Народно благостање

18. април 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 251

HOĆE LI NAS BUGARSKA POTISNUTI SA EVROPSKIH TRŽIŠTA SUVIH ŠLJIVA?.

Kritika Prizadovog rada na iskorišćavanju kontingenata

12 prijateliskih trgovačkih кгигоџа primili smo napis, koji niže objavljujemo. "Меди т,

»Narodno Blagostanie« u svome broju od 6 jula 1929 donelo je jedan članak o tome kako je kultivacija šljiva u Americi odnosno Kaliforniji u stalnom porastu, a u nas u opadaniu. Amerika, pre 40 godina naiveća uvoznica suvih šljiva, postala je posle svetskog rata naiveći proizvođač i izvoznik ovog artikla. Ona ie proizvela 18.000 vagona suvih šliiva u 1934 god. i 23.000 vagona u 1935 g. prema 2.400 odnosno 900 vagona u Jugoslaviji u istim godinama, a prema 13.500 vagona ti. naivišoi postignutoj proizvodnii u predratnoi Srbiji i Bosni.

Pobeda Amerikanaca na ovome poliu nije laskava za nas, ali se da donekle opravdati, jer ie amerikanska polijoprivreda mogla slobodno da utrostruči sađenje Ššljivaka, imajući obezbeđenu potrošnju u zemlji sa preko 120 miliona sta-

novnika. Razumljivo je, sletstveno, što se odnos između Ju-

goslaviie i Amerike u pogledu proizvodnje i izvoza šljiva iz dana u dan pogoršavao na štetu Jugoslaviie u onoi meri, da samo još Čehoslovačka, Nemačka, Poliska i Mađarska Киpuiu jugoslovensku suvu Ššlivu. Potrošna snaga tih zemalia bila bi uvek dovolina da apsorbira jugoslovensku normalnu godišnju proizvodnju od oko 2.500 vagona, da se u 1985 godini nile opazila jedna , alarmantna pojava за Којот Jugoslavila ozbilino mora računati u DGdUCnOŠIi da se slučaj sa Amerikom ne ponovi.

Radi se o POVODOM ВЈ i povećanoi šljivarskoj produkciji na Balkanu od 400 vagona u Rumuniji i 1.000 vagona u Bugarskoi, koja je potpuno prodata u pomenutim zemliama, dok je od jugoslovenske produkcije od 900 vagona jedna desetina ostala i dandanas neprođata.

Dok su uspesi u Rumuniji i Bugarsko zasluga privatne inicijative, koja je uspela, naročito u poslednioj, da džinovskim koracima unapredi voćarsku privredu, u nas se. nije uspelo sa. podizaniem i pobolišaniem proizvodnje; planska privreda imala je taj negativan. uspeh, da su oko tri četvrtine nemačkog i jedna polovina talijanskog preferencijalnog kontingenta suvih šljiva. ostali neiskorišćeni, . pored javnog lakta, da ie Nemačka i danas kupac za svaku količinu i da u nas ima još oko 90. vagona suvih šljiva neprodatih. Privatna inicijativa plasirala bi i unovčila tu količinu još u novembru prošle godine, a i sada za 3 dana, ali ona је isključena od izvoza u zemlic S kontingentiranim имогот, jer је izvršilac planske privrede (u nas »Prizad«) odbio da domaćim, decenilama u uspešnom radu sa Nemačkom oprobanim izvoznicima, stavlja, čak i uz naplatu, na raspoloženje kontingentne listiće, koji bi nemačke kupce i uvoznike stavljali u položaj da se Коriste kontingentnom carinom od 10 mk za 100 Ке.

