Народно благостање

Страна 268

дувана, уколико је више сиромашио. Под таквим околностима њему не смета, што неферментисан и недозрео дуван, као што је кријумчарски, не само нема укуса, него је и шкодљив по здравље.

Истина је да јепродају дувана на домаћем тржишту

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

угрожавала нелегална трговина и пре наступелог привредног застоја, али у мањем обиму.

Тако се сада у фази продајне депресије од 1930 год. активност и брига Монополске управе у главном своди на јачу и енергичнију заштиту легалне продаје.

П СЕЗОНСКЕ ВАРИЈАЦИЈЕ У ПРОДАЈИ

У продаји дуванских прерађевина поред дугорочног коњунктурног тока, који смо пропратили за 10 последњих година, запажа се још једно посебно таласање, које се испољава у веома кратким циклусима. То су такозване сезонске промене, које се збивају у оквиру једне године дана. Примера ради излажемо продајни ток дуванских прерађезина из 1933 и 1934 г. као што следује:

M ЈЕ: (5 Тод. Јануар Фебруар Март Април Мај M И И О H 1931 130.4 113.5 126.1 136 146.3 1932 115.2 1034 106.6 1157 121

Код статистичког испитивања у оквиру једне године прво што пада у очи то је, да све године показују једнообразан ток пролаје. Оно нам даље открива две главне фазе у сезонском кретању продаје дуванских прерађевина. Ако промотримо годишњи промет, на пример од првог марта једне до првог марта друге године, онда уочавамо летњу (од 1. марта до ! септембра) и зимску (од 1 септембра до 1. марта) фазу. Годишња продаја достиже највећу висину током (месеца јула, а најмању у фебруару. Сматра се, да свет у зимским месецима има више расположења да пуши него преко лета. Међутим легална продаја дуванских прерађевина је упркос свој чињеници мања зими него лети. Тако диференција (прихода између ове две годишње фазе износи 100 милиона динара у 1933, а у 1934 г. 60 милиона. У последњој је мања диференција него у 1933 год. зато што је и целокупни приход опао у 1934 г. према 1933. год.

Јуни

142 122

Зашто је легална продаја јача у летњој него у зимској фазиг Преко лета је већа циркулација света, како домаћег тако и оног из иностранства Сем тога у то годишње доба раднички свет налази највеће запослење, аи целокупни земљораднички ред у главном убире преко лета приход. Али овде осим наведених чињеница треба имати у виду још једну врло важну, а то је, да је лети далеко слабија не-

Е II И

Јули Август _ Септембар Октоб. Новемб. Децемб. А Д И Н А Pp A

151.8 147 136.6 133.6 125.6 122.9

124.4 124.2 113 112.8 110 109

легална трговина дувана, за коју зима пружа далеко боље услове још и са те стране, што се зими теже спроводи заштита легалне продаје. На почетку јесени легална продаја постепено пада, јер пристиже и нова берба дувана, Тако то иде све до месеца фебруара, када је продаја опет сведена на минимум. У марту почиње опет да расте, да би у јулу достигла свој максимум.

Ове чињенице најбоље осветљавају уврочну везу између привредне депресије у земљи и продајног тока дуване ских прерађевина иза 1929 год. Значи, дакле, да застој целокупног привредног живота, слабећи куповну моћ пушача, није одвео само смањивању пушења, већ и употреби кријумчарског дувана. Тако се и тај уплив осећа, као што смо видели, у свакој прилици: у коњунктурном као и у сезонском току продаје дуванских прерађевина.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Већ више од четири године доносе се код нас Уредбе > олакшању терета земљорадничких дугова, за које се OI JL АМА ИО АРА а увек наклаштава) како; се. то питање дефинитивно скида с дневног реда. Али. неколико месеци после тога почиње поново рад на новој уредби или се доносе уредбе о изменама и допунама итд. А ипак је решење тога проблема једно од најважнијих питања нашег привредног живота, једно од најтежих наслеђа привредне депресије које још и данас притискује целокупну народну привреду, онемогућавајући јој прелаз у нормалне прилике. Оно не претставља само животно питање нашег сеоског становништва, него исто тако и нашег кредитног апарата, без чијег оздрављења се не може замислити ни оздрављење наше привреде. То је данас већ сасвим јасно, или би бар тако морало бити, после великих напора које су у томе правцу предузеле западно-европске државе, а нарочито по: сле резултата које су оне постигле.

Уза све то након последње Уредбе од септембра прошле године која је од целокупног јавног мишљења била оглашена као недовољна за решење тога питања, до данас се није ништа предузело да се оно скине с дневног реда. А сада се понова доноси одлука о одлагању извршне наплате доспелих камата, уз поновно обећање да ће се „у најско-

Уредба о одлагању извршења за земљорадничке дугове

рије време наћи погодан излаз који ће водити рачуна о тешким обавезама сељака, али који неће погодити ни његову кредитну способност, ни штедише, ни вредност динара".

Пре свега; да видимо шта се одгађа, је ли то било потребно, а нарочито је ли била упутна та одгода.

По Уредби о заштити земљорадника доспеле су досада камате за време од 23 новембра 1933 до 15 новембра 1934 као и дугови оних земљорадника који су изгубили право на заштиту, јер нису до 31 децембра 1935, на позив веровника, обновили утужене менице.

У чл. 1 нове Уредбе даје се могућност дужницима да обнове своје право на заштиту које су изгубили због не испуњења формалности предвиђених у септембарској уредби, наиме, замене утужених меница. Та би се мера још евентуално и могла правдати, уколико се сматра да би примена Уредбе о заштити земљорадника могла имати тежих последица. Само се не сме заборавити да се овде ради о врло немарним дужницима који ту формалност упркос неколико пута продужаваном року нису испунили. А она се састојала у томе да земљорадник измени меницу у року од 60 дана иза позива који му је био препоручено достављен уз повратни рецепис! Неке формалности се морају испуњавати, а нарочито ако су оне тако лаке као ова, и то тим више, уколико је јаче дужник заштићен материјално. Но уза све то ова мера, као што смо већ рекли, може да