Народно благостање

25. април 1936.

5 _ — Удружење банкарских и осигуравајућих предузећа у Новом Саду поднело је претставку у којој тражи да се не обустављају извршне наплате доспелих земљорадничких дугова по Уредби о заштити земљорадника. Они тај свој захтев правдају повољним ценама пољопривредних производа, што се нарочито испољује у скоку цена земљишта за 20—30% у упоређењу са прошлом годином.

— Услед спекулативне тражње порасла је у Лондону цена сребра на 2051. ненса по унци промпт, а на 20%, за термин. КЕ > 5 — Француска банка је од почетка новембра 1985 до 10 априла изгубила 19.652 милиона франака злата, тако да сада располаже са 62.972 милиона. 1 — Злато на страни Шведске новчаничне банке поново се повећало за 2,3 мил. кр. на 26,3 мил. кр: (289 милиона злата).

— Савез аустријских штедионица исказује за март о.

г. пораст улога на штедњу за укупно 6 мил. шил.; од тога

4 мил. шил. отпада на Беч.

-— У Савезу Словеначких задруга било је крајем прошле године учлањено 377 задруга тј. за 73 више него крајем „1950 године. Тај се пораст односи углавном на некредитно задругарство, јер су у то време кредитне задруге порасле свега од 147 на 150. Насупрот томе пали су штедни улози на 568 мил. динара (према 599,640 у 679 мил. у про: шле три године). Удели и резерве износили су на крају 1934 године 76,3 мил. према 53 мил. динара на крају 1930.

— Ruska državna banka raspolagala je 1 aprila o. g. sa oko 249 hili. kg. zlata, prema 746 hili. kg. 1 oktobra i 665 hilj. kg. 1 aprila 19935. Veliko smanjenje zalihe objašnjava se ustupanjem zlata komesarijatu finansija.

: — Zvanični talilanski obaveštaini biro ха turizam u Amsterdamu izveštava da je kurs {urističke lire 8,95 hol. for. za 100 lira. To znači disažio od 31,0% prema paritetu koji iznosi 19,094 hol. for., odnosno od 28,3%. premia zvaničnom klirinškom kursu koji je sada 11,67 hol. for.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ |

— Министарство трговине и индустрије отворило је анкету међу привредним организацијама о изради измена и допуна тарифних прописа и класификација робе које се сада припремају у Министарству саобраћаја.

— Grčka vlada je odobrila kredit od 6,2 milijardi drahmi u svrhe narodne odbrane. Ovaj kredit, koji pretstavlia finansijsku bazu novog grčkog naoružanja, upotrebiće se u roku od 4 godine.

— Дански преговори са САД. ради рефундације зајма од 58 мил. долара остали су без успеха. Сада новине јављају да ће Данска покушати да на шведском новчаном тржишту преко једне шведске банке емитује 4%. зајам на 20—25 година у износу од 65 мил. круна.

— Турски парламент изгласао је допунски кредит за наоружање у висини 1 мил. турских лира (око 30 мил. динара). > = Grad Cirih je emitovao srednjoročan Копуег21от гајат u obliku 4'/o% 3blagajničkih zapisa. na 4 godine, u Visini od-10 mil. fr.; upisano je, međutim samo 7,8 mil. Ovo je drugi finansijski neuspeh ove opštine od lanjskog leta.

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 275

— Министар финансија овластио је Народну банку да, водећи рачуна о ситуацији новчаног тржишта, може и даље издавати 4% благајничке записе са роком од 3 месеца и преко суме од 200 мил. а до ONOOP BOL контингента од 500 мил. динара.

— Холандија је емитовала опет 50 мил. хол. фор. благајничких записа, са трогодишњим роком, и то по 3%, док је последња емисија (крајем марта) била по 3/2%. Бла: гајнички записи употребиће се углавном за покриће тремесечних, полугодишњих и једногодишњих записа у укупном износу од 38,57 мил. хол. фор., чији је рок у мају.

— Švajcarska vlada je od parlamenta zatražila ovlašćenje za emitovanje zajma od 935 mil. šv. fr. (3,76 milijarde dinara) po 21]=m3% ·za naoružanje. Od ovog iznosa upotrebilo bi se ukupno 176 mil. fr. za nabavke u zemlji; najviše porudžbina bi dobila industrija (134 mil.), a zatim građevinarstvo (81 mil.) i zanatstvo (II mil.). Iz inostranstva nabavilo bi se samo sirovina za 44 mil. fr. Radovi bi dali mogućnosti da se zaposli oko 90 hilj. lica. Sada će se emitovati prva tranša od 100 mil. fr. |

— Prema podacima engleskog Ministarstva finansija engleski javni dug se smanjio; sa 7,557 milijardi funti u 1932 on se u 1984 bio popeo na 7,945 milijardi, a u 1935. je opao na 7,922 milijardi. Inostrani dug iznosio je 1932 god. 1,091 milijardu, 1934 smaniio se na 1,036 milijardu na kome je nivou ostao i 19935. Opadanje duga prouzrokovalo je, prema tome, smanjenje unutrašnjeg duga, i to nefundiranog. Uspela je konverzija nekoliko zaimova sa visokim ukamaćeniem, kratkoročni blagajnički zapisi su zamenjeni srednioročnim zaimovima, a krediti kod Engleske banke su smanjeni. Najveća pozicija je 315/% ratni zajam (1,914. milijarda funti) kojim je god. 19932 zamenjen 5%. ratni zajam. Zatim dolaze kratkoročni blagaijnični zapisi (799 mil.) i 31•/% konverzioni zajam (740 mil. funti). Kamate i troškovi iznosili su 1931/32 god. 289,5 mil. smanjili su se, 1934/95. god. na 211,7 mil., usled зтапјепја ПНЕ stope kod blagajničnih zapisa i kod konverzija zajmova. Upoređenja radi navodimo da je 1913/14 dug iznosio 650 mil. funti, a služba dugova 19,3 mil. funta.

— Završeni su uspešno pregovori između francuske i holandske bankarske grupe Mendelson o zaimu od 1 milijarde franaka. Transfer će se obaviti u nedelinim obrocima po 100 mil. franaka. Sredstva, dobijena ovim zaimom, ima da olakšaju konverzije dospelih francuskih železničkih. zajmova. САОЋРАЋАЈ

— 1 јуна отвара се ваздушни саобраћај на прузи Целовец—Љубљана— Сушак. Ову пругу отвара аустријско друштво за ваздушни саобраћај и на њој ће саобраћати авиони поменутог друштва свакодневно до почетка месеца септембра. у

— 28 aprila počela je redovna transatlantička služba nemačkih poštanskih aviona između Frankfurta na Maini i Buenos Airesa odnosno Rio de Žanera i Santiaga de Čile. Svaki avion prenosi oko 20—955 hili. pisama; put traie 3 odnosno do Santiaga de Čile 4 dana. |

| _TaapHaaagom: BEOTPAJI — ЗАГРЕБ __ Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд:. | теле 21-801, 21-802, 21-803, 21-804..

БАНКФЕРАЈН

ОШИТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. Д.

Глевниште т резерве 7. >.000.000 дека |D Za

ами г Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5445, 5446, 5447.