Народно благостање

Страна 242

и ба подручју Војводине постојала су крајем 1935.

године 353 индустријска предузећа, што значи за 6 ви-

ше него крајем 1934. У овим предузећима запослено је про-

сечно нешто мање од 50 хиљ. радника. -

— У Моравској бановини има 155 индустријских предузећа. Већина њих ради свега са 30 до 60%' капацитета; Изузетак чине предузећа текстилне и донекле металургијске индустрије. ;

— Петрошња алуминиума се прошле године повећала, нарочито у Немачкој. Немачка је у стању да извози алуминијум уз цене ниже од пролукционих трошкова, јер држава даје велике субвенције или алуминијум у замену за друге сировине, :

— Етапсизк! карта! штегезије зе ха bušenje petrolejskih

izvora u Jugoslaviji. On će uzeti učešća u produkciji ukoliko se osigura garantija države da će ofikupljivati veće količine dobijenih proizvoda.

— Proizvodnja radiuma u Čehoslovačkoj se povećala u 1935 god. za 170 miligrama na 2920 miligrama, produkcija zlata sa 330.66 kg na 463.20 kg, a ona srebra sa 31,3 na 41,32 metričku centu.

— Proizvodnja putničkih automobila u Francuskoi je iznela prošle codine 156,5 hilj. komada, što znači više nego dvostruko no u godini 1934 kada je bila svega 72,7 hilj:; nasuprot tome pala je proizvodnja teretnih automobila. od 25,5 na 22 hilj., a motocikla od 28,8 na 20.3 hilj. komada.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Код аустријског увоза житарица наступиле су у 1935 према 1934 велике промене у погледу порекла робе. У лиферовању шшенице учествовале су у 1934: Мађарска са 84%, Југославија са 9,7/%, САД. и Канада за 5,8% и сасвим незнатно Аргентина. У 1935, међутим, удео Мађарске износи свега 59%, на другом (је месту Аргентина са 20,3%, на трећем Румунија са 9%; мањим количинама 'учествују Русија (4,6%). САД. и Канада (4,1%), Турска (2,6%) и сасвим незнатно Чехословачка, Потпуно је изостала Југославија. Код ражи је мађарски удео у 1934 био 62,8%, а 1935 само 33%, док је онај Пољске порастао са 27,4% на 36%. Код јечма је Румунија, истина, остала скоро једини лиферант, али је увоз уопште преполовљен (са 120,2 хиљ. у 1934 на 60,1 хиљ.). Зато је Румунија у 1935 год. преузела 50,6% увоза зоби, испред Чехословачке (26,3%), и Југославије (22,3%). У претходној години, међутим, највише је увезено из Југославије (44,3%) и Чехословачке (32,20%), а нешто мало из Мађарске и Русије; Румунија тада уопште није учествовала. Кукурув је у 1934 углавном увожен из Југославије (724%), а у 1935 је њен удео опао на 46,8%.

— Po novom frgovinskom sporazumu sa Čehoslovačkom naš izvozni kontingent vina iznosi 20 hilj. hl. Naši vinogradari dobili su već više porudžbina, ali se ove ne mogu realizovati, jer kod nas sporazum još nije službeno objavljen.

Чехословачка је одобрила нашим извозницима знатно веће контивгенте за стоку, сточне производе, житарице, воће и вино. Вредност ових повећаних контингената износи око 60 мил. динара.

— У Сплит је стигао први транспорт. од три вагона шећера из Чехословачке који ће бити извезен у Мароко. Досада су чехословачке пошиљке ишле искључиво преко Трста. :

— Švedski privrednici uputili su vladi pretstavku u koјој fraže naknadu štefe, prouzrokovane tčešćem u sankcijama protiv Italije. U decembru i januaru uvezeno je iz Italije robe svega za 1,37 mil. kruna prema 3,3 mil. u istom · razdoblju

godinu dana ranije, a u januafu je uvoz skoro sasviHi prestao.

