Народно благостање

25. април 1936,

добије своје оправдање уколико би њена примена имала тежих последица, о чему ми нажалост немамо потребне податке. Само се онда намеће питање; није ли се то могло знати већ у септембру прошле године када је доношена по: следња Уредба.

Други члан нове Уредбе, међутим, који предвиђа обуставу могућности извршне наплате доспелих камата за време од 23 новем. 1933 до 15 новем. 1934, не може се правдати. Извршне наплате су додуше драстична мера, али без тога права поверилаца не би се у великој већини случајева никако могла замислити наплата њихових потраживања. Осим тога поменуте камате претстављају тако малу своту коју сваки дужник може платити. Не сме се даље заборавити да је плаћање тих камата предвиђено прошле године, и да се онда сматрало да оно не претставља за њега превелики терет; данас, међутим, после повећања цена земљорадничких производа и пораста цена земље нова Уредба ослобађа земљорадника и оне најминималније обавезе!

Обе горње мере претстављају, по нашем мишљењу, превелико фаворизовање немарних дужника, и могу бити узрок за незадовољство оних који су уредно одговарали својим обавезама (које никако нису биле велике) и даљу деморализацију свих дужника.

Ми смо писали о проблему раздужења можда више него о било којем другом питању нашег привредног жи: вота, тако да је наше мишљење у томе погледу довољно познато. Ми смо увек тражили да се дужницима земљорадницима изиђе што више у сусрет, толико, колико дозвољавају интереси наше народне привреде. Добро ј= што је ово питање поново стављено на дневни ред.

| ______________-_______-- _____| U našem programu za 1935 go-

dinu istakli smo da je organizacija seliačkog privrednog reda jedan od naivažnijih problema našega privrednog života koji traži naihitni{e rešenje. Naglasili smo tada, da bismo mi bili poslednii koji bi to tražili, da već ne postoje јаке огganizacije ostalih privrednih redova. U takvim prilikama nije nikako opravdano otezanje sa organizovanjem seljaka, jer se na taj način, kao što ie to danas kod nas slučai, stvara lažna slika o raspoloženju javnog mišljenja prema pojedinim privrednim granama. —

O tome je »Narodno blagostanje« u više mahova pisalo ı upozoravalo na štete koje seljaci trpe od činjenice da ostali privredni redovi koji ne čine ni jednu trećinu našega stanovništva, preko svojih organizacija akaparišu javno mišljenje, dok seliacima niie data mogućnost kolektivnog nastupa.

Мегшјист да је osnivanie Poljoprivrednih komora jedini način da se to stanje popravi, mi smo pozdravljali svaku akciju koja je išla u tom pravcu. One su se, međutim, nažalost završile neuspehom i sve je ostalo na nacrtima, kao krajem 1930, ili obećanjima i nadama kao početkom prošle godine. Sada je to pitanje ponovo pokrenuto. Ovih dana se sastala u Ministarstvu poljoprivrede komisija za izradu Uredbe o ustanovlieniu i delokrugu poljoprivrednih komora koju će po odobrenju Ministarskog saveta propisati Ministar poljoprivrede na osnovu čl. 71 tač. 1 Finansijskog zakona.

Još se ne zna па Којој бе bazi biti Uredba donesena i koji će delukrug imati te komore, ali moramo istaći da se sa delokrugom koi im ie dat u Finansijskom zakonu ne bismo mogli složiti. Prema čl. 71 Finansijskog zakona one bi trebalo da budu »zvanični zastupnici interesa poljoprivrednika«. To je i suviše malo. Poliopr. komore su se u drugim zemliama, a naročito u Nemačkoj pokazale kao najuspeliji organi agrarne politike. Njihovi organi drže celu poljoprivrednotehničku stranu u svojim rukama. Stoga smatramo da bi u

Hoćemo li konačno dobiti polioprivredne komore?

