Народно благостање

Страна 252

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бе. 16

Sta na ovo kaže „Prizaa“?

1 PROIZVODNJA ŠLJIVA U JUGOSLAVIJI I DRUGIM ZEMLJAMA

_ Izgleda da pisac gornjeg članka zaboravlia da opadanie proizvodnje suvih šljiva u Jugoslaviji pripada prošlosti. Oho nema i nije moglo imati nikakve veze sa »planskom privređom« koja u mas ı ne postoji, a još manje moglo je imati veze sa Prizadom. Opadanje je nastupilo i prošlo pre Prizadove intervencije koja, kao što je poznato, datira tek od 1934 godine. у ___ То пајбоце роКагије kretanje proizvodnje suvih ŠLljiva w Jugoslaviji prema sledećoj tabeli izvoza (u tonama):

| 1001. . 38377 1928 94366 1922 - | 40443 1929 13137 00 66392 1930 7685

1924 19940 1931 8944 1905. 34549 1939 92259 1926 47184 1933 i | 26595 1997 32383 | 1934 22304

Opadanie proizvodnje šliva nastupilo je kao posledica pastošenja. štitaste vaši u godinama 1925/930, kad su mnogi zaraženi šlijvici mHorali biti iskrčeni, tako da je izvozni višak раб 1930 i 1931 ma svega 763 i 824 vagona.

Ta čijehica poznata je svima liadima iz struke, pa bi Riorala biti poznata i piscu.

Međutim, istovremeno sa krčenjem starih šljivika vršeni su — i to bi pisac morao znati — u ioš većem obimu novi Tiasadi. Posledice su se pojavile posle pet godina, koliko ie 'botrebno da mlado stablo počne donositi pun rod.

Tako je proizvodnja suvih šliva počela ponovo rasti, pa je dostigla normalu od oko 2500 vagona godišnje, ne Uuzimajući u obzir iznimno slab rod u prošloi godini, zbog elemehfitarnih nepogoda. A proizvodnia će se brzo povećati i preći će verovatno ioš ove godine 3000 vagona. Ono što ie u bliskoi prošlosti bilo rekord, biće uskoro normala.

Kod takvog stanja stvari nema smisla potsećati na ono 'što Je bilo, naime na opadanje naše proizvodnje suvih šliiva кофшпе 1929 (о Сети je »Narodno Blagostanje« u svoje vreте Hdmesno pisalo kao o tada aktuelnom problemu). Danas (тебђа računati sa sve većom proizvodniom i njenim poslediсата, како bi se blagovremenom intervencijom ublažilo niihovo štetno dejstvo. Pitanje plasirania izvoznog viška suvih šliiva toliko je Važno, da može u naibližoji budućnosti prevaZići važnost pšeničnog problema. Jer za pšenicu postoji mogućnost bržep ograničavanja prelazom na druge kulture, nego та šljive.

Takva situacija uslovljava intervenciju koja je DO SVOjoj prirodi 'u suprotnosti sa onim zlatnim dobom za kojim toliko žali pisac. Ne manje žalimo i mi. Ali našavši se pred ројауата koje mi fismo izazvali, moramo s njima računati. | tu nastaje naše razmimoilaženje s piscem. Činjenica da intervencija ranije nije postojala, nije dokaz da danas nije 'potfebna, kod rastuće opšte proizvodnje s jedne i sve većeg ogftahičavahja uvoza s druge strane.

TBvoznici stare škole morali bi već jednom uvideti, da ižuzetne prilike iziskuju izuzetne mere za zaštitu vitalnih interesa mfiogobrojnih proizvođača. Trgovći se moraju uživeti u novi sistem, da sačuvaju Svoju ekonomsku ulogu sabirača fobe. A to mogu postići samo ako se zadovolje normalnom trgovačkom zaradom; oni ne smeju zaboraviti, da postojeći

način rada nije sistem naše zemlje, nego sistem koji ona zavodi pod pritiskom spolinih, jačih sila.

