Народно благостање
25, април 1936,
Реља А. Ђорђевии а
„УТИЦАЈ КОЊУНКТУРЕ НА III
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 267
РОДАЈУ
ДУВАНА _
1 ТРИ ФАЗЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ ПРОДАЈИ
"Укупна продаја дуванских прерађевина (крижани дуван, цигарете, цигаре, "бурмут, кобасице и дувански екстракт) текла је иза светског рата као што показује наведена статистика:
. _ Укупна продаја дуванских -
прерађевина 1 становника продато " добивено __од продате од вредн, Toma килограма · динара _ количинеду- продатих ПР вана (грама) дувана (дин,) 1933 7,565.886 – 1.436,876.826 525 100 1932 7,694.138 1.462,047.864 | 542 103. 1931. 9,443.306 - 1.710,405.247 | 675 122 1930 10,103.642 1.835,951.755 133 133 1929 · 10,301.027 _ 1.769,388.315. _ 759 130 1928 10,417.741 — 1.796,448.798 779 134 1927 10,194.648 1.798,331.643 773 136 1926 Q,873.981 1.763,875.928 760 136 1925 | 8,923.377 1.653,607.141 697 129 1924 -8,636.077 1.597,291.751 685 127
Статистика коју брижљиво води Монополска. управа казује, дакле, да је коњунктурни ток продаје дуванских прерађевина у свом кретању од светског рата до данас имао више фаза — различитих по правцу, Јан и временском трајању. |
У првој фази (до краја. 1928 г.) продаја се креће у
знаку полета. Од 1929 до 1931 г. продају нарушава: при-
вредна криза. То је друга и прелазна фаза продаје. У трећој фази продаја дуванских прерађевина опада сукцесивно до краја 1934 г.
Према. скорашњим изјавама Монополске управе у про-
даји дуванских прерађевина током 1935 г. испољава (се извесно побољшање, које би могло довести до новог преокрета на боље. Коњунктурни ток унутрашње продаје дуванских прерађевина иза рата показује, дакле, једно знатније таласање.
Да ближе осмотримо статистичким подацима оцртане варијације у продаји.
За неколико година иза рата (све до 1925 r.) Државни монопол дувана у нас није могао потпуно да задовољи велику унутрашњу потражњу дуванских прерађевина. Међутим, продаја свих врста дуванских O иза рата расла је из године у годину (све до. 1928 г. у којој Монопол дувана постиже OE продају = 10417. 741 кгр. у вредности 1.835.951 155. дин, ;
У свом умереном темпу током првих осам тослерат“ них година полет продаје развија се на првом месту због
пораста становништва, чији је развитак био. прекинут за:
време рата, а затим и због прилива жена као пушача. До привредне кризе настојања Монополске управе ишла су за лаганим уздизањем и унапређењем продаје дуванских трерађевина. У томе потхвату није Монополска управа: наилазила на тако велике тешкоће и еметње, благодарећи околности да су привредне прилике у земљи тада биле сношљивије, | =
Али се Монополској управи и тада наметало једно ва-
1) Статистички подаци узети су из: Монополског гласника и Статистичког годишњака, за 1933 г.
"Просечно долази на.
жно питање, наиме: је ли са цифром максималне продаје, остварене у једној години (па и у 1928 г.), код нас постипнута у исто време и највећа могућа продаја дуванских прерађевина. Међутим ова се. чињеница тешко проверава, јер је за то потрбно знати број пушача у земљи и њихово просечно пушење. Таквим подацима ми још не располажемо.
У октобру 1929 г. избија светска привредна депресија, која код нас у 1931 г. изазива преокрет у развитку продаје дуванских прерађевина. Тако се током 1929 и 1930 г. запажа тенденција за погоршањем продаје. Ова, прелазна,
"фаза коњунктурног тока продаје окарактерисана је једним
наглим преласком већег броја пушача са крижаног дувана на цигарете. Тако се током 1930 г. продаја готових цигарета повећала 3a 800.000 rp. на штету крижаног дувана. Ово лутање пушача крижаног дувана могла је да изазове само пољуљана куповна моћ код пушача, пошто се готова цигарета може куповати и на комад. То свакако није могло доћи због промене у личном расположењу пушача крижаног дувана према готовим цигаретама. До 1932 г. „Статистички годишњак“ доноси врло корисну табелу за проучавање кретања продаје и то посебно за сваку врсту цигарета; Из тог прегледа може се констатовати једна измена укуса код потрошача, али у правцу постепеног прелаза са потрошње „слатких на „јаке цигарете.
“. · После 1930 год. укупна продаја дуванских прерађевина нагло пада из године у годину. Тако је ишло све до конца 1933 г., у којој целокупна продаја износи свега килограма 7,565.866 а приход 1.436,876.826 динара.
Како је дошло у продаји дувана до ове депресије Ослабивши куповну моћ, привредна криза у нашој земљи (окарактерисана сниженим ценама пољопривредних проиввода) није натерала широку масу пушача само на употребу најјевтинијих врста дуванских прерађевина и на прелаз са крижаног дувана на цигарете, као што се испрва мислило. Да је привредна депресија у земљи дејствовала само и искључиво у показаном правцу, онда би продаја дуванских прерађевина остала на висини постигнутој током периода из 1928—1930 г. У том би се случају само смањили приходи од постигнуте продаје. Међутим, у 1931-г. и надаље опада не само приход него се срозавају и продате количине дуванских прерађевина.
5
Привредна депресија у земљи морала је у сваком случају деловати на пушаче у правцу редуцирања пушења, а било је авакако и напуштања пушења. Али се поставља врло важно питање: је ли искључиво због тога опала легална про лаја дуванских прерађевина за 2,911.860 кгр.2
По изјави г. Блондо-а, ген, директора држ. Фабрика дувана у Француској, „дуван је последња ствар, које се човек лишава. Управа Монопола дувана у. Француској до 1933 није уопште опажала да постоји криза. Тек се у тој години појавило опадање продаје у врло незнатном обиму. У 1933 г. може се рећи, да (је годишња потрошња износила 1.500 гр. дувана по становнику. Данас (се не; троши. више од 1.400 гр. Разлика долази од смањеног пушења цигара“.
И код нас се верује, да и наш пушач у времену привредног застоја не оставља лако дуван. Истраживачи истине у питању продајне депресије долазе до резултата, да је наш пушач утолико више прелазио на куповину нелегалног