Zagonetno je. zašto planska privreda u nas nije blagovremeno uspela da: plasira potpuno maleni rod suvih šljiva još u prošloi godini. Potrošača je bilo tada, a ima ih i danas u izobiliu, što dokazuje činjenica, da su nemački uvoznici kuDili dvadesetak vagona van kontingenta, plaćajući pri uvozu carinu od 30 mk. za 100 kg., dok Prizad nije uspeo da iskoristi kontingent u granicama postojećih stokova i sa povlašće-

kako je po sredi jedno krupno pitanie opšteg značaja kojim se bavilo, to smo se, iz želje da se čuje i druga strana, obratili Prizadu Кол пат је дао: svoje mi= ŠHenje o pitanjiima istaknutim u ovome članku, koie takođe rado ова ето ;

nosi

»Narodno Blagostanje« često

nom carinom od samo 10 mk. odnosno 2.90 din. dd jednog kilograma. у У

Odgonetka te zagonetke nije teška: NOO a je čiпјетса, да је Nemačka i danas dobar kupac, suvih šljiva, što dokazuje objavljen fakat, da je neposredno od bugarskih izvoznika otkupila sve zaostale stokove i da je, osim toga, sa Sjedinjenim Državama zaključila kompenzacioni. ugovor za isporuku 900 vagona; ona bi sletstveno i danas rado, i po dobrim cenama, pokupovala ostatak naše berbe iz 1935, da tražene visoke carine nisu do sada sprečavale posao. Samo tako moglo se dogoditi da nas posle Amerike sada čak i Bugarska potisne iz onih potrošačkih O a koje su se iz ОНА о4 уајкада аптеп гаје: |

Planska privreda, đoduše, ima zadatak da ртогмодас та obezbedi zadovoljavajuće cene, a ne da krutim i nepristupačnim postupcima i preteranim cenama oftuđi stare i ODprobane pijace i da, na tai način, prekonoć ruši tekovine јигоslovenskih izvoznika u minulim decenijama i širom otvara vrata novoj bugarskoi konkurenciji u onim potrošačkim zemliama, koje su. nam naimilije.

· Moguće da ie rumunska konkurencija u 19935 god. jedna izuzetna· pojava, ali. svakako to nije slučaj sa Bugarskom. U njoj uživa privatna inicijativa najveću blagonaklonost i pomoć države čiji su rezultati u 1935 godini bili: 1) da je izvezla više suvih šliiva nego Jugoslavija i da ie blagovremeno тазргоdala celu svoju proizvodnju; 2) da je uspešno počela proizvodnju pekmeza od suvih šljiva i celu prodala Austriji, dok је u nas ostalo oko 30 vagona neprodato; i 3) da je-u tranzitnom prometu preko Jugoslavije izvezla oko 6.000 vagona svežeg grožđa, prema 800 vagona jugoslovenskog izvoza.

| Obim ovog članka ne dozvoljava analizu poslova, za koje su postojanie i uspešan rad »Prizada« potrebni. On izsamo činjenice i opasnost konkurencije, koja je па putu da postane prvi izvoznik svežeg i suvog voća na kontinentu, ne govoreći o nizu drugih artikala. HO Родови“ пе рголтуодпје. Ekonomske i proizvođačke prilike u PAL i u Ju-

·goslaviji nisu mnogo različite. Sistem kontingentiranog џуо'za u Nemačku pogađa njih skoro u istoi meri. Ali dok slobodan

izvoz suvog voća pokazuje u Bugarskoi napredak u proizvođnji. i uspešnu delatnost pri unovčavanju a inostranstvu, u nas je planska privreda imala. samo neuspeha u oba pogleda. iz toga valia blagovremeno izvući potrebne konsekvencije,.odnosno jedino moguće, da. se' tai posao prepusti opet u -celini privatnoj inicijativi, kola gaje АНА i u dugogodišnjoj obradi podigla. | |

Izvoznici suvog i svežeg voća ne očekuju О :u kvalitativnim izvoznim uslovima, ·oni ne~očekuju da država

njima, besplatno ustupi preferencijale u raznim zemljama, ali

državni ekonomski interesi zahtevaju. da :planska privređa putem »Prizada« prestane u onim artiklima u kojima je DOokazala, donekle razumljivo, samo neuspehe. Ne mogu se Коrisno isključiti iskustva privatne inicijative, koja je na tome poliu decenijama uspešno delovala,