Народно благостање

| | | | ||

Crpana 236

код текстилија и сировина, чему је главни узрок бојазан од рата у последњем тромесечју. На основу сталног притицања злата (200,7 мил. фунти према 1928 у 1934 и 1213 у 1981) које је настало после напуштања златне подлоге, мотла се наставити и полилика ликвидног и јевтиног н0вчаног тржишта; то је оживело и појевтинило и тржиште капитала, така да су се у јачој мери могле спроводити

срзије. Побољшала се чак и спољна трговина, и то не мало: увоз је порастао са 680,4 мил. фунти на 702 мил. а 508 са 396 мил. на 426 мил.

Међутим, још боље него Енглеска прошле су можда Шведска и Јужна Африка које су успеле да достигну (своје нормално стање производње, запослезлости и потрошње, и то без упадљивих инфлационистичких кретања пена. Друкчије природе је проширење привреде у Јапану које је постигкуто на основу великих државних дефицита; последица је велик пораст трошксва производње и цена чиме је успех, разуме се, опет доведен у питање.

Друга прупа обухвата (оне земље које су на почетку годице још одржавале свој валутни паритет, То су земље златнога блока које су покушавале да се помоћу дефлацисне политике опет укспчају у светску трговину. Међуу току године Белпија је напустила ову политику и спровела је девалвацију. Француска је све до септембра остала при 0 али после је, под притиском прилика, и она стварно одустала од ње. Само су Холандија и Швајцарска кров целу годину свесно трпеле последице дефлације и прецењене валуте, т. |. све већу депресију, финансијске тешкоће, бегство капитала и одливе злата. Индекс цена пао је у Француској са 60 на 54 (у јулу 514); у (вајцарској је остао на 63,6, а у Холандији се смањио са 0 ma 61,7. Незапосленост је у Француској порасла са 345 хиљ. на 426 хиљ. љица, у Холандији са 166 хиљ. на 177 хиљ. а у Швајцарској са 9,8% на 11,4%. Извоз се смањио у Француској са 17,9 милијарди фр. франака на 15,5 милијарди, у Швајцарској са 8448 мил, шв. франака на 822 мил., а у Холандији са 711,6 мил. фор. на 675,6 мил. Златна: подлога код новчаничне банке смањила се у Француској са 52,1 на 66,3 милијарди фр. франака, у Швајцарској са 1,9

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ U Бр 15

милијарде на 1,4 милијарду франака, а у Холандији са 842 мил. фор. на 643 мил. Према томе, ове земље нису углавном учествовале у побољшању, али има зпакова да је ове године настао известан преокрет ка смирењу и оживљењу; како цене на светском тржишту "расту, сва је прилика да ће до тога и доћи. Истина, за' сада су то само берзанске наде; ефективнст побољшања, нарочито у погледу незатослености, још нема,

Трећу, засебну, групу чине Немачка и Италија. На.

основу своје нове привредне срганизације и нових привредних циљева ове две земље се развијају сасвим друкчије него остале; њихов развој сведочи о свесном напору да се побољшање постигне властитом снапом. Помоћу извесне кредитне инфлације, појачане заштите пољопривреде и потпуност регулисања девизног промета постигнуто је повећање произвољње и опадање незапослености. Али повећање производње ограгичено је на производна добра и на потребе наоружања, и иде на рачун потрошње, а нарочито оних намирвица које су се досада увозиле. Илустрације ради навешћемо немачке бројеве, јер се талијански не објављују, откако је почео рат. Прсизволња је повећана укупно за око 15% и достигла је вредност од 9—10 милијарди марака. Темпо пораста, међутим, већ је мањи него претходних година, по чему се може закључити да је највиша тачка близу. Слично је ин са кретањем незапослености, Она се просечно смањила са 2,66 мил. на 2,15 мил. али се у јануару 1936 са 2,53 мил. опет приближила лањском стању. Национални доходак се повећао у одговарајућој сразмери, иако наднице нису много веће. Али код потрошње довело је свесно задовољавање потреба домаћом производњом и велико опраничење увоза чешће до непријатне оскудице у намирницама што је опет проузроковало извесно смањење стандарда живота. Овај развој одликује се тиме што је плански постигнут од државе. У области добара држава је јавним радовима и поруџбинама преузела иницијативу, јер је приватници нису показивали довољно; у области новца она је завладала капиталом, штедним новцем и добицима предузећа, да би могла да финансира своје пројекте. Међутим, то је потпуно укочило приватну привреду, тако да је даљи раввој сасвим неизвестан.

П СТАЊЕ НАШЕ ПРИВРЕДЕ

Стање наше привреде у прошлој години показало ije више знакова даљег оживљења. Иако је жетвени принос подбацио према 1934 за 34,6% овај је губитек надокнађен повољнијим цезама. Добар принос и) цене индустријских ка попунили су такође знатан део губитка на кукуПо свему судећи повећање цена више је него надокMO мањак у производњи. Повољне временске прилике тицале су да се није осетила оскудица сточне хране, те услед тога није дошло ни до пада цена стоке и сточних троиввода. Шта више, ове су се нешто мало поправиле МА стању у 1934. Судећи по кретању потрошње моно-

олских артикала, нарочито дувана, соли и петролеума, по кл индустријској производњи и сдржавању увоза потозвих производа, свакако се може претпоставити да се куповна снага широких потрошачких маса у прошлој према 1934 г. повећала. Као индиције за ово могу послужити пораст цене земље и плаћање пореза.

Индустрије, које раде за унутрашње тржиште, повећале су производњу, а тиме и свој удео у снабдевању овога; гране које раде за извоз, наилазе још увек на тешкоће услед којих, у последње време, покавују тенденцију прелажења на производњу артикала који могу наћи прођу на унутрашњем тржишту. Просечни годишњи индекс рударске производње био је у прошлој години 104.4 (1926/31—100) према 109,6 у 1934. Индекс увоза производних сретстава

(1926 = 100) повећао се са 1048 у 1934 на непуних 110. Повећање индустријске и уопште привредне делатности види се и по порасту броја упослених радника. У 1935 просечит број осигураних био је 564.287 према 543.559 у 1934, 520.970 y 1933 mw 533.003 у 1932 години. Највеће повећање броја упослених према 1934 имамо код следећих грана: металургије, прераде коже, намештаја и резбарства, текстила, конфекције и чишћења. У току прошле године основано је 35 нових акционарских друштава са капиталом од 49.6 мил. дин. док је у 1934 било основано 38 са капиталом од 543 мил. дин. Повећање капитала извршило је у прошлој години 19 друштава за износ од 1027 мил. дин., док је у 1934 за 76.2 мил. дин. повећан акционарски капитал код 19 друштава.

Туристички крајеви имали су прошле године повољнију сезону. У већини места број туриста се повећао, што је осетно утицало на поправљање привредних прилика тих крајева.

Повећање потрошње може се констатовати на основу следећих чињеница: повећања прихода од монопола и трошарине; повећања увоза индустријских производа и сировина и полупрерађевина намењених индустријама које раде за потребе унутрашњег тржишта. Робни промет се такође. повећао у прошлој години. Број утоварених вагона "био је 1,458.628 или 4.06% више него! ли у 1934. По ОР промет