Народно благостање

18. април 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 253.

II UTICAJ KONTINGENTIRANJA NA FORMIRANJE CENA

Kontingentiranje po svojoj prirodi pretstavlja ograničenje uvoza ispod normalne potrošnje. Prirodna posledica takvog ograničenja jeste povišenje cena u zemlji potrošnje. Iz toga proizlazi da se o trošku inostranog potrošača mogu postići abnormalne zarade zbog dispariteta cena u zemlji potrošnje i cena na slobodnom svetskom tržištu.

Carinski kontingenti nisu ništa drugo nego јауш ргеferencijali, pošto je svaki uvoz iznad kontingentirane КоПčine vezan za višu autonomnu carinu; time je ograničena i konkurencija. Zbog toga se razlika u carini, ili bar jedan njen deo u srazmeri sa ograničenjem uvoza, može prevaliti na potrošača.

Postavlia se pitanje, ko treba da se koristi nesrazmernim zaradama koje su čista posledica kontingentiranja i na toj bazi sklopljenih trgovinskih ugovora? Potrošač se jevtinoćom ne može koristiti iz razloga opisane konkurencije. Korist ne freba da pripadne posrednicima, kao što su UVOZNIK i izvoznik, nego iskliučivo izvozničkoj zemiji ier je dobit iz dispariteta samo kompenzacija za nasilno ograničenu prodajnt mogućnost i za nužnost traženia nove na drugoj strani, eventaalno за gubitkom. Ustupanie kontingenata nekolicini izvoznika omogućilo bi njihovo nepravedno bogaćenje na uštrb celine, koja snosi negativne posledice novih trgovinskih ugovora, pa je pravo da ioi pripadnu i pozitivne.

Svaki kontingent ima svoju sopstvenu komercijalnu vrednost i zarade su u različitim prilikama različite pri kontingentiranom izvozu šljiva u Italiju, Nemačku, Mađarsku itd.

Cenu koja bi odgovarala potpuno iskorišćenoj Котегcijalnoi vrednosti kontingenata, mogao bi da dobije Dproizvođač kod slobodne utakmice samo kad naša proizvodnja ne bi prelazila visinu odnosnoga kontingenta. To je, međutim, S obzirom na razvitak naše proizvodnje, teško u praksi zamisliti. Čim je proizvodnia veća od Kkontingentiranih količina, naša unufrašnja cena miora se formirati na bazi najnižeg izvoznog pariteta koji bude faktično postojao. Ako je kontingentirani izvoz u opštem interesu poveren {ednoj ustanovi, kao što je na pr. Prizad, ni ta ustanova ne sme platiti višu cenu nego što je optimalna cena po kojoj se prodaje na ostalim izvoznim područjima na kojima se plasira višak iznad kontingentirane količine. Takva ustanova ne sme da gubi iz vida cili da se rentabilno izveze sav višak. Prirodna je posledica toga da organizacija koja vrši konfingentirani iZVOZ postizava znatan dobitak, iako unutrašnje cene održava na optimalnoi visini.

Кад 1 se kontingentirane količine pri kupovini u zemlji platile iznad optimalne cene, takva bi intervencija dala negativan i nepraveđan rezulfaf, jer bi Као posledica nastupio neblagovremeni izvoz u druza izvozma područja i pad cena po prestanku konfingentiranogz izvoza. Ili bi pak istovremeno

Ш RAD »PRIZADA«

U članku se, najzad, tvrdi, da je proizvodnja suvih šljiva prošle godine iznela 900 vagona i da ima ioš neprodatih 90 vagona. Moramo pisca itu ispraviti. Do danas je u stvari izvezeno: 950 vagona u Nemačku, 350 vagona u Čehoslovačku, 9925 vagona u Poljsku, 65 vagona u Mađarsku, 45 vagona u Italiji: (sa Rijekom) i 5 vagona u Austriju ili ukupno 1040 vagona. A što je najinteresantnije, ni pre mesec dana zalihe u Jugoslaviji nisu bile veće od 95 vagona. Danas je i taj ostatak potpuno rasprodat.

