Народно благостање
Страна 276 »
— Ускоро ће се приступити уређењу пристаништа у Сушаку и калдрмисању друма у близини сушачке луке. Сви радови биће подељени у три лицитације а за њих је предвиђена сума у износу од 7.5 милиона динара.
— U Bukureštu se održava međunarodna željeznička „konferencija u kojoi učestvuju pretstavnici Vel. Britanije, Nemačke, Belgije, Holandije, Rumunije, Čehoslovačke, Austrije, Mađarske, Bugarske i Jugoslavije. Ova konferenciia ima za zadatak da izjednači, odnosno prilagodi željezničke tarife u ciliu unapređenja saobraćaia između severo-zapadne i istočne, Evrope.
— Sovjetska Unija neprestano proširuje saobraćaj na 6. ту. »земетлош putu«. 193G god. saobraćaće u Severnom ledenom moru, sem brodova karske ekspedicije, 30 novih brodova. Kao i prošle godine nekoliko ledolomaca stalno će čuvati slobodan prolaz brodova i pomoći u slučaju nezgode. U svemu će se »severnim putem« prevesti 280 hiliada tona robe. Saobraćai će početi ranije no prošlih godina tj. već u drugoj polovini iula meseca.
— Преко реке Војуше у Албанији подигла је талијанска фирма Ансалдо (Ђенова) гвозден мост са распоном од 108-м. |
— У Цариграду се крајем маја састаје Балканска конференција за поморство и пловидбу. |
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
—- Cena bakra u Americi nije pala, premda se u martu -0. g. prodalo samo 34 hiliade tona prema. 79,3 hiliada tona u februaru. Između američkih i van-američkih proizvođača ba· kra vode se pregovori o ograničenju proizvodnje. U Evropi zbog jačeg oružanja ne misli se na ograničenje proizvodnje i promet bakra ije sve veći,
— U S. A, BD. bilo je u oktobru 1985 god. 27% svih primalaca nadnica i plata nezaposleno, prema 38% u martu 1933 god. Tu su uračunati i oni koji su zaposleni kod javnih radova. i
— Jndeks na veliko u Grčkoj porastao je u martu ove godine za 2,7/% prema istom mesecu prošle godine. Nasuprot tome malo je pao prema februaru. \
— Потрошња шећера по становнику у појединим државама Европе: Данска и Шведска 54 кг. Енглеска 45,9. Швајцарска 42, Холандија, Норвешка, Аустрија, Чехословачка, Француска и Немачка између 30 и 20 кг. Мађарска 10, Пољска 9,6, Италија 7,7 и Југославија 4,8. Интересантно је том приликом споменути да ми имамо после Италије у Европи највећу трошарину на шећер.
— Nezaposlenost u Francuskoj opala je ponovo роčetkom aprila o. g. za 7.300 lica, tako da ukupan broj nezaposlenih iznosi 457.7 hili. U isto vreme prošle godine iznosio je 475 hilj. Па
— У Сиднеју (Аустралија) била је грађевинска делатност у фебруару о. г. 115% већа него годину дана раније и достигла је скоро обим пре кризе.
— Укупан број запослених износио је у фебруару ове године нешто мање од 553 хиљ. радника, што значи 4,6 хиљ. више него у месецу јануару, а 57,9 хиљ. више него у фебруару прошле године. Насупрот томе просечна надница је износила свега 21,30 динара, т.ј. за 0,48 динара мање но у истом месецу прошле године. Укупна осигурана надница изнела је 294,38 мил. динара (јануар: 293,29, фебруар 1935: 275,19 мил.)
— Број радњи на подручју новосадске коморе на крају прве четврти ове године био је следећи: трговина:
10.206 (у исто време прошле године 10.013), подружнице: 161.
1108), занатство: 18.863 (18.567), подр.: 123 (105), угоститељ-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 17
ство: 8.108 (2.441), подр.: 25 (15), индустрија: 408 (285), подр.: 4 (4), новчарске и осигуравајуће установе: 92 (112), подружнице: 27 (—). Највећи пораст радњи је према томе био код угоститељских, а релативно највећи код индустријских (43%).
