godine naš uvoz iz Japana bio je 4.85 mil. dinara. Iz ovoga vidimo da je nova mera

малу суму (према ангажманима „Феникса“ уопште) за

„обезбеђење осигураника у Југославији — уколико оно недостаје . централа неће хтети упустити.

Југословенски посао је тако здрав, да га „Феникс“

Rešenjem Ministra finansija od 1 aprila uvoz japanske robe, neposredno ili preko drugih zemalja, ne može se plaćati bez prethodnog odobrenja Narodne

vina u našoj trgovimskoj politici

„banke. Uvoznici japanske robe prilikom carinjenja moraju pod-

neti na uviđaj carinskim organima, pored-ostalih dokumenata, i ovlašćenje Narodne banke za plaćanje.

U prošloj godini mi smo iz Japana uvezli raznih proizdin., dok je naš izvoz u Japan bio svega

od malog značaja za devizne kurseve na našim berzama. Mnogo je veći njen načelni značaj.

Naše devizno uređenje zasnovano je na normativnom s -

„Btemu |. propisuje se tačno kada i pod kojim uslovima, izu-

fetno od zabrana izvoza zlata i plaćanja na strani, ista mogu da se vrše. Prema tome, pravo uvoznika na devize pod zakonom predviđenim uslovima neograničeno je. Istina, katkada ujegovo ostvarenje moralo je da bude odlagano via Тас, аћ pravo je ostajalo uvek neokrnjeno. Praktično ova znači | Za rani uvoza iz Japana; i posle nje postoji mogućnost

MO НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

тега пе |

iskorišćavanja celog uvoznog pofencijala iz Japana. tako ona stvara pravnu mogućnost za kontinge tira

ha kontingentiranja vezana za O jer Se НЕК čije ne mogu zamisliti (premda se i ona smatraju' za “proHivna klauzuli najvećee povlašćenja). Mi mislimo na штетно Копtingentiranje. -

Ograničenja u адоде уапји deviza тата Se 74 ровгедпо kontingentiranje i vrlo su retka u praksi, iz” Proštog razloga što je neposredno kontingentiranje unapred-odfeđeno i ugovornmno vezano, dok je ovo neodređeno i diskrečioharno.

Ali ni ova mera nije retka. Naprotiv, ona je osnova nemačkog

deviznog sistema »Novi plan«.

U Nemačkoj se ni jedan artikal ne može uvešti, “ako ovaj treba da se plati devizama, bez prethodnog DOI ČUJU nadležnih vlasti. O

Mi smo zakorač'li na isti put. Ekonomski je značajno koliko ćemo duboko ili daleko ići po njemu. Novine su pre izмезпос угетепа javile da ćemo kopirati nemački Novi plan. S druge strane čuje se da je ta ideja napuštena. Mi se danas ograničavamo na ovu konstataciju, s tim, da ćemo se hajškorije vratiti na ovo pitanje u opširnoj studiji o našoj današnjoj: и govinsko-političkoj situaciji. i

inaugurisahoz od d-r Šahta pod imenom

myHoj .MehbyCOGног поверења, како 'peue -p Радосављевић, дискутовали су и разговарали Гувернери трију новчаничних банака држава Мале Антанте. Сасвим је умесно што је наглашена психолошка страна, јер ови састанци Гугернера имају углавном, као и заседања економске Мале Антанте, више карактер утврђивања пријатељства и манифестације истога, но решење далекосежних економских проблема. То може. да се види и по самом тексту резолуције коју, услед оскудице у простору, не можемо донети шп ехјепзо. Прва тачка резолуције односи се на прву тачку дневног реда, а ова пак на проблем међународног платежног промета уопште а специјално 'клиринга. Гувернери су сматрали за потребно да заузму положај према препорукама донесеним од једног. комитета Друштва народа, који је имао за задатак да проучава технику и економско дејство клиринга. Гувернери се слажу с тим, да се систем клиринга између појединих држава може да укине само међународним споразумом великог обима.

Клиринг у пракси порађа компликације. Плаћања међу народима, жао и међу појединцима, настају из разних основа. Клиринви се обично односе на робни промет.“ Међутим постоје разни други обрачуни међу државама, за железнице, пошту, телефон, телеграф, туризам итд. итд. У погледу модалитета свих клиринга постигнути су извесни споразуми, наравно увек у билатералној форми. · =>

Проучавано је питање проширења билатералних Жлиранга на триангуларне, мера која се сада живо препоручује за ублажење ригорозности билатералног клиринга. Али: су сва три Гувернера закључила, да су «све три државе мање више према истим државама повериоци и дужници, тако да нема терена за примену триангуларног система.

Г. д-р Милан Радостављевић, као домаћин, повномог= нут својим најближим сарадницима, (срдачно се. труди да својим колегама учини пријатним боравак“ у Београду“ На банкету код „Српског Краља“ наши гости“ имали су | 1 лике да упознаду претставнике вашеНаше finances u a те срдачност, којом је ова испуњена према својим коле, па

ee uuu || VT MO CODE DT Међугувернерска конференција Мале Антанте у Београду

; DOE. ОН У свом Дол на боравку. имали 155 прили~