Retke su godine, kao što je ova, kad se izvoz suvih šljiva tako rano završava i kada nema nikakvog prenosa stare robe u novu kampanju. Izvesni izvoznici ipak nisu zadovoljni.

postojale dve unufrašnje cene, tako da bi višu cenu dobila pogodovana lica čija bi se roba upotrebila za kontingenfirani izvoz, a nižu cenu svi Ostali prodavci.

Pri našoj proizvodnji od 2000—2500 vagona šljiva svetsk; paritet koji diktira Kalifornija, ne dolazi poslednjih godina do izraza, jer je paralizovan suprotnim dejstvom deviznih i trgovinsko-političkih mera uvozničkih zemalja. Tako na pr. Nemačka daje našoi zemlji beneficije za 1000 vagona, Italija za 100 vagona, Čehoslovačka za oko 600 vagona, Poljska za oko 400 vagona i Mađarska za oko 60 vagona. Nemačka, Italija i Mađarska zavele su kontingentiranje Које је daleko ispod normale potrošnie. Čehoslovačka obezbeđuje svojom deviznom politikom povoliniji položaji našim suvim šljivama, jer ne stavlia uvoznicima na raspoloženje potrebne devize za kupovinu amerikanskih šliiva, nego ih prvenstveno upućuje na uvoz iz balkanskih zemalia. Poliska nas preferira forsiranjem kompenzacionog plaćanja. Od nabrojanih izvoznih relacija nainiži paritet pretstavlja izvoz u Čehoslovačku i Polisku. Na bazi toga izvoza mora se za sada tražiti optimalna cena.

Na pomenutim tržištima Centralne Evrope postizavamo cene iznad kaliforniiskog pariteta. To može trajati samo dok se naša proizvodnja i potrošnja dotičnih zemalja podudaraju i dok se bude sprovodila sadašnia trgovinska i devizna politika. |

Kada jugoslovenska proizvodnja suvih šljiva bude pre= šla opisane mogućnosti rentabilnije prođaje ti Centralnoj EvroĐi, samo intervencijom moći će se naša umnitrašnja cena održati iznad svetskog pariteta, i to na taj način, što će se kon= tingentirane količine prođati sa dobitkom, a višak za slobodno tržište sa gubitkom.

Šta bi se desilo kad bi se izvoznicima podelili odnosti kontingenti? Kao dobri trgovci oni bi nastojali da što jeviinije kupe a što skuplje prodaju robu. Proizvođač ne bi video nikakve koristi od preferencijala ako bi ih ubrali privatni iz= voznici, iz jednostavnog razloga što preferencijali nemaju nikakve veze sa formiranjem cena na našem tržištu, doklegod je proizvodnja veća od kontingentiranih količina. To najbolje dokazuje slučaj sa italijanskim kontingentom kada je njegova realizacija (1932) prepuštena desetini trgovaca. Tada je komercijalna vrednost tog kontingenta bila din. 60.000 po vagonu i pretstavljala ie trostruku vrednost same robe na našem domaćem tržištu, na kojem su tađa cene bile na najnižem do sada poznatom nivou, tj. na din. 190—220 za garnituru.

Otkup kontigentnih listina od države bio bi samo ka-• muflaža. Kupovina šljiva vršila bi se ipak sa kalkulacijom te dažbine i na bazi najnižeg izvoznor pariteta. | \

Proizvođaču pak kontingenti mogu Koristiti samo pod uslovom da posluže jednoj organizaciji javnog: karaktera, kao što je na pr. Prizad, kao baza za učešće u izvozu u cilju intervencije za održavanje primerene unutrašnje cene.

SUVIM ŠLJIVAMA

Ove godine žale se na usporen izvoz, a prošle godine prigovarali su ubrzanom. Ko da ih onda zadovolji?

Pozivajući se na primer Bugara i Rumuna, pisac prigovara Prizadu što nije u celosti iskoristio nemački i italiianski kontingent. |

Što se tiče izvoza u Italiju, možemo odgovoriti da ovai u tu zemlju još nikada nije bio završen sredinom oktobra i da 45 vagona, koliko smo do toga roka prodali, pretstavljaiu maksimalni rezultat s obzirom na očekivanu primenu sankcija. Dalji izvoz u Italiju opravdano je obustavljen po nalogu nadležnih u očekivanju događaja koji su sledovali. Pošto pisac stalno hvali bugarske privrednike, reći ćemo mu za utehu da