— U mesecu februaru bilo je osigurano u celoi državi kod Suzora 552.948 radnika i nameštenika (od toga 989.230 muškaraca i 163.718 žena). Ovaj broj pokazuje porast prema broju članova u mesecu januaru za 4.639, a prema onome u istom mesecu 1935 za 47.564 ili 9.41%. Prema broju članova u istom mesecu 1934 godine pokazuje se porast za 57.897. Prema broju članova u istom mesecu 1935 god. pokazuju najveći apsolutni porast zaposlenja okružni uredi u Osijeku za 9.037, u Beogradu 5.621 i u Nišu 4.444. U procentima pak iznosi najveći porast kod ureda u Oseku 21.75%, u Nišu 19.51%, Dubrovniku 18.76% i Skoplju 12.61%. Kod privatnodruštvenih bolesničkih blagajina pokazuju u istom vremen-
_ skom razmaku sve tri porast u članstvu. U mesecu februaru
1936 god. iznosio je broj osiguranih radnika i nameštenika sa stalnom dnevnom zaradom do 8 dinara (šegrti) 83.858, sa zaradom preko 8 do 924 dinara 259.897, sa zaradom preko 24 do 34 dinara 84.451, sa zaradom preko 34 do 48 dinara 59.261, a sa zaradom preko 48 dinara 65.481 člana. Prosečna obezbe-
· депа zarada iznosila je 21.30 dinara, te prema stanju u istom
mesecu 1935 godine pokazuje smanjenje od 0.48 dinara. Ukupna obezbeđena zarada iznosila je 294.38 mil. dinara prema 993.99 u mesecu januaru 1936 odnosno 275.19 mil. dinara u mesecu februaru 1935. Porast ukupne obezbeđene zarade prema istom mesecu prošle godine iznosi 6.97%.
— Po izveštaju »Deutsche Bau- und Bodenbank« Која je finansirala produktivno suzbilanje nezaposlenosti u užem smislu, ova je akcija praktički završena . Ukupno je izdato 5099,7 mil. maraka, od čega ie i/s dala država (1106 пи); */s dala su iavna preduzeća i instituti, kao Zavod za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, državne železnice, pošta i uprava državnih automobilskih drumova (2099 mil.). Ostatak dale su javnopravne banke (1888 mil.).
ТУРИЗАМ
— Због опште привредне депресије и девизних тешкоћа промет странаца у Француској непрестано опада. 1929 год. посетило је Француску 1,9 мил. странаца, 1983 год. 900 хиљада, 1934 год. 570 хиљ. а прошле год. свега 500 хиљ. странаца. Број Енглеза, који од свих народа највише посећују Француску, опао је према 1929 год. за преко 75%.
— Чехословачку је у 1985 посетило 462.5 хиљ. страних туриста према 447,5 хиљ. у 1984 и 414,3 хиљ. У 1933. Порастао је и број домаћих туриста, на 3,16 мил. лица према 2,85 мил. у 1984 и 2,80 мил. у 1933. Од страних туриста 58,5% (270,7 хиљ.) посетило је бање у Чешкој и Праг. На другом месту је Словачка (21,5%), затим долазе Моравска и Шлезија (18,25%) и Поткарпатска Русија (1,75%). Нешто друкчија је подела у погледу ноћивања (Чешка 57%, Словачка 26%, Моравска и Шлезија 18,5%, Поткарпатска Русија 3,5%).
— Прошле године дошло је у нашу државу први пут више туриста него у Италију и то преко 242 хиљ. (скоро 10 више), док смо у 1934 имали за 19,5 хиљ. мање него Италија т.ј. 235 хиљ.
— Италију је у 1985 посетило 140.7 хиљ. туриста појединаца према 130.9 у 1934. Путовања у групи било је 1922, са 91,7 хиљ. лица (према 123.,4 хиљ. у 1984).
— Између Француске и С.А.Д. почели су преговори.
о унапређивању туризма, а нарочито о сарадњи францу-