Rastuća proizvodnia šljiva u Americi pretstavlia specifična pojavu intenzivne poljoprivrede u Novom Svetu, koja se ne ogleda samo u šljivi, nego'i u produkciji agruma, grožđa, jabuka itd., a da i ne govorimo o žitaricama.

Povećanje „proizvodnje u Bugarskoi i Rumuniji teče paralelno sa povećanjem naše sopstvene proizvodnie, i to zbog slične privredne strukture, istog podneblja i istih tržišta. To povećanje neće niko zadržati, pa ni pusta želia pisca »da se slučaj sa Amerikom ne ponovi«.

Prema tome, otpadaju tvrđenia o pobedama Ametfikanaca, Bugara i Rumtina, kao i ona o našem porazu. Ako do poraza dođe, on neće nikad biti samo naš, nego zajednički ti. svih proizvođača, zbog hiperprodukcije kojoj će svi pridoneti.

lako mi planske privrede još nemamo, pisac njoj DTripisuje tobožnje neuspehe Prizadove intervencije. Uspehe u Sjedinjenim Državama Severne Amerike, pak, pripisuje privatnoi inicijativi, iako tamo stvarno postoji planska privređa, a naročito postoji intervencija u proizvodnji i izvozu suvih šljiva. Ta intervencija je, u septembru 1935, uklonila sa tržišta iednim mahom 1100 vagona starih šljiva, prodavši ih 'za račun Federal Surplus Relief Corporation ustanovi Emergency Relief, Administration of California, a ova ih je kao poklon razdelila siromašnom stanovništvu, koje inače ne konzumira šljive. Istoj intervenciji mora se pripisati izvlačenje, tokom ove godine, daljih količina sa tržišta, radi smanjenja pritiska na cene, i to na taj način što je svaki plod narezan i što su takve šliive prodate pod uslovom da se upotrebe isključivo za industriisku preradu.

'O tome da u Bugarskoj ima ioš manje privredne slobode nego kod nas, nije uopšte potrebno raspravljati. Mora se naprotiv naglasiti, da u tamošnioji privredi ima kudikamo više podređivania privatnih ekonomskih interesa opštim, više discipline, kontrole i najzad više smisla za dobar kvalitet robe, nego li kod nas.

Bilo bi korisnije da je pisac gornjeg članka posvetio pažnju dekadenciji kvaliteta jugoslovenskih suvih šljiva, koju ie dosadašnja nesavremena unutrašnja trgovina samo potencirala, umesto da ju ie sprečavala solidnim boikotom robe slabog kvaliteta (ukoliko ovaj potiče od proizvođača) i savesnim rešetanjem dobrog originala koji se često u trgovačkim rukama upropašćuje nesavesnim manipulisanjem.

Ono što zaista valia sprečiti, makar intervenciiom i na tome poliu, jeste Куагепје Kvaliteta jugoslovenskih suvih šliiva, jer sa te strane prefii kriza plasmanu. Kađ bi nastupile samo malo rnormalnije prilike u svetskoj trgovini, jugoslovenske suve šljive sadašnjeg prosečnog kvaliteta ne bi uopšte našle prođe.

Pozicije stečene u prošlosti očuvane su poslednjih godina isključivo blagodareći merama trgovinske i devizne Dolitike glavnih uvozničkih zemalia. A cene su za poslednje dve godine održane na zavidnoj visini samo putem intervencije. I to bi pisac morao znati. Bez straha da budemo demantovani, možemo njegove reči o pobedama i porazima ispraviti skromnom konstatacijom da su cene jugoslovenskih šljiva, uprkos nezadovoljavajućem kvalitetu, blagodareći intervenciji, odnele pobedu nad kaliforniiskim, bugarskim i svim egzotičnim vrstama. U poslednioi kampanji jugoslovenske suve šliive plasirane su uz cene 100% više od kalifornijskih.