Međutim, Švedska ima u Italiji 4 mil. kr. (oko 45 mil. din.) zamrznutih klirinških potraživanja; privrednici ističu da bi im

___НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15 |

depresijacija lire mogla naneti velike štete. Pretstavku su pol-

pisala. udruženja izvoznika, a naročito onih drveta, celuloze i.

gvožđa, i Trgovinska komora tu štokholmu. | — U Osijeku se bavi jedna perzijska vojna komisija

radi nabavke konja za artiljeriju. Perzija namerava da kod nas u tu svrhu kupi oko 2000 konja.

| ___-_ U Pragu se vode pregovori između Čehoslovačke i Turske radi uređenja, klirinškog salda, kako bi čehoslovački poverioci mogli doći do svojih potraživanja. U isto vreme ргеgovaraće se o postizanju ravnoteže u izVOZuU i UVOZU. Sa {urske strane naročita će se pažnja obratiti izvozu duvana.

— Velika Britanija je prošle godine izvezla 179 tenkova i 32 oklopna kola. Imena kupaca neće se objavljivati »zbog izvesnih interesa«, kako se kaže u izveštaju.

— S. A: D. sit zabranile uvoz starog cinka počev od 16 aprila. Zabfanu je izdao pretsednik Odbora za snabdevanje municijom prema zakonu o čuvanju nacionalnih zaliha cinka,

— У Београду је иницијативом (свих друштава цемента основано друштво „Цемент“ које ће имати искљу(480 право продаје цемента у Југославији, У иностранство ће поједине творнице моћи продавати и мимо друштва.

_ На састанку картела рибљих консерви констато-= вано је да се многе фирме које се налазе у картелу, не

„држе картелних услова на штету осталих. Због тога је

картел одлучио да се одмах растури.

= Извоз сточне хране који је био забрањен одлукама од 12 септембра и 13 децембра пр. године, поново је дозвољен. Засада се дозвола извоза односи на: мекиње, сушене репине резанце, сено од детелине, луцерну и грахорвцу.

— Италија спрема монополизацију дрва, У ту сврху основано је засебно друштво за увоз дрва »Сотрагтша Italiana fra imporfatori di legniami« ica cenpmreM Yy PMMy, којој је већ приступило. 70 највећих фирми.

— Италија је понудила слободан увоз бензина, петро= Ллеума и угља за подмазивање намењено за испробавање мотора и аероплана.

— У Чехословачкој ће бити установљен синдикат конопље, који би имао дужност да уреди односне производње и продаје сирове конопље. Синдикат је предвиђен као средиште за куповање конопље од продуцената и продају за трговину и индустрију.

= Бугарска је дозволила слободан увоз чешљаце и нечешљане, пране и непране вуне за оне ткаонице које немају сопствених уређаја за предење за властиту потребу.

— Нови трговински уговор потписан између Грчке и Мађарске који замењује стари уговор од 1929, није испунио очекивања која су у њега полагана, Главне промене су снижење царине на увоз грчког грожђа у Мађарску за једну трећину и снижење за половину царине на увоз меса из Мађарске у Грчку.

— У Њујорку је основано Америчко-чехословачко трговинско друштво ради унапређења прође чехословачке робсбгу СА А.

=— Аустрија је одобрила увоз 350 вагона лука из Египта, али под условом да увозници преузму и исту количину домаћег лука новога рода.

— Аустрија је купила у Пољској 350 вапона ражи.

— Румунски извоз нафте у Италију био је у 1935 са 1,6 мил. тона за 68% већи него 1934, и већи него онај У Немачку и Енглеску заједно.

— Индијски парламент је изгласао предлог да се сместа откажу Отавски уговори чији је рок у августу 1937. Уједно је препоручио влади да с обзиром на посебне интересе Индије закључи двостране трговинске уговоре са Енглеском и другим земљама које су за индијску трговину од нардчите важности, | | |

| | Ју ЈЕ