OR pi O marea rar rar ЕТЕН)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 269

tom smeru morao i kod nas biti trasiran njihov delokrug i da je prema tome formulacija jednog ranijeg predloga mnogo srećnija. Prema tome predlogu ie naime zadatak poljoprivrednih komora ne samo da štite interese poljoprivrednika nego i da stvaraju bolie pogodbe za unapređenje poljoprivrede i seoskog gazdinstva usavršavanjem poljoprivredne tehnike, davaniem pravca proizvodnji, stručnim uputstvima i sručnim radom preko spremnih činovnika. Posve je prirodno da se u tome pogledu ne sme preterati, nego ići postepeno i prepuštati komorama samo one poslove za koje one budu zbilia sposobne. A ta njihova sposobnost da odgovore sVOит zadacima, zavisi ne samo od onih koji ih budu vodili, nego isto tako i od onih koji ih stvaraju. Prvi ie dakle uslov za pravilno i blagotvorno funkcionisanie poljoprivrednih komora, stvaranie zdrave baze za njihov rad.

Kod toga želimo upozoriti na dva osnovna pitania od čijeg će rešenja zavisiti radna sposobnost budućih komora: izbor i finasiranje. I a jednom i u drugom trebalo bi, po našem mišljenju, dati komorama potpunu nezavisnost. S obzirom na to što ona već postoji kod komora ostalih privrednih redova, mi verujemo da ništa ne smeta da se da i poljoprivrednim. Verovatno će se nekome učiniti da pitanje finansiranja nije od tako velike važnosti, ali ne treba zaboraviti da bez finansijske nezavisnosti nema ni stvarne. Možda bi naibolie rešenje toga pitanja bilo sa komorskim „prirezom čiju bi visinu (naravno u utvrđenim granicama) određivale same komore.

Drugi uslov za nesmetan rad poljoprivrednih komora je otstranjenje svega onoga što bi ometalo njihovo pravilno funkcionisanje. A tu u prvom redu mislimo na politiku.

Posle naših glosa (u brojevima od 29 februara ı 7 marta о. г) о akciji Gospodarske sloge та изрозгауЦепје ргодајne organizacije stočara, ta se akcija mnogo proširila i poprimila sasvim drugi oblik. Pre svega ona je bez ikakve inicijative od strane vođstva same organizacije zahvatila i ostale delove naše države kao: Slovenačku, Bosansku Krajinu i Vojvodinu gotovo potpuno, a delomično i severnu Srbiju, Crnu Goru itd. To može da služi samo kao dokaz da seljaci osećaju potrebu za jednom SsVOiom staleškom organizacijom. U tom pogledu je možda najkarakterističniji primer Slovenačke gde le Gospodarska sloga posle Hrvatske najraširenija, uprkos dosta znatnim političkim razmimoilaženjima.

Osim toga је 1 Glavni savez srpskih zemlioradničkih zadruga zaključio da ispita metode Gospodarske sloge ı proceni da li su podesne za primenu u krajevima u kojima posluje Glavni savez.

U svakom slučaju može se slobodno reći da je to prvi put da kod nas seljaci na tako jasan način manifestuju želju za svojom staleškom organizacijom, što ioš jednom роtvrđuje našu tezu o neophodnoi potrebi Poljoprivrednih komora: U njima bi slične akcije dobile ne samo opštiji nego i stručniji karakter, pa bi i korist od njih bila mnogo veća.

Osim ovog značainog „teritorijalnog proširenja, Gospodarska sloga je proširila svoju delatnost ı na ostale poljoprivredne grane.

Prva takva akcija bila je pretstavka opštinskoj upravi u Brodu u kojoj se traži sniženje previsokih taksa i trošarina na seliačke proizvode. Isto takve akcije vode se sada i u drugim mestima (Nova Gradiška, Sisak, Petrinja itd.). Kako te opštine nisu zadovoljile zahteve Gospodarske sloge, kao

Proširenje akcije Gospodarske sloge

EEE

Što je to učinjeno u Brodu, to su sada seljaci prestali da do-

laze na ta tržišta, a mestimice sprečavaju dolazak i onim seljacima koji ne bi bili voljni da poštuju zaključak većine.